Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (18. 10. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Бителићу. Том приликом могли смо чути два одељка из Јеванђеља Светог апостола Луке, а једно од њих говори о томе како је Господ дошао у дом у коме су живеле две сестре, Марта и Марија. Тада је Марија клекла поред Његових ногу да чује Реч Господњу, а њена сестра је била заузета послуживањем и приговорила је Исусу зашто не каже њеној сестри да јој помогне. На то јој Господ одговори: „Марта, Марта, бринеш се за много, а само је једно потребно“.
„То ‘једно’ о којем је говорио Господ управо је труд да испуњавамо заповести јеванђељске и да будемо људи, како је то говорио наш свети Патријарх Павле. То значи да треба да оставимо сваку бригу земаљску и све оно што нас одваја од Господа, а то посебно важи за време које проводимо у нашим светим храмовима, када дођемо да се помолимо и заискамо од свемилосрдног Господа да нам опрости грехе наше и да нам да сваког благослова у животу. Зато је важно да долазимо у цркву, да се молимо, постимо и причешћујемо се, јер је то оно на шта смо ми хришћани позвани.
У другом одлoмку из Јеванђеља које је прочитано данас чули смо како Господ каже ‘И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала?’. То се подразумева, драга браћо и сестре, да волимо оне који нас воле, али да бисмо испунили реч Господњу ми морамо да волимо и наше непријатеље, тј. чак и оне који нам не желе добро, да волимо све људе.
То је најтеже, јер је тешко победити самога себе, али ми треба да се трудимо да волимо читаву Божију творевину, све оно чиме нас је Он благословио, а међу мноштвом благослова највећи благослов су наши ближњи, које ми често знамо и неправедно да сматрамо непријатељима. Нас је у Далмацији мало и требало би да се бринемо једни о другима, посебно о онима који су сами, остављени и унижени, онима о којима нико не мисли. Позвани смо, пре свега, њима да исказујемо љубав и да кроз то покажемо да смо наследници и деца Светлости.
То често није лако, као што некада није лако доћи у свете храмове, стајати на светој Литургији и дати тај мали десетак Господу. Када станемо једни крај других као људи и радујемо се једни другима, то треба да нам буде најважније, јер се тада у светом сабрању молимо Господу како за себе, тако и за све људе, па чак и за оне који нам зло чине“, рекао је Епископ Никодим и изразио велику радост због данашњег сабрања, истакавши да овакви догађаји показују да нас Господ гледа и мисли о нама, као што и ми треба да мислимо о Њему и о својим ближњима.