У четрдесети дан по славном васкрсењу Христовом, када славимо Вазнесење Господње, малобројни православни становници Призрена и неколицина расељених суграђана, свечано су прославили славу града и средњевековног храма Светог Спаса. Божанственом Литургијом началствовао је парох призренски, јереј Јован Радић, уз саслужење игумана манастира Светих Архангела архимандрита Михаила и јеромонаха Исидора, професора богословије Св. Кирила и Методија у Призрену.
У беседи након читања Светог Јеванђења, јереј Јован Радић је истакао да је Христос узневши се на небо, означио место које је и нама назначено. Христос нас је оставио да на земљи сада корачамо сами, али то остављање је слично родитељском пуштању детета када учи да хода. Родитељ је увек ту, али мора пустити дете да само направи корак и научи се да хода. Тако је и Христос увек ту са нама на путу ка Царству Божијем.
Након Литургије, у атрујуму храма пререзан је славски колач и освештано славско жито. Архимандрит Михаило је након резања колача у беседи рекао да смо пре свега благодарни Богу на могућности што смо данас сабрани у овом древном храму.
Напоменуо је да, све док постоји и један хришћанин и Србин у овом граду, ово место биће наше, ма колико се силе овога света трудиле да избришу сваки траг нашег постојања. На нама је да истрајно носимо име Христово и да се, бар мало, угледамо на наше претке који су нам оставили ове светиње као завештање. Овогодишњи домаћин славе је призренка др Александра Новаков, стручни сарадник Матице Српске, са својом породицом.