10/2/2011
Радован Пилиповић
Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у спомен на припаднике војних формација Независне Државе Хрватске изазвала је реакцију Српске православне цркве, преко отвореног писма и одговора архијереја Митрополије дабробосанске и сарајевске, Његовог Преосвештенства митрополита Хризостома Јевића.
Ратови, болести и природне катастрофе привлачиле су пажњу људи од пера прошлих векова. Састављачи старих српских записа и писци старих летописа обраћали су пажњу на болести и о њима писали као о пратећим појавама других друштвених и елементарних непогода.
Неки сматрају да је сусрет Цариградског патријарха Вартоломеја и македонског премијера Оливера Спасовског 13. јануара 2020. године отворио нове могућности и дао нову наду за решавање македонског црквеног проблема.
Мешање Цариградске патријаршије у црквене прилике у Украјини, стварањем нове јерархијске структуре преко неколико јуридичких потеза, уз садејство политичких елита савремене Украјине, оптеретило је црквене односе у православној икумени.
О његовом духовном развоју оснивач аутокефалне Српске Цркве се нарочито бринуо. Успешно је понео бреме управе младе српске архиепископије, толико важне за српски државни и народни живот средњег века. У његовом житију, прворазредном хагиографском и историографском документу, кога је написао Aрхиепископ Данило II, наводи се да је био родом „од сремске земље“. Српска историографија усваја да је средњовековни Срем обухватао и територију данашње Посавине, Мачву, долину Колубаре и крајеве све „до Ужица“.
Оцена: 9|Гласови: 1
Из штампе је изашла књига „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“.
Оцена: 3|Гласови: 1
Руско-јапански рат, почео је пре тачно 110 година, заправо трајао је од 8. фебруара 1904. године до 5. септембра 1905. године. У оружаном сукобу су се сударила два царства – Руско и Јапанско борећи се око превласти над Манџуријом и Корејом. Највеће ратно поприште била је јужна Манџурија, односно полуострва Лиао-Тунг и Мукден (Шен-Јанг) у Кини. Поморске операције су вођене у Жутом Мору и у морским пространствима око Кореје и Јапана.
Оцена: 10|Гласови: 1
Српска православна црква је двадесетих и тридесетих година XX века била својеврсни покровитељ руске црквене емиграције, дајући Руској заграничној цркви материјалну, моралну, али и црквено-дипломатску подршку.
У новије време култ Светог Арсенија, другог Архиепископа српског, ширен је, захваљујући руској политичкој и црквеној емиграцији након бољшевичке револуције 1917. године, по Далеком Истоку.
Богољубиви кнез Лазар прима Синаите, видевши у њима видљиви благослов за народ који започиње нову етапу у свом животу и постојању. Малобројни хагиографски извори уступају место народној традицији која новонастала општежића око Мораве, према Дунаву и Тимоку, у данашњој централној и источној Србији везује за личности подвижника.
На дан Светог Краља Стефаана Дечанског, 24. новембра 2011. године, у касарни на Бањици 250. Ракетна бригада противваздушне одбране Војске Републике Србије обележила је свечано дан јединице и 49. година од свога оснивања. Ова елитна јединица рода војске, називаног „ракеташи“, негују традиције ослободилачких ратова Србије и српског народа бурног и немирног XX века.
У поворци Св. Отаца, српски архијереји наступају са оцима хришћанског истока и херојима патрологије. Есхатолошки историзам се понајбоље види у иконографији, а затим и у етосу српског књижевног стваралаштва средњег века.
