Исус Христос је рекао: Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га (Мт. 10, 39). Да би се схватило значење ове речи треба знати шта је то људска душа. Душа није ништа друго до збир мисли, појмова и тежњи. Има добрих душа, а има душа склоних злу, пуних греховних жеља. Код већине људи душа је потчињена телу и стреми ка томе да служи његовим страстима, склона је ситом животу пуном задовољства. Ову душу и треба погубити, истребити све њене ниске телесне захтеве, који скрнаве и тело и саму душу.
Свети апостол Павле се обраћа Римљанима који су поверовали у Христа, који су напустили некадашњи пагански начин живота пун греха и разврата следећим речима: Богу хвала што бијасте слуге гријеху па послушасте од срца правило науке којој се предадосте; ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности (Рим. 6, 17-18).
Пре спознаје Бога они су били испуњени сваке неправде, блуда, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности, дошаптачи, опадачи, богомрсци, насилници, гордељивци, хвалисавци, измишљачи зала, непокорни родитељима, неразумни, невјере, неосјетљиви, непомирљиви, немилостиви (Рим. 1, 29-31).
После огромног спасоносног преврата у њиховој свести одустали су од робовања греху и постали су слуге праведности. А шта то значи – бити слуга греха или слуга праведности? Зар не знате да тешке пијанице или окорели пушачи никако не могу да се ослободе рђавих навика и да постају истински робови вотке и дувана? А шта уопште значи бити роб? Значи налазити се у нечијој власти, у потчињености туђој вољи. Роб нема своју вољу, већ чини вољу свога господара; тако је и с робовима греха. Што више понављају грех, он прелази у све јачу и јачу навику, укорењује се у човеку, постепено овладава његовом вољом, осећањима, помислима, држи га у својој власти. Мало по мало, овакав човек потпуно пада у власт греха. А то значи да постаје слуга ђавола, јер је ђаво отац сваког греха и лажи.
Међу злочинцима се може срести много људи с високим образовањем који су некад имали угледан друштвени положај, који су једном кренувши кривим путем касније све даље и даље ишли њиме. Доспевали су у затвор, у логоре, на крају су били ослобођени. И шта? Грех који је једном учињен, ако је остао без покајања, почиње да се укорењује у души грешника и неизбежно, попут живог блата, усисава, вуче за собом у нове и нове грехове. Као непобитно правило, сви овакви несрећни људи су отворено признавали потпуну зависност од греха: "Не могу да прекинем злочиначки живот и да почнем да радим."
Господ захтева од нас да изменимо мисли и расположења, да с кореном ишчупамо рђаве страсти које испуњавају душу и одводе нас од Христа. Одстранити све нечисто из душе и значи погубити душу; ко тако погуби своју душу наћи ће је и сачувати за вечни живот, јер ће његова душа постати лака и неометано ће се винути ка Богу. Она ће наћи највише благо у општењу с Њим. Дакле, да би човек стекао вечни живот треба да постане слуга праведности. Свако добро дело и свака усрдна молитва остављају дубок и благодатан траг у човековој уши, освећују његово срце.
Зар нису истинске слуге праведности били велики оци-пустињаци или светитељи? Или свети отац наш Питирим, чудотворац Тамбовски? Он је потпуно био у власти добра, исто као преподобни Серафим Саровски, Сергије Радоњешки, Антоније и Теодосије Печерски и цео безбројан збор светих отаца. Потреба да се моле, да чисте своје срце, да умножавају у њему љубав, постала је незадржива потреба њихових светих душа. Заборавивши на све, они су стремили само ка ослобођењу од греха, само ка ропству праведности.
О истом том је говорио Господ наш Исус Христос, упућујући Своје речи Јудејцима који су Му повјеровали: Ако ви останете у науци Мојој, заиста сте Моји ученици, и познаћете истину, и истина ће вас ослободити. Одговорише Му: Ми смо сјеме Авраамово, и никад никоме нисмо робовали. Како Ти говориш: постаћете слободни? Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гријех роб је гријеху (Јн. 8, 31-34).
Пошто су били истинске слуге греха, Јевреји нису схватали шта је робовање греху, већ су само знали да су слободни по свом пореклу од Аврама. И међу нама, хришћанима, има много људи који се сматрају слободнима и поносе се својом слободом. Они не подозревају да су у ствари жалосне слуге греха, као што то нису знали древни Јевреји, који су били увређени речима Господа Исуса Христа.
Ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности. Као човјек говорим због немоћи вашега тијела. Јер као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење (Рим. 6, 18-19). Заиста, многи удови нашег тела служе као оруђа греха. Наш царски ум, који нас разликује од неразумне твари, можемо да учинимо слугом безакоња ако га не упутимо на спознају вољу Божије и Његовог закона, а не на измишљање покварености и вређања наших ближњих. Ако будемо усмеравали своје погледе на незасито гледање сладострасних призора, ако са злобом и презиром будемо гледали људе, наше очи ће, наравно, постати оруђа нечистоте. Ако наш слух будемо заоштравали за слушање сплетки, оговарања и празнословља, за ласкање оних који нам се улизују, учинићемо да и наше уши буду презрене. Зар наш језик, који точи сваку лаж, осуду, поруге, клевету и шпијунство није оштро оруђе нечастивости?
А како често се наше рука пружају према преварантству, лоповлуку и страшно је рећи, чак и према убиству; нокте и зубе користимо у тучњавама. Ноге многих несрећних људи често трче на пљачку или журе на савет нечастивих (в.: Пс. 1, 1) Обнажене ноге изазивају похот. Чак и своју косу умемо да учинимо оруђем греха, јер су женама потребне саблажњиве фризуре и украси у коси како би саблазниле и привукле мушкарце. Тако упропаштавамо своје душе греховном употребом наших удова.
Зар није познато колико често људи који предају своје тело сладострашћу и падају у блуд и прељубу? Али апостол говори да је тијело ваше храм Светога Духа Који је у вама, Којега имате од Бога (1 Кор. 6, 19). А како се храм Божји може дати у власт нечистоти, како можете да га оскрнавите?
Јер све своје удове можемо да усмеримо на Добро. Управимо онда разум потпуно на спознају воље Божије и закона Христовог, на поучавање у побожности и праведности од читања дела великих преподобних отаца и светитеља Божјих. Очи наше нека увек мисаоно гледају на страшни Крст Христов, на чисту Божију лепоту у природи.
Зар наше руке, које обилно дају милостињу беспомоћнима и убогима, које на сваки начин олакшавају њихове потребе и болести, неће бити најприродније оруђе праведности? А ноге наше могу да постану чак и предивне, јер како су красне ноге оних који благовијесте мир, који благовијесте добро (Рим. 10, 15).
Предати своје удове у ропство праведности значи победити ниске похоте тела, стећи власт над својим удовима, задржати их да не чине грех. То значи сићи с пута безакоња, отићи из куће весеља и настанити се у кући плача (в. Проп. 7, 4), учинити своје срце истинским храмом Божјим. И тада ће за вас моћи да се каже речима апостола: Када бијасте робови гријеха, слободни бијасте од праведности. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт (Рим. 6, 20-21).
У другој Посланици апостол Павле директно говори о таквим делима: Позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, разодри, јереси, зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега (Гал. 5, 19-23).
Могу ли сада да кажем за вас, моју тамбовску паству да сте ослободивши се греха постали послушни учењу Христовом, којем се трудим да вас научим? Знам да нисте сви постали слуге праведности. Нека и ваша срца задрхте као моје, нека се не лију само моје сузе због тога, већ и ваше очи нека точе сузе покајања, скрушености због своје нечистоте. Ако ослободите своје удове од греховних окова и обратите се Богу, плод ове промене ће бити светост, крај – вечни живот, којег нека удостоји све оне који се кају свемилостиви и свепраштајући Христос Бог наш. Амин.