Аутор романа је позвао да се у филму не тражи идеолошка конфронтација: „То је филм о драми руске историје“.
Татјана Селезњова
Дана 24. септембра 2026. године на биоскопским екранима ће се појавити филм „Романови. Оданост и издаја“. Причу о великој љубави према Богу, Русији, породици, снази оданости и цени издаје, о поверењу у вољу Божју, снимили су „Први канал“, филмска компанија „СОЛИВС“ и „Наше кино“ уз учествовање главног партнера компаније „СИБУР“, владе Тјуменске области, Филмског фонда и Пермске филмске комисије.
Уочи празника Рођења Пресвете Богородице читаоце у Србији обрадовала је вест да је у издању издавачке куће „Бернар“ изашла још једна књига о животу Свете царске породице Романових. Аутори Сергеј Козлов и Дмитриј Мизгулин, у сарадњи са најистакнутијим познаваоцима живота Светог цара Николаја II и новије руске историје, написали су историјски роман „Романови, оданост и издаја“.
Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
Први светски рат, смутња и револуција, крах старе Русије, разарање вишевековних обичаја, крвави грађански рат, мученички пут Цркве и милиона Руса и трагична судбина породице последњег руског цара су теме за које интересовање нимало не слаби.
Алексеј Мигаљников, Дарја Парменова
Вашој пажњи нудимо чланак који је на нашем сајту објављен пре 5 година.
По благослову Његовог високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и митрополита сремског господина Василија, а поводом петнаест година од доласка сестринства у ову велику светињу, игуманија Анисија је са својом свештеном обитељи и пријатељима манастира, покренула издавачку делатност.
При Московском архитектонском институту већ неколико година ради својеврсна креативна радионица чији је главни задатак пројектовање и изградња храмова.
Јеромонах Нектарије (Соколов)
У историји књижевности ХХ века вероватно нема дела које би изазивало више спорова од „Тихог Дона“ М. А. Шолохова. Оно је заиста постало „знак против којег ће се говорити“, не само у време у којем је било објављено, већ и у наредним деценијама, све до данас.
Оливера Радић
У препуној сали Руског дома у Београду, у петак 25. марта одржан је први солистички концерт дванаестогодишње девојчице из Ораховца Павлине Радовановић.
На крају смо године у којој је Грачаница обележила два велика јубилеја: седам векова од изградње манастира Грачанице и седам векова од упокојења њеног ктитора краља Милутина.
Када се умори од свакодневних послова који су често једнолични седамдесетједногодишња Милица Гарић из Велике Хоче, седне у своју фотељу и узме у руке ђерђеф, иглу и конац и почиње да везе.
Дмитриј Злодарев
Свештеник Михаил ван Општал је обичан Американац холандског порекла. Прешао је у православље из протестантизма и већ дуги низ година је старешина руског храма Светог Великомученика Георгија у држави у којој живи највећи број мормона – Јути.
Владимир Димитријевић
Драги читаоче, ако немаш времена и воље, не читај овај текст. Писан је о једном путопису, „Руски крст“, чији је аутор Зоран Шапоњић.
О значају црквене уметности на простору Српске православне цркве, са посебним нагласком на територију Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, као и о значају Свете новомученице Босиљке из села Пасјана надомак Гњилана, за мајско-јунски 379. број “Православног мисионара”
Нада Хаџи -Перић, Призренка, од 1999.године у новом београдском станишту, је ових дана деци Ораховца поклонила збирку песама под насловом ,,Песма на дар,,.
Мирјана Сретеновић
Пијанисткиња и теолог др Ана Рашковић, након дугогодишњег истраживања у Русији и Ватикану, саставила је нотни зборник „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности од 16. до 19. века”
После боравка на Косову и Метохији, посете манастирима и гостољубивим домаћинима у Ораховцу и Јасеновику, где је говорила о вери наших великана у свету науке Михајла Пупина, Милутина Миланковића и Николе Тесле, Александра Нинковић Ташић, председник Образовно-истраживачког друштва "Михајло Пупин", поделила је своје утиске
Иван Миљковић
Професорка српске књижевности и језика у ораховачкој Гимназији, дугогодишња дописница „Јединства“ и православног портала „Православие.ру“ Оливера Радић, представила је у приштинском Српском културном центру обичај Лазарице, који и данас живи у појединим деловима Косова и Метохије.
Јелена Чалија
Као одговор свим руским хришћанкама које носе имена српских светица настала је књига „ Свете српске жене“ чији је аутор јеромонах Игњатије Шестаков, а која обувата житија светица нашег рода представљена руском читаоцу
