У основној школи у Дракулићу из учионица изведено 52 српске деце и на најужасније начине побијено у школском дворишту. Једна од учитељица је гледајући злочинце и децу полудела
Митрополит симферопољски и кримски Тихон (Шевкунов)
Уочи лета 1915. године ситуација је постала врло опасна.
Дана 14. новембра 2023. године навршиле су се 103 године од дана када су из Севастопоља били евакуисани бродови Руске ескадре који су у непознато одвозили хиљаде војника и избеглица.
Александар Анисимов
Кијев... Мајка руских градова. Град у којем је Русија примила крштење. Много векова је прошло од тада, много је воде протекло Дњепром.
Предавање професора Пеђе Вукића о култу Стефана Немање
У архивско-документарном филму „Свети цар на Криму (Ливадија, 1902-1914)“, који је настао на основу материјала Руског државног архива филмских и фотографских докумената, Руског државног архива фотографских докумената из приватних колекција, није приказана само јединствена хроника царске породице, већ и снимак гласа светог цара Николаја II.
Радован Пилиповић
Етнички и национални идентитет ових људи је био заснован на изворним традицијама са породичног огњишта, на постојећим историјским причама, које су продирале, како се да видети, и у лепу књижевност.
Радмила Тодић-Вулићевић
Како дочекати Божић, кад се већ живи, како се омрсити? У муци су се Косовци досетили. Између две ћеремиде поставили би замку за џивџана.
Изложба посвећена грофу Сави Владиславићу Рагузинском отворена је синоћ у фоајеу Дворане Парк. Ријеч је о документима, цртежима, артефактима који су први пут приказани у Црној Гори.
Борка Голубовић-Требјешанин
Из фондова Државног историјског музеја из Русијe први пут у Београд стижу дигитализовани материјали, фотографије из албума „Успомене на Србију”, добровољачке дипломе, преписка Черњајева са организаторима акције
Архимандрит Петар (Драгојловић)
Охрид је својеврсни балкански Јерусалим и то не само по мноштву измешаних култура, вера и обичаја, већ пре свега по светим словенским просветитељима који су као у неком новом Јордану или у некој новој Галилеји, крстили прве веће групе балканских Словена.
Зорица Зец
Изложба под називом „Дипломата Петра II Великог: Сава Владиславић Рагузински“ аутора Владе Давидовића отворена je 8. јула у Галерији РТС и трајаће до 10. септембра, коаутор изложбе потомак грофа Саве, г. Бранко Вукомановић.
Свештеник Оливер Суботић
Разговор са презвитером др Оливером Суботићем, аутором књиге Тесла: Духовни лик
Александар Мосјакин
Дана 20. јуна 2021. године у телевизијској емисији „Недељно вече с Владимиром Соловјовом“ познати руски политиколог и друштвени радник С. Ј. Кургињан је у програму тако да цела земља чује испалио злобну клевету о томе да је за време Првог светског рата у самом срцу руске монархије постојало шпијунско гнездо немачких агената на чијем челу су били... царица Александра Фјодоровна и Григориј Распућин:
Јелена Чалија
Ова документа су вредан допринос досадашњим сазнањима о томе да су уништење организације и свештенства СПЦ и прелаз што већег броја православних Срба на римокатоличку веру били главни мотиви деловања надбискупа Степинца, истиче историчар Милан Кољанин
Српски народ и његово достојанство утемељени су на двоједном сведочењу оца и сина. Јединствен је случај у Европи и историји да је творац државе светац, да је творац Цркве светац.
Јегор Холмогоров
Заостала, сиромашна, дивља Русија коју због заосталости бије како ко стигне – тако Русија изгледа у Стаљиновим говорима
У Доњој Гуштерици знају да је некада у њиховој цркви службовао свешеник из Русије. Преносило се памћење али се име кроз време модификовало.
Владимир Анишћенков
Име Александар, што значи „заштитник људи“, носиле су велике војсковође – Македонски, Суворов и витез Невски. Кнез Александар постао је заштитник Отаџбине у годинама смртоносне опасности. Победнику над Швеђанима и Немцима на бојном пољу, следило је искушење како наћи излаз из безизлазне ситуације, у којој се налазила Русија. Један погрешан корак претио је погибијом земље. Кнез Александар изабрао је тежак, али једино правилан пут.
Алексеј Реутски
Лењинградска блокада је почела 8. септембра 1941. године. Један од полигона с којег је совјетска војска покушавала да пробије блокаду био је Невски пјатачок