У шумадијском засеоку Павловцу, недалеко од Наталинаца крај Тополе, у прелепом природном амбијенту налази се црква-брвнара стара пуна три века. Њена два дела су према предању премештена из села Загорице у овај крај 1718. године, док је трећи део саграђен тек 1824. од стране смедеревског проте Банића и његове породице чији су корени са овог простора. У склопу цркве налазила се и школа коју су сеоска деца похађала једном недељно, а постоје и озбиљне претпоставке да се и вожд Карађорђе у њој описменио. Данас се у близини цркве налазе споменици из 1812. године као и остаци некадашњег конака на чијем темељу би, ако Бог да, могао да се подигне нови конак чиме би се створили услови за оснивање монашке заједнице и васкрсење свакодневног молитвеног живота.
Поводом обележавања триста година постојања цркве у Павловцу, у четвртак, 22. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова и заједно са верним народом прославио празник Светих 40 мученика севастијских – Младенце. Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протонамесник Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.
Верницима се Владика Јован обратио надахнутом беседом о правој вери. Када човек има такву веру онда он осећа присуство Божије. Међутим, Бог се не може осетити ван Цркве. Тамо где је Црква тамо је Бог, тамо је Христос. Ако одвојимо Христа од Цркве онда она није Црква, а ни Он тада није Христос. У здравом духу је здраво тело, а здрав дух подразумева здраву веру, здраву љубав, здраве мисли, здраве речи и здрава дела. За све нам је то потребна вера јер вером ходимо, а не знањем. Бог се открива човеку онолико колико му је потребно за спасење. Бога свако види онолико колико верује у Њега и колико осећа Његово присуство. Тај сусрет Бога и човека за последицу има присуство неизмерне радости коју човек доживљава. Са друге стране, човек који нема вере постаје болесник који без жеље за оздрављењем очајава, тоне и неретко се одлучује на најтежи грех – самоубиство. Пример праве и постојане вере својим животом и жртвовањем потврдили су севастијски мученици који су у вери издржали до краја и тиме нам поручили да трпљењем спасавамо душе своје.
По свршетку свете Литургије архијерејском граматом захвалности одликован је господин Милован Јовановић из Павловца, а захваљујући труду и залагању господина Жике Митровића из Наталинаца приређена је трпеза љубави за све сабране вернике.
Урош Костић, ђакон