Косметска прича о светом Сави

Светосавском недељом започела је још једна видовданска година српског народа на Косову и Метохији. Три средње школе избегле из Приштине, Медицинска, Грађевинско- саобраћајна и музичка школа, смешене су у основној школи „Краљ Милутин“ у Грачаници. Три смене наставе, мале учионице претворене у наставничке зборнице, од ламперије импровизован простор за администрацију.

Свуда пуно, а нигде није тесно. Све функционише беспрекорно.

У време када се слави дан школе, „Краљ Милутин“ и у дане пред почетак зимског распуста у сусрет празнику Свети Сава, фискултурна сала се преображава у малу домаћу позорницу.

Декор је заједнички- пано који представља природу са иконом Светог Саве. Елементе за свој програм поставила је у петак прво Грађевинско саобраћајна школа. Ређају се рецитали, песме, сви су једноставно и упечатљиво одевени, црне панталоне и беле мајице са ликом светитеља. Краљ Милутин са круном и Симонида са још раскошнијом круном и плаштом. А песме о Симониди, не могу се избројати- казују их као ток мирне реке. Онда фолклор. Пошто је ово претежно мушка школа, а сва деца углавном играју у фолклорним друштвима у својим селима, уживање је право гледати како се једна девојка надиграва са три младића. Обавезна је и подела светосавских признања најбољим професорима и ђацима.

Остављају микрофоне и скидају свој декор по завршетку, а пред вратима већ чекају ученици, професори и публика Средње медицинске школе. На једном крају сено, срп и грабуља, столице на другом и још неки детаљи... После химне, почињу молитвом три девојке у белом. Друге две у народној ношњи певају косовске песме које никада нисмо чули и оне светом Сави. Прекрасан глас одјекује као најлепша звона. А онда приказ из живота светог Саве о описмењавању младежи. У овој школи су углавном девојке, тако да комшију Косту глуми девојка са чакширама, јелеком и шајкачом. Прича о светом Сави је најдужа прича коју прича српски народ, каже се на једном месту. Моју запитаност зашто су приредбе овако рано, разрешава брз и логичан одговор- У понедељак, на дан празника иду у цркву, секу славски колач, а приредбу касније има матична основна школа.

Са приредбе у школи хитамо у Дом културе на Светосавску Академију. Након беседе професор доктор Данице Андрејевић, награду Ђорђе Лекић, музичкој школи у Станишору и професору доделила је Културно просветна заједница Косова и Метохије.

Онда поново рецитали, песма и слава. Музичка школа је ту. Заправо две музичке школе на тако малом простору. Наступају хор и појединци, малени хармоникаши и гитаристи. Из Грачанице „Стеван Мокрањац“ школа са вишедеценијском традицијом и чувена млада музичке школе у селу Станишор “Стеван Христић“. Настала у најтежим годинама после бомбардовања. Нема струје, они певају. Када слави славу манастир Драганац, они певају. Увек су ту да увесвеле, свечаност да учине свечанијом и да усклину са љубављу своме оцу и својој мајчици земљи косовској. Песму „Ајде Јано хор је отпевао на крају.“ Аранжман су млади професори тако осмислили да није било особе која није осетила горку кнедлу у грлу: “ Да продамо, али не продамо... ако продамо како ће играмо...“

    

Песма држи, радост је живот. И незаборав је оно што се мора неговати. Претходне вечери организована је промоција књиге академика, доктора Стојана Секулића „Грачанички срез, 20.и 21.век“. У овом истраживању на преко осамсто педесет страна уз обиље фотографија и докумената приказан је живот и опстанак. Записана су имена свих који су погинули у ратовима и оних који су касније оставили дела да говоре о њима. Мука и трајање како цркве тако иородица у двадесетак села грачаничког среза.

Дом културе је као кошница. Пре него што смо ушли у велику салу из ње је излепршало мноштво малених балерина и претрчало у другу мању салу. Оне имају последње припремеи пробе пред суботњу премијеру балетске представе „ Фабрика лутака“.

Рађање је још једна нота у светосавској песми. Преко седамдесет малих балерина, можда до десет година. Око сто двадесет распеваних грла у Музичкој школи основној и средњој.

    

Од девет сати увече велика сала Дома културе постаје филмска сала. Приказује се руски филм „Слуга“. Млади воле Милоша Биковића. Долазе тинејџери, млади брачни парови, журе групице младића и девојака. Цена карте је симболична, тек да се сачува достојанство.

А њега има у свакој ноти, у сваком стиху и у сваком кораку светосавског пута младих на Косову и Метохији.

Поменућу опет и опет да ће вам у школском дворишту, испред Дома, на улици, деца увек рећи „Добар дан“. Тога вероватно само још овде има.

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBookGoogle, or enter your information:
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

ПОСЛЕДЊИ ДОДАТАК