5/2/2012
Валериј Духањин
Кад бисмо имали могућност да видимо у каквом стању су људске душе, вероватно бисмо видели да је то стање увређености. Сви се осећају некако ускраћенима, заобиђенима, повређенима, као да их је неко увредио. Можда је стварно тако. Међутим, читава ствар је у томе како ово доживљавамо и у односу који сами градимо према непријатним догађајима који се дешавају.
Не тако давно у средствима јавног информисања се појавила информација о томе да су на телу дагестанског новорођенчета Али Јакубова откривени натписи. То се догађа са зачуђујућом тачношћу два пута недељно, понедељком и петком, када се на цеваници и глежњевима деветомесечне бебе појављују а затим нестају речи сличне младежима.
У Москви постоји Одбор за спасавање омладине од тоталитарних секти. Једном је једна његова сарадница спровела једноставан експеримент. Она је, узевши фотографију своје пре много година преминуле другарице, посетила десет видовњака-исцелитеља који су, према реклами, одређивали човеково обољење по фотографији. Какве све дијагнозе нису износили видовити стручњаци! А закључак им је био свима исти: преминула под хитно мора да дође код њих на лечење, да би је они (како су обећавали) уз одређену надокнаду излечили
