21/11/2012
Епископ бачки др Иринеј
Наша Црква се већ дуго залаже за бољи однос државе према верској настави. Чак је и патријарх Порфирије изјавио: „Осећам да је потребно уложити још много труда и напора како би верска настава била адекватно унапређена, а за то су нам потребни помоћ и добра воља свих.”
За који дан ће проћи два месеца откако је, са највишег могућег места, од стране поглавара Цркве, Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Српска Православна Црква прва објавила став о такозваном француско-немачком плану за Косово и Метохију.
У првим редовима кампање против Богословског факултета и СПЦ, све у име или под изговором одвојености цркве и државе, налазе се, по правилу, бивши марксисти и атеисти који су своју некадашњу фразеологију заменили „европејском”, каже владика Иринеј
Током низа годинâ, у већим или мањим временским размацима, у медијима наилазимо на одредницу јустиновци.
Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју Печату (2020), разговарао: Милорад Вучелић
Тешко да је ико могао очекивати овакву ауто-шовинистичку хистерију какву је изазвала најава подизања споменика великом жупану Стефану Немањи, од Бога прослављеном Светом Симеону Мироточивом, како је у именослов светих Православне цркве убележен родоначелник династије Немањић а и једна од неколико најзаслужнијих и најзначајнијих личности српске историје.
Поводом имендана и јубилеја Његовог Преовештенства Епископа бачког др Иринеја – тридесет година архијерејске службе, у реализацији Информативне службе Епархије бачке снимљен је вишеделни интервју у коме је владика Иринеј говорио о многим значајним богословским, духовним и актуелним темама из живота наше свете Цркве.
Даље: набрајајући Цркве са којима смо у општењу, Преосвећени теолог мудро прећуткује Порошенкову „Православну Цркву Украјине”. Шта он сматра – да ли она заиста постоји или не постоји? Да ли може постојати Црква коју признаје и са којом литургијски и канонски општи само једна помесна Црква, па ма то била и Цариградска илити Васељенска Патријаршија, а осталих тринаест аутокефалних Цркава је de facto не признају самим тим што са њом нису у општењу?
Куда поћи – да ли широким, утабаним, релативно удобним путем савременог „мејнстрима“ или пак уским и скрбним, али вековним заветним путем Светога Саве?
Свакодневно се може запазити да у погледу црквеног проблема у Украјини црквена лица, чак и поједини веома образовани јерарси и теолози, често, а новинари, како „световни” тако и „црквени”, по правилу говоре и пишу да ће Васељенска Цариградска Патријаршија ускоро дати – или, по другима, да неће дати – аутокефалност Украјинској Цркви.
Интервју за божићни број „Печата”, дат г. Милораду Вучелићу
Недавно сте се вратили из Москве, са Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, сазваног ради обележавања стогодишњице обнове патријарашке службе у Русији и избора светог исповедника Тихона за првог Патријарха московског и све Русије после епохе Петра Великог.
Оцена: 9|Гласови: 1
У празничном броју недељника Печат објављен је ексклузивни интервју са Његовим Преосвештенством Епископом бачким др Иринејем.
Под насловом Брига за Србе света дужност данашње Вечерње новости су објавиле интервју са мном (2. јул 2013, стр. 2). Мој ауторизовани текст је, нажалост, недопустиво скраћиван и мењан, па поједини искази губе свој изворни смисао. То нарочито важи за део који се односи на недавни српско-мађарски „сусрет на врху“ у Чуругу у Епархији бачкој и на тумачење проблематике везане за злогласну мађарску Рацију из 1942. године и за кажњавање њених извршилаца године 1944/1945, при чему је страдао и известан број невиних, за разлику од Рације у којој су страдали искључиво невини.
Тврђење је тачно. У Српској Православној Цркви нема поделâ. Има разликâ у ономе што је споредно, заснованих на „склопу личности”, начину размишљања и могућности увида у сву сложеност приликâ и изазовâ, али оне не доводе у питање јединство кад је реч о суштинском сагледавању проблема Старе Србије, односно Косова и Метохије.
Поводом срамне одлуке Хашког казненог трибунала о ослобађању хрватских генерала одговорних за злочине извршене у једнако срамној акцији званој „Олуја”
