21/2/2013
Валерије Духањин
У потрази за здрављем, животним благостањем, па и развојем тајних способности у себи, многи наши савременици обраћају пажњу на разноразне источњачке вештине, а посебно на јогу.
Кад се неки црквени људи одушевљавају либерализмом и реформаторством изражавајући незадовољство традицијом Цркве, није наодмет подсетити да је исто тако својевремено настао протестантизам. Свети оци нам најтачније откривају до чега доводи протестантизам и у чему је његова дубока суштина.
Мржња је антипод љубави. И ако је љубав оријентисана на живот, мржња је оријентисана на уништење. Мржња је увек посезање на туђи живот, зато што онај ко мрзи жели да онај кога мрзи нема никакво добро, а прво добро је живот; онај ко мрзи не жели чак ни да види онога кога мрзи; другим речима, он жели као да овог уопште нема и због тога је мржња – жудња за уништењем.
Замислите: на улици сте видели да је неком човеку позлило или да га нападају мангупи, али сте прошли поред њега, као да се ништа не дешава, а касније се одједном испоставило да је то био ваш рођак или вама близак човек којег у том тренутку једноставно нисте препознали. Како ће вас тада бити срамота! Суштина овог примера се састоји у томе да према другима треба да се односимо као да су нам то блиски људи.
