10/11/2014
Ђакон Ненад Илић
Прокламована складна сарадња Цркве и државе за добро народа, узајамно помагање и подржавање без задирања у устројство и управљање, ни тада није функционисала идеално али омогућила је настанак снажне Немањићке Србије и процват Православне српске цркве.
Осећај да ће лажни, депресивни мир ускоро бити раскомадан догађајима за које мислимо да немамо ни воље ни снаге, све је јачи. Без обзира шта је до сада препознато, а шта је само интуитивно додирнуто, сигурно је да о ономе што нас чека можемо рећи много више него што смо спремни да признамо.
На нама је сад тежак задатак: да не заборавимо божански мир али и да истовремено не окрећемо главу од зла које влада светом. Цео живот је борба, а празник је само одмор од те борбе. Уношење божанског светла у срце и ум како бисмо могли да наставимо даље по мраку који постаје све гушћи.
Живимо у времену угрожене вере. Међусобно поверење нам се истањило. Слаби смо и недовољно стамени ми сами па не можемо да верујемо другима да су они много другачији од нас.
Понекад препознамо да смо близу Богу, понекад како се од њега удаљавамо. Али поуздано смо Богу близу кад се хранимо Њиме, кад га уносимо у себе, кад се причешћујемо.
Наша елита користи корумпирани страначки систем за своје одржавање. Она је и настала уз помоћ искоришћених привилегија из претходног система и обнавља се путем укључивања у власт нових, најгладнијих и најамбициознијих, способних за све компромисе који систем одржавају.
