4/7/2016
Протојереј Владислав Ципин
На бојним пољима у Новорусији решава се судбина света – гради се нова геополитичка конфигурација за предстојеће деценије, уколико их човечанство буде имало у резерви.
Почетком јесени у Бриселу, који је у медијима чврсто стекао титулу престонице Европе, одржан је „сајам деце“ – не дечјих играчака или дечје одеће, већ распродаја саме деце, истина била је то трговина будућим уговорима.
У историји Свете Софије од милион и по година наступила је нова епохална промена. У далекој прошлости њено претварање из православног храма у џамију подударило се с почетком новог времена: од разних варијанти хронолошке границе између средњег века и новог доба најубедљивија и скоро општеприхваћена је 1453. година, кад је пао Цариград који су освојиле Османлије.
Пре 101 годину, у ноћи између 4. и 5. (16. и 17.) јула 1918. године у Јекатеринбургу су стрељани царски страстотрпци и њихове верне слуге.
Једна од најважнијих парола нашег времена је нашироко позната «толерантност» или на српском «трпељивост». У прошлости та реч се употребљавала или у садејству са речју «дом» ( на руском језику фраза «дом терпимости» означава јавну кућу), или у измењеном облику у контексту правног статуса верских мањина као «верска толеранција», што појашњава значење тог израза.
Статус «Светог и Великог Сабора» који је одржан на Криту коментарише протојереј Владислав Ципин, доктор црквене историје, професор и шеф катедре за црквено-практичнe предметe на Московској духовној академији и професор канонског права у Сретењској духовној семинарији.
