7/7/2016
Епископ Душанбински и Таџикистански Питирим (Творогов)
Црквени дисиденти су постојали у сва времена – они који су вечито незадовољни црквеним поретком или нередом, који због тога осуђују свештеноначалије, критикују свештенослужитеље и с презиром се односе према неуким и грубим парохијанима, којих је такође увек било.
„Љуби и чини шта хоћеш“ – у овој краткој изреци блаженог Августина садржана је формула истините љубави, љубави безгрешне, свете, не од овога света. Ако бисмо могли истовремено да чујемо гласове целога света, онда би се у тој вишејезичној бујици речи, вероватно, најчешће чула реч „љубав“.
Тешко је, готово немогуће, у животу срести човека, који не би хтео да са њим поступају по правди, правично. Вероватно су се само свеци радовали, када су их вређали, понижавали и оговарали, памтивши девету заповест блаженства: „Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас“ (Мт. 5: 11–12).
Недавно сам на Фејсбуку упао у расправу о, на први поглед, неважној ствари – о јабуци. Ја сам, онемогућен после операције да се крећем, траћио слободно време, које је даровано са небеса, на дискусије на Фејсбуку. То је било уочи Преображења и ја сам се расправљало са још два оца на тему: могу или не могу да се једу јабуке пре црквеног благослова, који се поетски назива Јабучни Спас
