Иако су поклоничка путовања на Косово и Метохију, која већ дванаест година организује ХО,, Сви за Космет“, због вишемесечних забрана проузрокованих вирусом ковид 19, до даљњег одложена, хуманитарне акције које је упоредо са путовањима покренула ова организација нису прекинуте, већ је све више породица и светиња на Косову и Метохије које добијају помоћ захваљујући овој организацији.
Док на стотине, углавном младих људи, жељно ишчекује поновни сусрет са косовско-метохијским светињама у којима, како најчешће кажу, напуне батерије, и могу да се даље боре са свакодневним обавезама и искушењима којих има на претек у великим градовима, председник ове организације Зоран Ћирић се са још четворицом својих колега, аутомобилом упутио у јужну српску покрајину. За пет дана, колико су боравили на Косову и Метохији, Зоран и његови другари обишли су Ново брдо, Грачаницу, Призрен, Ораховац и Велику Хочу, Осојане, Тучеп, Ђураковац, Клину, Дечане, Пећку Патријаршију, Зочиште, Бањску...
-Недостајало нам је све ово - прича за наш лист Зоран Ћирић после литургије у цркви Светог архиђакона Стефана у Великој Хочи. - Баш је било тешко нашим душама, што смо прекинули наша путовања која већ дванаест година организујемо једном месечно. Стопили смо се са нашим светињама, са нашим народом, са овом светом земљом, са овим страдањем... Онда смо одлучили да седнемо у ауто, да дођемо на мало дуже, и ево за четири јутра били смо на четири литургије (У Св. Архангелима, Дечанима, Пећкој Патријаршији и Великој Хочи) и посетили светиње Призрена и Средачке жупе и напунили смо батерије које ће, кад одемо у Београд, надам се да потрају.
Зоран Ћирић, којег у готово свим срединама на Косову и Метохији знају као Ћиру, са својом групом, искористио је време на Косову и Метохији да посети и пријатеље.
- У Ораховцу смо били на конаку код нашег Гаврила Кујунџића, а у Осојанима и у Великој Хочи код тамошњих мештана наших пријатеља - прича Зоран и додаје да су у манастирима разговарали са монасима и игуманима и од њих сазнали како се живи у светињи, а и како народ живи око светиња.
-Долазак мимо групе нам је омогућио да више времена проведемо са људима и успут смо одрадили и неколико хуманитарних акција-наставља Зоран. -Да споменем само неке које смо уз помоћ чланова наше организације и многих хуманих људи и организација реализовали: Били смо гости епархијске ХО ,,Мајка девет Југовића“, и са протиницом Светланом Стевић смо као делегација обишли све фарме и народне кухиње које редовно помажемо. Уверили смо се да је то читав систем који има 62 запослена радника, чији рад наша држава годинама помаже, али да је помоћ добрих људи и организација итекако потребна и новчано и у намирницама. Ми смо овога пута за потребе фарме телади купили за 300 000 динара сено, а помажемо колико год можемо и више пута годишње. По препоруци манастира Дечани посетили смо бака Богдану у Клини, која живи сама, а којој су лопови покрали коке носиље. Један донатор јој је изградио кокошињац и поклонио пет кокошака, а ми смо јој однели још двадесет. У разговору са њом смо сазнали за њено велико страдање. Прво јој је син деведесетих погинуо, а `99 муж нестао, никад га нису нашли. У селу Тучеп је Љубиши Ђошићу упао вук у шталу и заклао 23 овце. Он и његова породица су то и емотивно тешко поднели. Ти људи живе са тим животињама, брину о њима... Породица Ђошић је, како смо после сазнали и међу задњима напустила село `99, а међу првима се вратила чим је било могуће. Ово што радимо су мале ствари, али то је људима који желе да остану ветар у леђа. Треба им пружити подршку, пажњу, љубав, да осете да су привилеговани што овде живе, да осете да и други мисле на њих.
Чланови организације Сви за Космет су посетили и неколико светиња чију обнову помажу, а у цркви Богородице Љевишке у Призрену су имали част и благослов да повлачењем конопца са новопостављених звона, пронесу звон љевишких звона Призреном. Уверили су се и да су кренули радови на обнови цркве Светог Пантелејмона у Призрену, а у Ђураковцу код Пећи су за цркву која је доста пострадала у Мартовском погрому 2004.однели клирит стакла за прозоре, како би се спречио даљи улазак птица и уношење смећа, прашине и грања у унутрашњост цркве.
-На крају смо, за своју душу, ишли на бденије у манастир Зочиште где смо својим прилозима подржали прикупљање средстава за олтарски крст од филиграна призренског, који игуман Стефан планира да купи - рекао је Ћирић и додао:
-Наш задатак је да мотивишемо и друге донаторе, да што више мисле на Косово и Метохију, јер ми знамо колико наша помоћ значи. Помоћ народу, али и светињама, јер светиње одржавају и окупљају народ на Косову и Метохији. Да нема светиња, не би било ни нашег народа, народ би потонуо, али Господ то неће допустити. И хвала Богу, видимо да тамо где има Божјег благослова, све што су нам порушили, ми смо подигли лепше и веће. Ми смо народ који своје светиње неда, своје светиње диже. И наравно, као што сам рекао на почетку, као што људима овде значе наши доласци, дружење, спајање, та саборност када нас стотину дође, обиђе и нама који долазимо значи долазак. И зато, ја позивам све да нам се придруже и да заједно ширимо вирус Косова и Метохије. Да се ускоро све ове забране везане са корона вирусом укину и да поново доведемо људе у наше светиње, да се молимо, да се надамо, да наш народ подржимо и да људи преломе, да дају све од себе да остану на својим огњиштима. И верујте ко је са нама једном дошао, он жели да своје доласке понавља из месеца у месец, из године у годину.
Хуманитарна организација ,,Сви за Космет“ ради са благословом Патријарха српског г.Иринеја и са благословом владике рашко-призренског г. Теодосија, а има и хуманитарни СМС број 4030.