Данас смо се поново окупили како бисмо прославили Часнију од Херувима и неупоредиво Славнију од Серафима – Мајку Божју. Сећамо се догађаја Њеног успења, преласка из овог, пролазног живота у вечни живот.
Мноштво храмова, и то на главним и за хришћане најважнијим местима, посвећено је Успењу Мајке Божје. Успењски храм у Кремљу и мноштво познатих Успењских манастира. Зашто је то тако? Зато што Мајка Божја није оставила овај свет у Својим молитвама кад је прешла у вечни живот. И овај прелазак – Њено Успење – постао је посебан догађај после којег је ступила у Своје ново служење заступништва пред Сином Божјим за наш грешни људски род.
Нема ниједног човека, чак ни свеца, који би достигао такву блискост с Богом и постао Његова Мајка, и нема никога ко Бога може да моли тако као што то може Мајка Божја, зато што Она истовремено моли и Бога и Свог Сина. У томе се огледа посебна блискост Мајке Божје са Христом Спаситељем, и ову блискост користимо ми – грешни људи, зато се што у најочајнијим тренуцима свог живота чак и људи слабе вере, људи који нису црквени, на читавој земаљској кугли, обраћају Мајци Божјој, моле Је за спасење, понекад чак и немајући појма о вечном животу. Моле Је за помоћ у неким пролазним стварима, да их спаси од смрти, на пример, од болести, од тешких околности. Међутим, они Је заправо моле и за то да се у вечном животу заступа за њих, без обзира на њихове грехове, без обзира на прљав и ништаван живот.
Успење Мајке Божје нас подсећа и на то да је телесна смрт догађај који је неизбежан за све нас. Најмање размишљамо о овом преласку из једног света у други. А овај догађај ће се сигурно десити свима нама. Можда нешто нећемо постићи у овом животу, нећемо стићи да урадимо нешто од онога што смо замислили, али ће смрт сигурно доћи. И кад се то деси молитве Мајке Божје ће нам бити веома потребне. Кад нам се то деси већина нас ће одједном разочарано помислити: „А чиме сам се бавио целог свог живота? На шта сам га потрошио?“
Богомајка ни један тренутак Свог живота није потрошила узалудно. А ми углавном управо тако трошимо живот, своје здравље и таленте. Световно и пролазно у потпуности заузима нашу свест.
Сваки човек и у било ком тренутку може да пређе из овог живота у вечни живот: и млад, и здрав, и човек који се налази на такозваном врхунцу своје каријере, и мајка неколико деце, и прегалац који је свима потребан – сваки човек. Имао сам прилике да боравим у болницама и да видим смртно болесне људе свих узраста. Смрт никога не штеди.
Али то не треба да нас баца у очајање. Туга треба да нас обузме због наше неспремности за прелазак у вечни живот, а то је нешто што није било својствено Мајци Божјој. И молећи Јој се увек имајмо на уму и то да и нас, макар делимично, макар мало, тако радосно и свечано треба да дочекају анђели, арханђели и сви свеци, кад изађемо пред очи Господа нашег Исуса Христа. И да се Мајка Божја заступа пред Њим за нас грешне, за спасење наших грешних душа.