Дар Владике Милутина школарцима будућих времена
Чином освећења началствовао је архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, уз саслуживање више свештенослужитеља. У име школе, благодарје је изразио директор Влада Вујић, а својим присуством свечаност је увеличала начелница Школске управе Ваљево др Зорица Јоцић.
Да украси школско двориште и у тренуцима предаха свежом водом угаси жеђ и умије ђачка лица. Мозаички приказ Светог Саве на белом камену (рад ликовне уметнице из Ваљева Марије Гајић), ту је и да на ону снажнију, духовну жеђ подсети. Жеђ, коју гаси знање наука разних и вере светосавске. Управо оне вере којом је током целог земаљског века био испуњен њен дародавац, блажене успомене Владика Милутин. Године 2019., када је Српска Црква прослављала 800 година своје самосталности, градња школске чесме у Поћути је отпочела. Завршена је у години у којој ова образовна установа обележава век и по трајања. Идеја за градњом потекла је од дугогодишњег директора школе Владе Вујића, његове молбе упућене Епархијском одбору за веронауку. Секретар Одбора свештеник Далибор Чкојић са идејом упознаје блаженопочившег Владику Милутина и он, ђачким данима за ово двориште везан, одлучује да нешто овако лепо и корисно подари школарцима у свом родном крају. Одбор за веронауку потом обезбеђује дрвене клупе, ђакон Момчило Димитријевић од ископавања темеља надгледа радове и у њима учествује, као и многи други које је на сатрудништво ово богоугодно дело призвало.
Свечани чин освећења окупио је ђаке ( у школи их је укупно 78), наставнике и пријатеље школе у радости каква приличи деци. А деца смо сви. Најпре Божја, потом наших родитеља и учитеља. И Господ Христос нам поручује да нећемо ући у Царство небеско, ако се не обратимо и не будемо као деца, беседио је приликом освећења чесме протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски . Онај, који нас је све овде данас окупио то је својим животом потврђивао.
- Блажене успомене Владика Милутин је био као дете по својој простодушности, по својој незлобивости, по чистоти свога срца и зато је најбоље препознавао шта је деци потребно. А деци никад није потребно много. Потребна им је чаша воде, комад хлеба и „неко горе“ ко на све нас гледа. Владика Милутин је био човек који се много трудио и много другима помагао, институцијама и појединцима, свештенцима, црквама и манастирима. Али, најлепше се осећао када је деци помагао. Он је своје прве ђачке кораке начинио на овим просторима, најпре у школи при манастиру Пустиња, а затим овде. Са те две школе, као два крила – крилом духа и врлине и крилом знања, узлетео је и био оно што је био и пола века доприносио својим радом Српској Цркви – део је дирљивог слова протонамесника Дарка Ђурђевића о блаженопочившем Владики Милутину.
Давних година у ове врлетне крајеве долазили су рудари из Француске у потрази за благом. Међутим, истакао је отац Дарко Ђурђевић, највеће благо овог краја јесу људи – честити, поштени и добри. Златна деца која одрастају управо у оваквим крајевима. Неколико брда одавде рођен је највећи Србин после Светог Саве – Свети Владика Николај.Ако будете веровали Богу, родитељима и учитељима, а напослетку сами себи, моћи ћете да израстете у такве горостасе какав је био Владика Николај, а у наше дане наш владика, отац и учитељ, Владика Милутин, поручио је протонамесник Ђурђевић ђацима ОШ „Здравко Јовановић“.Школе, која по традицији раме уз раме може стајати са Ваљевском гимназијом или Призренском богословијом, будући да прославља век и по постојања и има сјајне ученике којима се може поносити.
У име слављеника, колектива и ученика ОШ „Здравко Јовановић“, добродошлицу је пожелео директор Влада Вујић, упутивши благодарје блаженопочившем Владики Милутину, дародавцу чесме, некадашњем ђаку, а засигурно вечном узору деци која расту у овим прелепим пределима. Традиционално, за срећан почетак школске године, у име Епархијског одбора за веронауку, секретар јереј Далибор Чкојић уручио им је крстиће и молитвенике, а наставницима заштитне маске.