У метоху манастира Дечани, цркви Светог Јована пророка, Претече и Крститеља Господњег, која са брда на улазу у Велику Хочу дочекује сваког ко долази у ово метохијско село, литургијски је прослављена храмовна слава- Усековање главе Светог Јована.
Литургију су, на отвореном испред цркве, у присуству верника из Велике Хоче и Ораховца, служили парох великохочански протојереј ставрофор Миленко Драгићевић, парох ораховачки протојереј Веља Стојковић и јеромонах Кирило Дечанац, који испред манастира Дечана брине о цркви светог Јована и манастирском имању у Великој Хочи.
Мали Радоје Спасић, који је прошле године узео део колача како би са породицом био овогодишњи домаћин славе, је носио икону Светога Јована у литију око цркве, а потом и преломио славски колач са оцем Миленком.
За следећу годину се домаћинства прихватио Новица Лукић из Велике Хоче.
Отац Веља је честитајући славу игуману дечанском оцу Сави, оцу Кирилу и братији, у беседи по окончању литургије, рекао да је Свети Јован светионик за све православне хришћане. Он је казао да је велика радост када се оволики број људи окупи у светињи, око Свете Евхаристије, јер је то ,,парче неба на земљи које нам је сам Господ Бог дао да се радујемо и да се веселимо“:
-Велика је радост да смо данас окупљени око метоха манастира Дечана, а знамо да су манастир Дечани и све наше светиње на Косову и Метохији у данашње време од животне важности, јер тамо где су наше светиње, тамо где се Света Литургија служи, тамо се народ окупља, тамо је живот. Где нема Свете Литургије, где нема Свете Евхаристије, тешко је рећи да живота има и да постоји. Зато данас окупљени у једном пристојном добром броју око ове светиње Светог Јована у Великој Хочи, да се помолимо да нас овај празник увек окупља, сложи и обожи, јер ћемо тако ходати кроз живот много лакше и много сигурније.
Отац Веља је рекао да је наша православна хришћанска вера радост јер Господ је васкрсао, Господ је дао живот свима нама.
-Свети Јован је осетио ту велику љубав, јер ако љубави нема, наде нема, вере нема, онда смо празни. Али, ако имамо те хришћанске врлине које су од великог значаја, а поготово у данашње време када треба да буде вера много јача, надање у Господа такође, да будемо ти који ћемо имати љубави, јер љубав је круна свега. Свети Јован Претеча и Крститељ је својим животом посведочио и показао да је смрт ништа у односу на веру љубав и наду, јер сви смо ми овде на земљи само пролазници и гости, али такође и да бисмо показали кроз живот колико љубимо и волимо и колко се надамо у Господа и ако се понекад запитамо да ли ми као људи то можемо. Наравно да можемо ако се будемо потрудили. Сигурно нећемо да досегнемо оно што су многи светитељи, али можемо да будемо ти који ћемо се трудити и следити њиховим путевима - рекао је о. Веља у беседи.
Отац Кирило и породица Спасић су у порти приредили послужење за све присутне.
Црква Светог Јована Крститеља је, по летописцима једна од најстаријих цркава у Великој Хочи. На зидовима у унутрашњости цркве видљива су два слоја живописа. Један је из 14. века, пре страдања светиње од пожара, а други из периода између 1561- 1577. године, када је црква обновљена, поново осликана и урађен иконостас. Други слој фресака је до данас очуван на површини од око 70 метара квадратних. На зиду, између иконостаса и десне певнице у цркви се и данас може видети прелепа фреска Светог Јована Крститеља са крилима, на којој су светитељу ископане очи, као што су ископане очи и Св. Сави и Св. Симеону, светитељима ратницима Димитрију и Георгију, Теодору Тирону и Стратилату такође приказаним на очуваном делу фрескописа. Међу фрескама, на зидовима су траг у времену својим записима оставили и неки монаси. Један од њих сведочи о зидању конака: ,,1851.године Кирил Дечанац записа да сагради конаце“...А мештани Велике Хоче памте да су од конака до 2007.године постојали само зидови уз које је архимандрит Мирон Косаћ (неколико година и игуман овог манастира), подигао мали манастирски конак.
У подножју брда на којем је црква Светог Јована подигнут је и споменик свим убијеним и киднапованим Србима на територији општине Ораховац у периоду ос 1998-2000.године.
Икона Богородице ,, Три радости“ као заступница за отете и нестале на Косову и Метохији
У припрати цркве Светог Јована је од октобра прошле године место на трону заузела и Богородичина икона ,,Три радости“. Неколико таквих икона је 3. октобра прошле године освештао Епископ рашко-призренски г.Теодосије у Грачаници. Покровитељ ових икона је Међународни комитет Црвеног крста у Приштини, а иницијатива је потекла од породица отетих и несталих са Косова и Метохије. Пред овом иконом ће за своје најмилије киднаповане и нестале, молитве узносити сви који дођу у ову цркву, али и у манастире Бањска и Грачаница.
О икони Три радости
Почетком XVIII века неки благочестиви живописац је донео из Италије ову икону и поклонио је свом рођаку иначе свештенику у Цркви Свете Тројице у Москви. Икона је чудотворна и на њој је поред Пресвете Богородице и Богомладенца приказан и старац Јосиф обручник са десне стране Пречисте Дјеве и Свети Јован Крститељ поред Богомладенца.
Богородичина икона Три радости празнује се 26. децембра (08. јануара) и тада се чита Акатист Пресветој Богородици за избављење од многих животних невоља, а нарочито при васпитању деце, за супружничку љубав и једномисленост.