После боравка на Косову и Метохији, посете манастирима и гостољубивим домаћинима у Ораховцу и Јасеновику, где је говорила о вери наших великана у свету науке Михајла Пупина, Милутина Миланковића и Николе Тесле, Александра Нинковић Ташић, председник Образовно-истраживачког друштва "Михајло Пупин", поделила је своје утиске: ,,Два дана која припадају више небу него земљи! Предавање у школи Свети Сава у Јасеновику и у црквеној порти у Ораховцу. Ни мањих енклава, ни плављег и ширег неба. Такво гостопримство нисам знала да може да постоји. Људи топли, у том - само на земљи омеђеном простору - слободни. А као златном нити увезасмо сусрете са игуманима и братијом манастира Бањска, Драганац, Зочиште и игуманијом и сестрама у Грачаници. Неописиво, неизрециво. Ништа налик ономе што политика доноси. Част, духовност, спремност да се све да за слободу нашег народа. После сусрета са људима и децом за које сам мислила да више не постоје, после сусрета са правим звездобројем, могу само рећи - Косово је било, јесте и биће Србија. Њен најбољи део"
У недељу 13. септембра, у порти Ораховачке цркве је одржано предавање Александре Нинковић Ташић о нашим Звездобројцима (Пупину, Миланковићу, Тесли) и о Светом владики Николају Велимировићу.
Парох ораховачки протојереј Веља Стојковић је благословио сабрање, а добродошлицу у уводном слову је произнела професорка Оливера Радић. Она је рекла да је долазак Александре Нинковић Ташић са књигом ,,Звонари слободе“ у Ораховац, симболична најава слободе, као што је некад Пупиново звоно које је на молбу Светог владике Николаја стигло у Охрид, означило ослобођење од вишевековног турског ропства.
Александра је говорила не само о великим делима Пупина, Тесле и Миланковића у области науке већ и о њиховим хришћанским врлинама. Почела је причом о Пупину рекавши да је то ,, најсрпскија прича која живи у српском народу“.
- Можда смо ограничени просторно, али је ово најсрпскија прича која живи у српском народу. Она нема међу на мапи људској, али има на мапи небеској и ту међу ми сада ударамо, ту линију ми сада повлачимо.
Говорећи о Пупину, који је као тринаестогодишњи дечак, без ичега дошао у Америку, она је рекла да је он постигао то што ни један странац у Америци никада није:
- Пупин постаје први председник Њујоршке академије наука, рођен ван Америке. Једини је у историји, који је добио све три научне медаље Америке: и почасну медаљу Удружења електроинжењера и Едисонову медаљу и Џон Фрицову медаљу. Зарадио је у историји науке све највеће новце и све што је имао и што је зарадио оставио је српском народу. Четири фондације, тридесет хиљада школских стипендија за дечаке, давао је миразе, давао је друштвима... Коло српских сестара не би постојало без Михајла Пупина. Све школе од основних до факултета, све су добијале новац од њега, цркве, манастири, Самодражу је обновио, па Грачаници је давао новац, па Пећку Патријаршију, и још много цркава и манастира... или обнавља или гради. Пупин је био највећи донатор часописа ,,Српско Косово“ које је излазило у Скопљу. Каже епископ Николај после Пупинове смрти ,,Све што је желео и да помогне свом народу и да има да помогне да буде велики научник све му је Бог дао. Има ли чвршће вере и има ли веће вере од вере нашег Пупина „.
По Александриним речима комунисти су прво сакрили веру Михајла Пупина, као и веру Николе Тесле и Милутина Миланковића, а после и њихово српство.
- А знате ли како се јасно види у њиховим речима и вера и српство. Ако нешто води ка Светој Србији онда воде и ови велики људи - казала је Александра цитирајући део из Пулицером награђене аутобиографије Михајла Пупина:
,,Нисам ја стигао у Америку да зарадим новце, ја сам кренуо у потрагу за знањем. Знање ми је донело имање, није било обрнуто, али увек изнад свега увек сам тражио Царство Небеско. Све друго дошло је за тим. Свет светлости, чека човека после мучења у овом овоземаљском свету“-говорио је Пупин.
- Сви ови наши научници нису друго него звездобројци. Свима је вера јака. Најбоље, најјезгровитије што је Тесла рекао никада није био објављено на српском језику.
Никола Тесла је, по Александриним речима, огулио своја колена молећи се сваке ноћи, молитвама којима га је отац, прота Милутин, учио:
-Пише Никола Тесла да је прве светлосне сензације добио у цркви свога оца. Читава његова наука је ослоњена на хришћанство колко то наука може да буде. Када му ујак митрополит оставља лично богатство, Тесла све даје Српској православној школи у Госпићу. Велики Тесла клечи на коленима и када му у хотелској соби српски гуслар Петар Перуновић гусла песму о Старом Вујадину. И не само да клечи већ и плаче и грли гусле и љуби гусле и говори како ништа не дира душу Србина као што то чине гусле. Све тим путоказима долазите до надахнућа које не постоји без вере. Тесла љуби обе руке Јовану Јовановићу Змају који му стојећи, казује стихове своје песме Тесли у част. Љуби му обе руке, сузе му падају и каже му онако клечећи ,,Чим стигнем у Америку, ја ћу превести Ваше песме и показаћу их американском народу.“ И он је превео ни мало случајно 13 песама. Изабрао је 13 песама, међу њима и ,,Три хајдука“.
Последње што пише Милутин Миланковић пред смрт, у врту свог дома, по Александриним речима су реченице: ,,Па не мора човек имати само материјално богатство. Може имати духовно богатство. Верујте ми и као бескућник, нећу бити сиромах“, то је. Е због тога се надам да је и овај наш сусрет пут ка добром и ка доброти.
- Сва тројица су били правдољубиви, једноставни, јаки, неустрашиви и сва тројица су до врата у српској традицији и орали су друмове Марка Краљевића, орали су научне друмове и ја ћу вам рећи како су преминули. Последње што Милутин Миланковић пише је есеј од 25 страна који носи назив Смрт Марка Краљевића. ФБИ проналази у хотелској соби Николу Теслу, са књигом на грудима, отворену на песму ,,Смрт мајке Југовића.“ Дуг који су вратили, гледајући у свој народ и у његова изворишта . Због тога не треба да вас чуди што најлепше и најбоље пишу управо њих тројица о Марку Краљевићу. А Михајла Пупина су свештеници у Америци представљали као Марка Краљевића њиховог времена. А опет Никола Тесла пише ,,Па ви не знате шта је чојство? Чојство је када угледате нашег Марка Краљевића у песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија“, који каже ,, Јао мени до Бога милога што погубих од себе бољега“.
Александра је говорила и о заборављеној истини и пријатељству између Михајла Пупина и владике Николаја описаној у књизи ,,Звонари слободе“, али и о пријатељству Михајла Пупина и Николе Тесле:
- Владика Николај и Михајло Пупин су се упознали током Великог рата око 1915. и до 1935. када се Пупин упокојио, били су нераздвојни. Пише Николи Пашићу Пупин,, Па јел ви знате да је епископ Николај Свети Сава у нашем времену?“ А о пријатељству Пупина и Тесле сведоче бројни наслови у америчким листовима: ,, Два Американца српског порекла Тесла и Пупин спасиће свет од ратова“, или ,,Два Американца српског порекла донеће вечно благостање свету“, ,, Тесла и Пупин у тајности сарађују да спасу овај свет.“
- Због тога све ово што вам говорим је трунка једна у истинитој причи која заиста на громаду личи. Кад год додирнем свето место ја се сетим и њих. И ја вас молим да запалите свећу сећајући се ових громада, не због тога што ми њима требамо, већ што они требају нама, њихово наслеђе не застарева.
Сведочећи примерима који указују како је антисрпство деценијама износило лажи о овим научницима, Александра је казала да као наставак те кампање имамо и својатање тих научника, као и светиња на Косову и Метохији од оних којима никада нису припадале.
- И зато је време да повлачимо небеску меру. И зато желим да завршим кратко, само крајем писма Светог владике Николаја, Дражи Михаиловићу- казала је Александра и цитирала:
,,Чувајте се свих ортака који у Бога не верују. Никада у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ниједно велико дело. Од Немање до Карађорђа и Живојина Мишића. Без Бога ни преко прага, говоре Срби од увек. Тешко је бити прави Србин. Само прави човек може бити и прави Србин“.
Димитрије Марковић, хуманиста из Бајине Баште, чијом заслугом је Александра дошла на Косово и Метохију, је после предавања у Ораховцу казао да је ова њихова посета уствари посета утамниченој браћи на Косову и Метохији, и да је довео Александру да својим предавањем у времену кризе помогне деци да као узор имају оне који су били велики не само у области науке већ и као људи, у складу са речима Светог Владике Николаја Охридског и Жичког да је ,,образован онај ко има образа Божијег у себи“:
-И зато ја дечацима из Јасеновика и Ораховца желим да буду попут Пупина, Тесле, Миланковића и других наших великих научника, а девојчицама да следе пут Милеве Марић-Ајнштајн, Надежде Петровић, Јелене Страцимировић-Балшић и Александре Нинковић-Ташић. Први корак ка томе да буду људи попут њих јесте да поштују и слушају своје родитеље, а да би били озбиљни научници да поштују и слушају своје учитеље и наставнике.
Димитријева супруга докторка Рада је казала: Памтићу ова два дана као најлепшу лекцију из "Буквара Православне љубави"... Непрестано примање и давање доброте и радости.На сваком кораку у другачијем облику. Нестварно а стварно. Толико ретко а толико лако...Осећала сам се као дете које краде колаче са туђе трпезе и ужива, али најважније за мене је то што сам душом разумела да је Александра Божији сасуд нама послат да пронађе још један ковчег изгубљеног блага (истину у Звездобројцима) како бисмо у небо гледали чешће. Она је успела, а то је жив доказ вама са Косова и Метохије да истина мора осванути.
***
Александра Нинковић Ташић је рођена у Београду 3. маја 1978. године. Председник је Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин и мултикултурални је амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона. Најважнија њена вишегодишња активност је рад на прикупљању архивског материјала који се односи на живот и дело Михајла Пупина у читавом свету. Преко 30.000 докумената, од којих су многа по први пут доступна јавности, чине највећу архиву посвећену Михајлу Пупину, а она је извориште многобројних активности које имају за циљ афирмацију и чување Пупиновог дела, али и историје српске науке.
Аутор је Пупин меморијалног пројекта у земљи и региону у оквиру кога је поставила први виртуелни музеј који представља једно научно и културно наслеђе у свету – Пупинов виртуелни музеј. Аутор је шест изложби, организатор је више стотина предавања и трибина у читавој Србији, али и Црној Гори, Републици Српској, Хрватској, Швајцарској и Мађарској. Аутор је велике изложбе и монографије о Пупину ,, Од физичке ка духовној реалности“, која је у Историјском музеју Србије оборила два рекорда – онај о дужини трајања поставке, али и о посећености, са преко 200.000 посетилаца. Приредила је у сарадњи са САНУ и Матицом српском два издања Пупинове аутобиографије. Аутор је изложбe „Жене у Првом светском рату” у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности новембра 2014. године.
Аутор је неколико књига о Пупину, Миланковићу, Тесли и добитник је бројних награда.
