У име Оца, и Сина, и Светога Духа!
„Рождество Твоје, Богородице Дјево, радост возвјести всеј всељенеј: из Тебе бо восија Солнце правди Христос Бог наш“ („Твоје Рођење, Богородице Дјево, објавило је радост целој васељени: јер је из Тебе заблистало Сунце истине Христос Бог наш“) – Христос Који Се умањио и примио обличје слуге, односно, постао је Човек због Своје смирености (уп.: Фил. 2: 7) – заблистао је из Пресвете Богородице. И ми данас прослављамо Њено рођење.
Овај празник је празник нашег спасења, обећање спасења људског рода које је донео Христос, Син Божји и Син Дјеве, Која се данас рађа. У овом празнику и у овим догађајима видимо пример правог смирења, истог оног смирења које је показао Сам Син Божји Христос, Који је пострадао за нас. И Мајка Божја, и Њени родитељи, и сав њихов живот, представљају пример смирења пред Богом, пример послушања Богу. И управо то је извор истинске радости.
Зашто толико често патимо и мучимо се у свом животу? Ми, савремени хришћани, видимо то у свом животу, у животу наших ближњих, наших сродника, деце и родитеља. Зашто има толико патње, непотребних конфликата и драма? Зашто међу нама има тако мало љубави и радости? Зашто се више не разумемо? Родитељи не могу да пронађу заједнички језик с децом, политичари не могу да пронађу заједнички језик. Зашто се то дешава? – Зато што смо изгубили оно најважније: изгубили смо смирење. Не желимо да чујемо вољу Божју. Свако од нас патолошки болује од ове болести – од жеље да све време ради по својој вољи. Жели да живи онако како је сам одлучио не схватајући да често у тренутку кад чини ситне поступке, и крупне – јер од ситних се рађају и велики – он просто не слуша Бога, већ ђавола. Мисли: „Поступићу онако како ми је потребно, како желим.“ Али то није потребно теби. Теби је потребно оно што је потребно Богу. Оно што Господ жели за тебе и за твоје спасење. А кад мислиш да ћеш поступити по својој вољи и да ћеш учинити онако како је боље по тебе, само горе себи радиш. Мислиш: „Поступићу онако како ми је потребно,“ – Али то није потребно теби. Теби је потребно оно што је потребно Богу.
Касније постајемо свесни својих грешака, али то често бива прекасно.
Ово није било својствено ни праведним Јоакиму и Ани, ни Мајци Божјој. Они су били врло смирени људи и чак и кад су трпели невољу – а родитељи Мајке Божје су подносили и оптужбе због неплодности, то је био врло тежак крст – настављали су да славе Бога и да верују Творцу. И Мајка Божја је смирено прихватила Своје служење, у потпуности Се предала Богу. И то је за све нас – не само за Њу, већ за цео свет – постало извор радости: Сунце истине Христос Бог наш донео је ову радост. Донео је радост људима који су спремни да слушају, смиреним људима. Не гордим и самољубивим, већ људима који воле Бога – Бога Ревнитеља, Бога Оца, Бога Који даје сваку доброту и мудрост. Ево над чим треба да се замислимо на данашњи празник. И да гледамо на Мајку Божју, на Њене родитеље као на пример смирења – смирења које је за све нас постало извор радости.
Ми у свом животу такође треба да испољимо покорност вољи Божјој – пре свега поштујући Његове заповести. А како живимо: оне заповести које нам одговарају и које лако испуњавамо – поштујемо, али друге занемарујемо, живимо за себе. И кроз ово мало окно нашег самољубља улази ђаво и ремети сав наш живот. И ми више не живимо онако како наш Господ жели за наше добро, него се све време мучимо, бринемо се о разним пословима који немају никакве везе ни с Богом, ни с нашим спасењем.
Христос је дошао да нас ослободи овог ропства, али Он може да ослободи само оне људе који по својој вољи пожеле да га се ослободе. Ми нисмо некакви роботи којима се мења програм, па почињу другачије да раде. Имамо слободну вољу и Господ не врши насиље над њом. Као што није вршио насиље над слободном вољом Мајке Божје. Јер Она ни на који начин није силом била наговорена да прихвати Своје служење.
Љубав према Богу и смирење су управо оно што треба да учимо од Мајке Божје! И тада ће Христос – Сунце истине – заблистати у нашим срцима, и испуниће нас божанска љубав, бићемо у стању да схватимо тајне Божје, које су још увек затворене за нас и које нам је Господ без икакве мере и плате спреман да нам открије.
Мајка Божја нас је све окупила овде. Сви људи који долазе у наш манастир су Јој посебно захвални; гледајући свој живот они схватају: чудо је што су се обрели овде. Хајде да онда да Је не вређамо својим егоизмом и својом непокорношћу, већ да Је радујемо смирењем, па ћемо се заједно са Сином Божјим радовати у Царству Небеском.