Кипарски богослови захтевају сазивање Сабора у вези с „украјинским питањем“

Никозија, 11. новембар 2020. г.

По мишљењу кипарских богослова ни Синод Кипарске Цркве, ни било који други синод било које друге помесне Цркве „не може да реши питање које се тиче целог православља“.

    

Дана 11. новембра 2020. године две организације кипарских богослова су се заложиле за сазивање Свеправославног сабора ради решавања питања „аутокефалије“ ПЦУ, преноси „Савез православних новинара“ позивајући се на издање Orthodoxia.info.

Христакис Ефстафиу, председник Удружења богослова (Συνδέσμου Θεολόγων ( ΟΕΛΜΕ)) изјавио је да изазива жаљење чињеница да Црква у такво време и с таквим изазовима који се пред њом налазе у превеликом броју питања, у кризи која је погодила цео свет, показује поделе.

Он је истакао да је Црква слика јединства и љубави, а уместо тога видимо јерархе „који траже елементе за поделе и самоуништење“.

По мишљењу Ефстафиуа „налазимо се у ситуацији кад Свети Синод треба да се окупи како би размотрио сва ова питања с тачке гледишта добробити Цркве и у циљу залечивања рана које су већ задате“.

Председник Удружења кипарских богослова је изјавио да „обични људи моле хијерархију наше Цркве, Свети синод, да се напокон окупи и да се дотакне ове велике ране која настаје“.

Он такође сматра да ће на тај начин јерарси моћи да „пошаљу посланицу спољашњима“ и да не покажу поделу и егоизам „за који се чини да доминира“, већ црквени дух према којем треба тежити.

„Ако они не могу да се окупе и да размотре ова питања, шта могу да траже од обичних људи“ и како ће моћи да „донесу дубљу вест?“ – пита богослов.

Са своје стране, председник Свекипарског удружења грчких богослова (Παγκύπριας Ένωσης Ελλήνων Θεολόγων (ΠΕΕΘ)) Георгије Киријаку је изјавио да се раскол у Цркви десио због одлуке архиепископа Хризостаома који је самовољно поменуо Думенка. По његовом мишљењу једини „лек“ у датој ситуацији представља повратак канонском животу.

Киријаку је истакао да се у потпуности слаже с Митрополитом морфским Неофитом који канонским митрополитом Кијева сматра Његово Блаженство Онуфрија „којег је од самог почетка Васељенска патријаршија признавала као таквог и који није био смењен због канонских прекршаја“.

Истовремено, тврди богослов, „Васељенска патријаршија због непознатих разлога Епифанија изненада признаје за кијевског митрополита“.

Он је указао на то да ова ситуација не одговара правилима Православне Цркве по којима на једној територији не могу постојати два митрополита.

По мишљењу Киријакуа „проблем не може бити решен синодским одлукама помесних Цркава о признавању или непризнавању канонског статуса епископа-расколника (Думенко – прим. ред.), већ се решава сазивањем свеправославног сабора“.

Киријаку је истакао да ни Свети синод Кипарске Цркве, ни било који други синод било које помесне Цркве „не може да реши питање које се тиче целог православља“.

Он је такође изјавио да су кипарски богослови „забринути због тога што Његово Блаженство помиње господина Епифанија заобилазећи Синод“.

Киријаку је подсетио да се нормалан рад Цркве „обезбеђује поштовањем њених правила од стране свих помесних Цркава без изузетка“ док „кршење ових правила ствара трвења и немире у целој Цркви. Због тога лечење у овом случају није ништа друго до повратак канонском животу,“ – додао је богослов.

Киријаку каже да постоје црквена правила „тако да не ради свако оно што хоће“. Он је истакао да „правила представљају Устав Цркве и да су их одредили Свети Дух, помесни и васељенски сабори“, а они који не признају ова правила „треба да одговарају на свеправославном сабору“.

Киријаку је навео да већина помесних Цркава „не признаје Епифанија, већ Онуфрија за канонског епископа“, а немири овим поводом нису „изазвани само у Кипарској Цркви, већ се тичу свих помесних Православних Цркава“.

„Украјинско питање“ је велики проблем због којег је Православна Црква патила много година, можда деценијама и вековима, - изјавио је још један богослов-правник Теодорос Киријаку.

По његовом мишљењу због „украјинског питања“ између Цариградске патријаршије и Руске Цркве постоји конфликт и након што Московска патријаршија није учествовала на Критском сабору „Васељенска патријаршија јој то није опростила и због тога је почела да проглашава украјинску аутокефалију“.

Осим тога, на патријарха Вартоломеја је, уверен је богослов, вршен „притисак из друге земље“, а „украјинско питање“ је само „део геополитичких планова“.

„Патријарх је дао аутокефалност двема групама које су се раније сматрале расколничким“ и „сад је у Православној Цркви у суштини настао раскол пошто један поглавар не помиње другог, што доводи до саблажњавања верника“.

„Сазивање сабора је неопходно како би се ово питање могло детаљно размотрити,“ – рекао је богослов у закључку.

11/12/2020

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×