Стојте, дакле, у слободи којом вас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити (Гал. 5: 1).
Овим речима се, вољена браћо, једном приликом највећи апостол – божански Павле – обратио галатским хришћанима, својој духовној деци, обратио се саветом да сматрају драгоценом и чувају истинску слободу, да не би поново пали у јарам ропства.
Слобода! Како је велика ова реч! Како ова жељена „слобода“ привлачи наше помисли, наше мисли и наше жеље! Шта је слобода? Где је она? У чему је наша истинска слобода и где да је тражимо?
Вољени брате! Ево, стојимо у пролећни дан под топлим зрацима пролећног сунца на обали реке. Под топлим зрацима су се отопили дубоки снегови. Погледај, река ломи лед, у току дуге зиме је била окована хладним леденим оковима, сад је збацила ове окове и као широка и брза бујица се разлила по ливадама и пољима. Брзи таласи необуздано хитају тамо, далеко, далеко – ка пространству невидљивог сињег мора. Ти и ја стојимо на обали и дивимо се слободној реци, њену брзу и бурну бујицу ништа не може да задржи, она слободно тече тамо, ка далеком сињем мору, не у свом кориту, већ разливајући се по ливадама и пољима. Ти и ја и даље стојимо на обали реке, дивимо се њеној слободној, брзој и разорној стихији.
Одједном сам погледао твоје лице и на њему су се одразиле туга и нека брига. У твојим очима су се појавиле сузе туге и очаја. Видео си како страшне, бурне воде, изливши се из речног корита носе са собом крхотине твоје рођене куће. Уверен си у то да су таласи уништили све бране и препреке; таласи су као похлепни грабљивци-победници, освојили твоје добро; за трен ока су разорили и уништили све оно на чему су радили твој отац и твој деда, разорили су и уништили све оно што си ти сам стварао, умножавао и обрађивао тешким трудом својих руку у зноју свог лица. Да ли ти је сад јасно како је ужасно стање твоје душе? Да ли си видео какве ужасне невоље ти је донела бурна река која је изашла из граница својих обала и слободно рушила и разарала твој дом; и зар само твој?
Још веће невоље прете човеку ако из граница и оквира излазе он сам и други људи, ако нико неће да обуздава своје жеље и не признаје никакве узде над својом неразумном самовољом. Размисли добро о томе шта ће бити с породицом, друштвом и државом ако сви одједном почну да мисле да бити слободан значи радити све што човек пожели. Ако људи тако буду схватали слободу и ако тако буду поступали, на земљи неће остати ништа свето, међу људима, у друштву, и у самој држави неће бити никаквог реда. Тада ће владати право јачих, и добићемо такав хаос који нико не може да замисли. Тада то неће бити слобода, већ самовоља, најгрубља и најсуровија самовоља. Разум, срце и савест нам говоре да права слобода није у самовољи и каприцу, већ да су они непријатељи сваке слободе. Слобода се не састоји у сили и власти, нити у новцу и богатству. Постоји умна, морална слобода, а постоји грађанска, политичка и економска слобода. Има много разних слобода, али су све то релативни појмови, а у суштини – филозофски.
Морална слобода је највећи дар Божји, по којем се човек разликује од свих живих бића. Слобода се састоји у томе да човек није везан нужношћу да поступа овако или онако: дато му је право да се слободно потчињава вољи Божјој, односно, што је исто – моралном закону. Међутим, човек увек може – то у потпуности зависи од њега – и да се не потчињава вољи Божјој, он може да живи по својој вољи и нахођењу, али у том случају отпада од Бога, удаљава се од Њега као од Извора светлости и блаженства и пада у дубину зла, таме, туге и тескобе. Нешто слично представља и грађанска слобода. Од грађанина зависи хоће ли се потчињавати законима дате државе; ако се добровољно потчињава, он ужива сва права која му даје закон земље, и добра која су у вези с њима и слободан је; међутим, ова слобода никоме не даје права да некажњено крши законе, без обзира да ли су морални или државни. Исто је и са слободом говора. Зар слобода говора даје право човеку да лаже, клевеће и блати поштене људе? Зар слобода штампе даје некоме право да се меша у лични живот човека и да објављује вести о њему? А данас штампа ни из далека не схвата правилно слободу штампе. Слобода савести је слобода да се верује у оно што човек сматра исправнијим, истинитијим и праведнијим; али он не треба да врши насиље над слободом других, не треба да захтева од других да мисле као што он мисли, не треба да приморава друге да поступају упркос својим личним уверењима. Или, на пример, слобода даје право да се склапају савези и организују друштва, али не даје право да се организују и оснивају неморални савези и друштва који могу довести земљу или државу до моралног распада, разарања, нереда и погибељи. Слобода, усмерена ка злу, није истинска слобода, већ је злоупотребљавање слободе, извртање истинске слободе.
Да ли си можда хтео да ме упиташ: па где је, заправо, истинска слобода хришћанина? Радо ћу одговорити на ово питање, уосталом, нећу навести свој одговор, већ одговор првоврховног апостола – божанског Павла. Он каже: Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода (2 Кор. 3: 17) – зато он саветује и заповеда нам да стамено чувамо своју истинску слободу: Стојте, дакле, у слободи којом вас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити (Гал. 5: 1). Ако је слобода, по речима апостола Павла, тамо где је Дух Господњи, јасно је да је први услов истинске хришћанске слободе – искрена и нелицемерна вера у Бога и живот по заповестима Божјим. Ако ти, вољени брате, свим срцем и душом верујеш у Христа Спаситеља свог света, свог Искупитеља, ако на теби због тога почива Дух Господњи, знај да си већ слободан. Осим тога, такав хришћанин осећа неизрециву дубину своје слободе у самом свом срцу. Он слободно и радосно иде стопама свог Спаситеља, верује у Њега, заволео Га је, живи по речима Духа Божјег, а где је Дух Божји, ту је и истинска слобода. Чули сте већ за слободу ума и срца, а где нема истинске слободе ума и срца, влада анархија, а анархија ума и срца не може да не изазове анархију живота. Сад као да наступа време свеопште анархије, и ако се, не дај Боже, то деси, неће бити мира више нигде и ни за кога у наручју сопствене отаџбине, у сопственој кући, тада више неће бити ни признатих, ни поштованих права, и сви, чак и мирни грађани, биће приморани да се наоружају у заштиту имовине и свега онога што им је драго. То ће бити свеопште стање непрекидног рата свих против свих.
Али нека се то не деси!
Нека завладају на земљи мир, љубав и братство, а што је главно – истинска слобода. Желео бих да отворим очи руском народу који сам заволео свом душом и срцем, свим својим бићем, желео бих да се он увери у то да су лажљиви људи које му намећу незвани учитељи. Прошле су године смутње, али се оне могу поновити ако народ буде спавао. Јер и они сељаци који су се бунили у прошлој револуцији били су поткупљени обећањима непоштених људи који су у њима пробудили ниске инстинкте користољубивости и насиља. У томе се састоји срамота мом срцу драгог руског народа. Он се борио за идеје без циља по налозима Немца Бебеља и Француза Жореса и других представника европског социјализма и анархизма. Они су наивном руском народу многе ствари напричали и изврнули су појам истинске слободе.
Ви, браћо која ме слушате, ви сте представници руског друштва! У име мира и слободе – истинске слободе, у име највреднијих интереса ваше домовине позивамо вас да учините све што од вас зависи, у оквиру своје земље како бисте умирили и успокојили умове, срца и друштвени живот своје отаџбине, узвисили и оплеменили и тако утицали на сам животворни дух народне душе – ради његове добробити. Руски народ одавно, као и цело човечанство, страсно жели слободу и неће да схвати да ниједна слобода није могућа без дисциплине и љубави, кад због љубави према добру и ближњима у светлости ове свете љубави према добру не желе да чине зло и тако постају способни да уживају безграничну слободу, не злоупотребљавајући је. Умови и срца, док нису дисциплиновани љубављу, немају мира и реда у себи, и зато не могу успешно да раде у корист остварења мирне хармоније живота, у корист остварења свеопштег мирног благостања. Покажите свом народу истински пут и истинску слободу, и онда се у Русији никад више неће поновити недавно минуле године нереда. Тада ће Русија процветати у сваком смислу на славу и срећу своју, својих поданика и целог човечанства. Амин.
(Беседа одржана у цркви Кишињовске митрополије 24. октобра 1910. године)