На питања парохијана одговара познати мисионар, протојереј Олег Стењајев.
– Оче Олеже, како да схватимо Христове речи: „...даде Ми се свака власт на небу и на земљи“ (Мт. 28: 18)? И на који начин се морално може применити догма о Јединству Бога?
– Кад кажемо да је Бог Један ми не говоримо само о искључивости Његовог постојања и о Његовој непоновљивости. Говоримо и о Његовој неподељеној владавини над свим световима (нама знаним и незнаним). Речено је: „Теби је показано да познаш да је Господ Бог и да нема другога осим Њега“ (5 Мојс. 4: 35). Сама реч „Господ“ – на јеврејском „Адонај“ значи „Онај Који влада над свим“, за разлику од „адоним“ (господар), појединачни владар који влада само оним што му се у току његовог земаљског живота нашло у рукама. А Бог је вечни Господар и Владар. Речено је: „Ја сам Господ, и нема другога, осим Мене нема Бога... да би познали од истока сунчанога и од запада да нема другога осим Мене; ја сам Господ и нема другога, Који правим светлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло; Ја Господ чиним све то“ (Ис. 45: 5-7).
Признати Јединство Бога значи признати његову Јединственост – као Цара и Владара целог створеног света. Свети апостоли су управо тако схватали веру у Једног Бога. И кад су били доведени у дилему кога да слушају, човека или Бога, одговарали су: „...судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога?“ (Дап. 4: 19).
Дакле, говорећи о Јединству Бога говоримо о томе да нема другог Владара и Господара над свим световима осим нашег Бога и да сва наша покорност у потпуности припада само Његовој светој вољи (изложеној у Његовим светим заповестима). Дакле, сваки грех који учинимо јесте грех против Јединствености и Јединства Божјег, Којем треба да будемо потпуно покорни. И у том смислу ми поштујемо Божје законе, а световне поштујемо само у оном делу у којем не противрече заповести Творца.
– Да ли би Црква могла да напише заповести за председника, као што је, рецимо, понудила заповести за предузимаче?
– Таква хришћанска правила за православног владара постоје. То је „Поука Владимира Мономаха“. Мислим да сваки човек који је достигао врхунац световне власти у Русији треба да проучи ово духовно завештање које је упућено свим наредним владарима Руске земље. Навешћу неколико цитата из ове Поуке владарима: „Понајпре водите рачуна о убогима и колико можете, колико сте у могућству, храните и дајте сирочету и удовицу сами оправдавајте, а не дајте јакима да упропасте човека.“ Ове речи су, као што видимо, и данас врло актуелне, кад моћни угњетавају слабе.
Још два цитата: „Епископе, попове и игумане поштујте, и с љубављу узимајте благослов од њих, и немојте их се клонити, и колико можете волите их и брините се о њима да добијете по њиховим молитвама...“ „Највише се трудите да немате гордост у срцу и уму, већ рецимо: смртни смо, данас смо живи, а сутра у гробу; све што си нам Ти (Господ, - ред.) дао, није наше, него Твоје, поверио си нам то за мали број дана.“ У Поуци Владимира Мономаха се говори и о политичким међусобицама и како их треба превладавати. То је драгоцена поука за данашњу Русију и њене владаре.
– Шта за нас значи то што се у тренутку кад је руски народ остао без земаљског царства 1917. године појавила икона Пресвете Богородице „Державна“?
– Кад неки кажу да се Мајка Божја зацарила у Русији све то звучи врло апокрифски. Ради се о томе да је Мајка Божја Царица у срцима људи који Је поштују. „Царство Божје је у вама“ (Лк. 17: 21). Не можемо рећи да Дјева Марија управља свим људима наше земље – видимо какав несклад сада влада у друштву између божанских установа и начина живота који води већина становника Русије. Зато кад кажемо да се Мајка Божја зацарила у Руској земљи немамо у виду територију, већ људе који живе у овој земљи – и то само оне од њих који са свештеним страхом поштују Мајку Божју.
За нас је Пресвета Дјева Марија изнад анђела, арханђела, херувима и серафима. Зашто? Ко од анђела, арханђела, херувима и серафима обраћајући се Другом Лицу Пресвете Тројице може да каже: „Сине Мој вољени“? Нико. Само Бог Отац и Божја Мајка. Ко од анђела, арханђела, херувима и серафима може да воли Друго Лице Пресвете Тројице родитељском љубављу? Нико. Само Бог Отац и Божја Мајка. Дакле, Дјева Марија је најпотпуније обновила у себи божанско подобије Богу. Као што је речено: „Будите савршени као што је савршен Отац ваш Небески“ (Мт. 5: 48).
Једном су апостоли Исусу поставили питање ко ће у Царству Божјем стајати с Његове леве, а ко с десне стране. Сећате се, мајка синова Зеведејевих је упутила Христу ово питање? Ми, православни хришћани, више не постављамо ово питање, иконографски је одређено да с десне Христове стране у Царству Небеском стоји Дјева Марија, а с леве Јован Крститељ. Последњи старозаветни пророк Претеча – представник Старог Завета. А Дјева Марија је већ плод Новозаветне Цркве.
Приликом пада у грех људи су изгубили подобије Бога и изврнули су у себи лик Божји. Спасење је по православном схватању обнављање лика и подобија Божјег. Ми се обраћамо Мајци Божјој као првој узданици за нас после Пресвете Тројице, зато што се Она узнела на невиђену висину смелости пред Богом, која није могућа ни за кога другог. У томе је и наше уздање у Њу.
Мајка Божја је залог за то да и ми – свако од нас – можемо да доживимо примање благодати Светог Духа. Кад се причешћујемо Телом и Крвљу Исуса Христа дешава се оно по чему сваки причесник постаје сличан Дјеви Марији у тренутку примања Божанства у Себе, кад се Свето које се рађа назива Сином Божјим (Лк. 1: 35). Пошто је Она најпотпуније у Себи обновила подобије Богу, преко Ње имамо приступ Божанској природи, јер нам Небо дарује Истинско Божанство, а земља враћа Небу истинску људску природу у Сину Божјем.