Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил упутио је видеообраћање учесницима Х Општецрквеног конгреса за социјално служење:
Поштовани учесници у Десетом општецрквеном конгресу за социјално служење.
Драга браћо и сестре! Христос васкрсе!
Срдачно поздрављам све учеснике у главном форуму за црквено социјално служење.
Многи од вас су дошли издалека савладавши велико растојање. Али без обзира на то што живимо у различитим градовима, па чак и у различитим државама, сви смо јединствени у свом служењу и тежњи да будемо од користи Цркви. Ово се посебно показало у време пандемије. Ви сте радили и настављате да радите како бисте помогли великом броју људи. Неки од вас су лично обилазили пацијенте у ковид-болницама, посећивали су тешке болеснике код куће, доносили су најнеопходније ствари онима који се налазе у карантину и ја се искрено свима вама захваљујем за овај пожртвовани труд. Ниско вам се клањам!
Овај конгрес је посебан. Одржава се већ по десети пут. Осим тога, 30 година рада ове године обележава и струковно Синодално одељење за социјално служење и доброчинство.
Много је учињено за протекло време. Започето је мноштво социјалних пројеката, основане су црквене установе за доброчинство и врши се системска обука њихових сарадника. За сваки правац социјалне делатности се издају методски приручници и организује се пракса.
По мом благослову ове године је почела да ради општеруска стална телефонска линија за црквену социјалну помоћ. На овај број нас из целе земље зову људи који су пали у очајање, који немају кога да назову, којима више нико не може да помогне.
Излажући свој став на различитим друштвеним платформама Црква непрестано сведочи о страшном проблему – оном о којем не престајем да говорим. То је проблем абортуса чије решавање неће само подићи ниво личног и друштвеног морала, ниво одговорности за децу, већ ће, несумњиво, продужити живот и повећати број нашег становништва. Ми смо велика земља и потребно нам је да нас буде више, и нема другог ефикаснијег начина да се утиче на демографију од радикалног смањења броја абортуса. Црква апелује на то полазећи од тога да је, као прво, абортус грех, а као друго, да одрицање од абортуса или њихово значајно смањење мења саму природу наше државе.
И даље инсистирамо на томе да и држава треба да уложи све могуће напоре у решавање овог питања од критичне важности за очување народа. Али ми не само да износимо свој став – ми пружамо руку помоћи свакој жени у невољи. Пре 10 година имали смо само једно црквено прихватилиште за жене у кризној ситуацији. Сећам се, кад сам започео ову кампању против абортуса многи су ми говорили о женама које немају куд, које укућани истерују из куће, које се заиста налазе у кризној ситуацији. Управо тада се појавила идеја која је по милости Божјој почела да се претвара у живот, и ја се захваљујем свима онима који су се одазвали на позив патријарха за оснивање кризних центара како би се обезбедило прихватилиште за жене које су доспеле у тешку ситуацију. Данас таквих центара има 77 – од Калињинграда до Камчатке. Притом је важно то што ми примамо све, независно од вероисповести и држављанства. Ако жена жели да сачува своје дете у Цркви ће јој обавезно помоћи, као што сам својевремено рекао:
„Ако не можете да одгајите дете, али сте га родили или сте спремни да га родите – немојте убијати дете, родите и дајте га нама, Цркви, и ми ћемо учинити све да одгајимо и подигнемо на ноге ваше дете и никад вас као мајку нећемо спречавати га обилазите, да осећате јединство са својим дететом, напротив, чинићемо све да ојача ваша породица, чак и ако је непотпуна, али која има вредност и пред Богом и за целу нашу отаџбину.“
На конгресу вам предстоји да размотрите много насушних питања: помоћ тешко болесним људима, питања демографије и спречавања абортуса. Моћи ћете да поразговарате о томе како ширити најбољу праксу у области помоћи људима с инвалидитетом, како организовати помоћ сиромашним породицама. Сигуран сам да ће рад конгреса бити богат, плодан, користан и потребан Цркви и земљи.
Морамо имати на уму да је за Христа сваки човек драгоцен. И наш задатак је да се потрудимо да помогнемо свакоме ко се обрати Цркви у невољи. По речима Спаситеља, „по томе ће сви познати да сте Моји ученици, ако будете имали љубав међу собом“ (Јн. 13: 35).
Позвани смо да ову љубав покажемо према сваком, не на речима, већ на делу, често скривено, нимало декларативно, у тајни свог срца – без обзира да ли је то бескућник који се смрзава на улици, или самохрана мајка која гаји дете-инвалида, или човек у годинама којем су сви окренули леђа, или породица с више деце у којој нема довољно новца за најпотребније, и многи други људи којима су потребни помоћ, утеха, љубав ии обична људска топлина и саучешће.
Чинећи добра дела сведочимо о Христу Спаситељу, привлачимо срца ближњих за Бога и помажемо им да осете Његову Божанску љубав и бригу.
Желећи свима добро здравље и душевни мир призивам на вас, драги моји, и на ваш труд, благослов Васкрсног Господа и Спаситеља.
Ваистину васкрсе Христос!