Петсто година од спасавања Москве од најезде Мехмед-Гиреја
У име Оца, и Сина, и Светога Духа! Христос васкрсе!
Данас смо се окупили како бисмо још једном заблагодарили Мајци Божјој за милост коју Господ нама, грешним, слабим и немоћним људима даје по Њеном заступништву. Сваки човек који долази у Сретењски манастир опажа ову изузетну благодат, осећа је. И кад почне да размишља о томе шта га је довело овамо, схвата да су то пре свега милост и милосрђе које је Мајка Божја показала лично у његовом животу.
Ми живимо у нашој обитељи, грејемо се овом Божанском благодаћу и често, после извесног времена престајемо да ценимо све оне дарове које безмерно добијамо од Господа. То је врло страшно стање, али из историје Цркве и народа знамо да је то, нажалост, својствено човеку. Осећања отупе и он престаје да цени све оно што му Господ бескрајно пружа. Слободу да се моли Богу, да се с другима окупља у храму Божјем, да спознаје Бога, слободу у Духу Светом. Престајемо то да ценимо, размишљамо о нечем другом. Све време нам нешто недостаје и ми заборављамо то колике су муке подносили хришћани кад су били прогањани, кад су били нападани, кад им је забрањивано да исповедају име Божје.
А шта славимо? Славимо спасење Москве и храмова Божјих и Цркве од скрнављења, од заробљеништва. Господ шаље ова искушења како би на неки начин отрезнио Своје верне синове и кћери. Из историје празника знамо како су свети Божји људи за време ове најезде били удостојени чудесних и врло поучних визија. Блажени Василије је видео како сама икона Мајке Божје хоће да напусти Москву. А друга молитвеница је видела у визији како се читав збор руских светитеља, митрополита и архијереја спремио да заједно с иконом напусти овај град. И Руси су се отрезнили, ужаснули су се и почели су да се моле Богу да не дозволи ово скрнављење, заробљеништво, смрт, сурове прогоне и скрнављење светаца Божјих. И Господ је показао Своје милосрђе по молитвама Мајке Божје Која се увек моли за нас, без обзира на то у каквом мучном духовном стању да се налазимо.
И свако од нас зна да су се у нашим стварима дешавали догађаји кад се чинило да ништа не може да нас поправи, да нас избави и само су нас милост Мајке Божје и Њена безгранична љубав изводили из паклених дубина.
Никад не смемо заборавити на то како је велики дар слободе који нам Господ даје. Слободе сусрета с Њим, општења с ближњима. И догађаји који се дешавају око нас поново нас на то подсећају. Ми не ценимо слободу и кад останемо без ње почињемо да ропћемо, да падамо у чамотињу, почиње искушавање вере. Многи људи кажу да је све што се дешава унаоколо озбиљно пољуљало њихову веру. Истовремено, кад смо поново ослобођени ове најезде, и заробљеништва, да ли правилно користимо своју слободу? Ка чему стремимо? Да ли стремимо ка Литургији, ја заједничкој молитви, или стремимо ка неким тамним и другим безбожним делима?
Веома је важно да ценимо овај дар и да га не занемарујемо. Зато, ако се будемо превише лакомислено односили према љубави и бризи коју према нама испољава Мајка Божја – и међу овим зидинама – посебној љубави, посебној бризи, благодат Божја се може повући од нас и то је најстрашније што може да задеси човека у овом животу.
У његовом животу све наизглед може бити величанствено и изванредно по законима овог света. Али биће лишен Божанске благодати, ослепиће, оглувеће и живеће, али ће се кретати као слепац, као пијаница. У Светом Писму чак постоји следећа слика: „Иду као пијани, управитељи и људи Божји“, зато што се по сопственој вољи и због грехова лишавају Божанске благодати, занемарујући дар слободе и љубави и спознаје истина Божјих које Господ даје и које Мајка Божја гаји у нама, Она нас чува, Она се заступа за нас. Немојмо вређати нашу Заступницу својим немарним животом.
Трудимо се да се спасимо, да спознајемо истине Божје и да стичемо Божанску благодат коју су стекли сви они свети Божји људи, и они који су градили ову обитељ и који су ишли у литијама с иконом Мајке Божје. Сви наши свети преци и мученици, исповедници руски, захваљујући којима се ми данас окупљамо о прослављамо петстоту годишњицу избављења Москве од најезде туђинаца. Амин.