Нада Хаџи -Перић, Призренка, од 1999.године у новом београдском станишту, је ових дана деци Ораховца поклонила збирку песама под насловом ,,Песма на дар,,. Нада је сабрала део својих песама за децу у збирку коју је са својим супругом Браниславом одштампала са намером да сав приход од продаје иде за изградњу спортске сале у Ораховцу.
Деца Косова и Метохије су, како Нада пре пар година рече, њено Надалиште и њима је већ поклонила књигу са тим називом. За узврат добила је стотину дечјих ручица око њеног врата и на стотине осмеха које су јој исказале захвалност за огромну љубав коју су деца кроз Надине стихове осетила.
И то је био знак да су та деца и њих двоје( Нада и њен супруг Бане) трајно повезани љубављу, оном немеривом, искреном, метохијско-призренско-ораховачком. Оном љубављу која траје и враћа наду у људе и у боље сутра које ће, верују, заиста доћи.
А зарад тог сутра у којем ће деца Ораховца, Велике Хоче, Косова и Метохије бити срећна Нада је наставила да као бисере ниже стихове и поклања их. И тако, стих за стихом нанизала је неколико збирки песама да свету представи истину о деци која одрастају на њеној земљи, о деци која се радују и тугују, о деци која не желе ништа више од деце у Краљеву, Београду, Нишу, Загребу, Бечу...већ само своја основна дечја права на слободу, на игру, на радост.
И корак ка томе је изградња спортске сале, ту надомак Богородичине цркве у Ораховцу, за коју су добили благослов владике Теодосија и за коју су се цветови божура расцветали целим светом.
Нада је одлучила да сабере своје песме, и да стиховима угради себе у срећу деце у Ораховцу којима је спортска сала у условима у којима живе данас неопходна . О томе у уводу књиге пише:
,,Драги моји,
Песме у овој збирци намењене су малој и великој деци. Писане су из срца и душе за моје мале другаре којима их поклањам на дар. Овог пута имају за циљ да читаоце који нису никад били у Ораховцу и Хочи позову да ова мала места у Метохији што пре обиђу и увере се да тамо живе паметна, вредна и талентована деца. Да оне који су то учинили позову да опет дођу и да их не забораве. Кад будете дошли уверићете се како су паметни, лепи, топли, срдачни, телентовани, скромни, верујући. Но, они нажалост расту у (за ово модерно време) несвакидашњим и тешким околностима. Крећу се у врло суженом простору живљења у окружењу које је и данас после 21 годину од рата до којег је дошло те кобне 1999. године, оптерећено тим ратним сећањима и страдањима које је обележило те године. А та мала, мила бића нису низашта крива. Њима треба само мало више слободе, заједничке игре и мирног сна. Хвали им простор за игру јер немају салу за физичко образовање, справе да своја млада тела и таленте правилно развијају.
Зато ја ове песме поклањам њима. Неким песмама сам забележила њихов живот а неке им поклањам у намери да читајући стихове, упознају неке друге другаре, сазнају неке друге ствари, да мало забораве на своју свакодневницу.,,
У саставу збирке ,,Песма на дар ,,налазе се и два записа, делови Надине Монографије „Запис из Призрена са извора“ у којима је забележила своје одласке у Велику Хочу и Ораховац ради промоције збирке песама „Надалиште“, као и фотографије које су успомена тих дружења. ,,Чињеница да се деца рађају и живе на Косову и Метохији, без обзира на све што се на овом простору дешавало, било је звезда водиља мог враћања тамо, мом завичају,, написала је у уводном слову ауторка Нада Хаџи-Перић.
Један од рецензената књиге ,,Песма на дар,, Мила Мутавџић, професор српског језика и књижевни критичар, ће у рецензији рећи да за Наду важе стихови ,, Мене све ране мога рода боле“ јер Нада своје ране настале услед прогона из завичаја лечи кроз стихове. Из рецензије Миле Мутавџић издвајамо:
,, ДЕЦА ИЗ ОРАХОВЦА У „КОМАДИЋУ ПЛАВОГ НЕБА ОКРУЖЕНА ТЕШКИМ ЦРНИМ ОБЛАЦИМА“ (ДНЕВНИК АНЕ ФРАНК)
Познато је да се историја понавља, само што је трагедија сваког народа посебна, и на свој начин тешка и непреболна. У Ораховцу, малом градићу у нашој Метохији живе српска деца у тешким условима. Само их се ретки сете, још ређи их обилазе. Међу малобројнима који су се дружили са нашом децом је песникиња Нада Хаџи Перић. Рекла бих да за њу важе стихови: „Мене све ране мога рода боле.“ Али зато она своје ране лечи кроз стихове. Топле нежне песме стижу на дар онима којима су дарови најпотребнији. Збирка песама је настала са циљем да се помогне у изградњи фискултурне сале за децу из Ораховца, али и као дугорочно сведочанство о патњи и великој жељи да животи малих анђела са Косова и Метохије постану једнако садржајни и лепи, онако како то и свако дете заслужује. „Поред лепих винограда, Подно зрака рајског Сунца, Кренула је ваша Нада, Путевима свога срца.“
Ваша Нада, каже песникиња, и душу поклања малим анђелима, чије слике красе књигу. Та деца имају тежак живот, али упркос томе негују своје културне манифестације. Воле госте, дружења са вршњацима су жељни, зато свакој групи гостију на степеншту цркве отпевају по једну песму наставника музичког и композитора Гаврила Кујунџића који живи у Ораховцу – Гаврину песму, дајући је гостима као дар. Нада прати судбине својих малих јунака, дубоко доживљава њихове невоље и патње, али зато сву децу учи шта је отаџбина, кандило, како се слави слава, како се прославља Божић, Бадње вече. „
-Сву децу са Космета, по речима Миле Мутавџић, Нада смешта у дивно дечије коло у којем су сва деца разиграна сложна и весела. Песникиња нам каже да „ко једном види ту децу, тај више није исти.“
-Ауторка на занимљив начин шаље важну поруку о значају обнове нације, повећању наталитета. О томе како рода својим доласком најављује принову, радост и срећу за цело окружење. „Крај прозора рода стоји и станаре старе броји, Доћи ће нам неко нови, надамо се ми принови.“
Песме из Надине збирке су едукативне, патриотске, пуне су стилских фигура. Рима је мешовита, углавном укрштена, па су зато песме мелодичне, певљиве. Део збирке су и одломци из Надине Монографије о Призрену, као драгоцен материјал са Надиних промоција у Великој Хочи и Ораховцу, са фотографијама које их прате, као аутентични и веома вредни записи тих дешавања. Много љубави, срца, добре воље уложила је ауторка у овај дар деци. Деци, која окружена неправдом чекају пролеће, лепше зраке сунца, које ће им омогућити да детињство проведу у миру и слободи. Искрено, свим срцем вам књигу препоручујем. После ње нећете бити исти- написала је Мила Мутавџић, професор српског језика и књижевни критичар.
Настављајући се на рецензију своје колегинице Миле Мутавџић, рецензент, проф. Светлана Јанковић Митић ће рећи да збирком ,,Песма на дар,, песникиња Нада Хаџи- Перић жели да ,,прекине упорно ћутање и игнорисање дела јавности о страдању невиних на Косову и Метохији“
Светлана Јанковић Митић пише: ,,Људи говоре јер желе да „одагнају ћутање“, речи су чувеног француског писца руског порекла, Андреја Макина. Овом збирком песникиња Нада Хаџи-Перић, управо жели да прекине упорно ћутање и игнорисање дела јавности због страдања невиних на Косову и Метохији, понајвише деце. Јер, „деца су безгрешна као анђели“ и „сви идеали овога света не вреде сузе једног детета“, како каже његов, још познатији сународник Достојевски, који у својим делима има много примера када ти анђели страдају од ништих, од властодржаца, од оних који чак болесно уживају у томе да повреде управо оне који не могу да се бране – децу! Неко се против зла бори с пушком у руци, неко песницама и расправом, а писци и песници своју борбу остварују писаном речју. Ту спада и наша Нада Хаџи-Перић која се сва посветила деци Призрена, Ораховца, Велике Хоче и уопште српских енклава на Косову и Метохији. Велика је њена љубав... она их обилази, она их памти, свако ко је сусретне и помилује, зна по имену. То су деца која су се родила у двадесет и првом веку, добу освајања свемира, добу технологије, добу у коме је, бар декларативно, најважније поштовати људска права, поготову дечја. Међутим, стварност у тим срединама демантује фразе о правима детета. Знамо да хартија трпи све, ситуација је све гора, а време не чека. „
Светлана Јанковић Митић се осврће и на мотив божура, који су и у називу акције за изградњу спортске сале у Ораховцу. Акција је названа ,, Божур за децу Ораховца,, а Нада је децу Ораховца и Велике Хоче назвала божурима.
- У уводној песми „Песма на дар“, песникиња описује сусрет са децом из Ораховца и Велике Хоче: Једно другом до увета девојчица и дечака. Као букет божур цвета, све родила српска мајка. Отпочеше песму сложно: „Оче наш иже јеси“... Свако дете Богобожно Ручце, очи – ка небеси.-пише Светлана јанковић Митић и наставља:
-У песми „Ко то тамо пева?“, примећујемо такође исти мотив божурова, који се вазда везују у нашем народу за Косовски бој и јунаке Светог кнеза Лазара. Песму певају деца свом болесном наставнику изражавајући жељу да што пре оздрави и свира им на хармоници песму „Метохијо моја, Ораховцу, башто рајска“: Песма гони све недаће, сву тескобу и ветрове, дај окупи те пилиће, негуј своје Божурове. Императив исказан учитељу Гаври кроз песму, заједно са дивном метафором о пилићима (деци која су тек закорачила у живот), која се дуплом метафором пореде са Божуровима. Божуровима који цветају сваке године на том Пољу страдања, да симболично покажу да од тада непрестано ничу нова поколења Обилића, Милана Топлице, браће Југовића… Црвена је боја божурова, црвена је боја крви, али је црвена и симбол радости, љубави и среће кад нам се рађају деца у колевци нашој – на Косову и питомој Метохији. Наш народ ту опстаје и живи, чува своју вековну традицију, своје корене и огњиште.
- Док наша кандила горе по манастирима и црквама на Косову и Метохији, док кандила горе по српским кућама испред породичног свеца у енклавама и Северном делу наше покрајине, важиће речи писца А. Шеридана који је једном приликом написао: „Све је могуће, али мораш да имаш наду... Оптимизам је Божје чедо, а песимизам ђавољи изданак.“ Нада, вера, а и љубав према нашој колевци, нашем „исходишту“ како каже Нада Хаџи-Перић, јесте снага која нас покреће да никада, али никада не дамо Светињу нашу, потку, легенду и историју од које смо саздани – Косово и Метохију- пише између осталог рецензент, проф. Светлана Јанковић Митић.
Са том вером и надом Нада Хаџи -Перић и њен супруг Бранислав дарују деци и светињама део себе, своју љубав уткану у стихове песама сабраних у збирку ,,Песма на дар,, и позивају све који хоће и могу да куповином те књиге помогну деци и омладини Ораховца да изграде спортску салу и орадосте свакодневицу у овом делу Метохије.