Васпитање девојчица на основу писама светитеља Теофана Затворника

Јекатерина Силинска

Дана 29. јуна Црква слави спомен на светитеља Теофана Вишенског, који нам је оставио драгоцено богатство духовног искуства. Поуке светитеља Теофана могу бити од непроцењиве помоћи данашњим родитељима, зато што су блиске обичном човеку, приступачне су по излагању мисли, а истовремено су испуњене дубоком духовном и овоземаљском мудрошћу. Посебно су занимљиви савети светитеља Теофана о гајењу девојчица, јер то није нимало лака ствар, а данас је практично велика уметност!

    

О улози мајке у васпитавању кћерке

„Мајчинска љубав није само слика, већ и само дејство Божје бриге о нама по промислу. Без ње није могуће ширење и чување људског рода.“

    

Владика Теофан поучавајући родитеље о васпитању кћерке пише о томе да девојчице треба учити мирно, с родитељском љубављу и нежношћу, личним примером. Јер за дечака је важно да истражује, а девојчици је важно показивати шаблон „како да се понаша“. Важно је да мама има на уму да њено понашање и њен однос са светом, њен женски сценарио представља пример за углед за кћерку. Ако се мама понаша грубо, ако често виче на кћерку, ако се у присуству кћерке свађа с оцем, девојчица ће пре усвојити мамин начин реаговања него њене исправне речи. Због тога нас светитељ Теофан подсећа да су у односима између мајке и кћерке главне „мајчинска нежност и поучавање без речи“.

    

О улози оца у васпитавању кћерке

За васпитавање женствености у девојчици потребне су очеве љубав и пажња. Обично се сматра да је лоше ако отац не учествује у одгајању дечака. С тим се тешко може спорити. Психолози потврђују да одсуство мушкарца у васпитању и по девојчицу може имати дуготрајне негативне последице. Веома је важно да девојчица од детињства види правилну породичну хијерархију: отац је послушан Богу, мајка је послушна оцу, а деца слушају родитеље. Ако је ова хијерархија поремећена (на пример, жена преузима на себе функције главе породице), дете често расте несигурно у себе, бојажљиво и неуротично, а девојчица не стиче правилну представу о томе како жена треба да се понаша у друштву и какав треба да буде прави мушкарац. Светитељ Теофан пише: „Очинска љубав по снази можда не заостаје за мајчинском, али има своју нијансу у испољавању. У оцу има више трезвене строгости, а код мајке топле сниходљивости. Обе заједно, у разумним границама, сигурно постижу циљ – добро васпитање деце.“

О образовању девојчице

„Знање никад није сувишан терет.“

Добро васпитање је незамисливо без доброг образовања. Светитељ Теофан је и сам био веома образован човек који је остварио изванредну каријеру и који је својој духовној деци писао о важности стицања знања: „Ово су тешка времена. Неук човек ништа неће моћи да уради.“

    

Ево како је светац учио родитеље да спремају кћерку за школу: „Немојте је плашити школом, већ описујте школу тако да она у њој види рај и да пожели да иде у њу; и инсистирајте на једној ствари, да треба само да слуша и да не буде лења у учењу – да све учи... То ће за њу бити добра припрема.“ Светитељ позива родитеље да не спутавају иницијативу кћерке, да истичу њен успех и да јој дозвољавају да окуша своје снаге: „Ако је треба дати у установу, зашто размишљате? – Свуда може да скрене с пута. Ваше је да јој кажете, да је упозорите – и после тога стално да пазите на њу, подсећајући и речју и писањем о томе како треба да буде. И треба чешће да је обилазите. Наравно, и да се више молите за њу.“

Из светитељевих писама видимо да светац нема ништа против нових занимљивих метода у образовању: „Брат Наришкине Василије је био ожењен Енглескињом. Она је... уосталом, заједно с мужем – тако васпитавала децу да су им цео дан поделили за бављење одређеним стварима – и деца нису смела да у одређени час не раде оно што им је одређено или да раде нешто друго... Ту су биле игре... и све... Тако бисте и ви своју малишанку могли да навикнете.“ Међутим, светитељ не одобрава све школске установе, позива родитеље на то да се према свему односе разумно и разборито: „...Висока школа за лепотице!!! То је глупост над глупостима данашњице. ...Ове школе чине да лепотице, што се каже, нити смрде, нит миришу, да нису ни мушкарац, ни жена, већ ко зна шта; ствар која ничему не служи. Наказа. Ако хоћете да останете у свом чину, држите се подаље од те школе.“

Он стално позива родитеље на такву разборитост: „Добре су књиге на које сте се претплатили. Али наравно, треба изабрати приче. У прилогу вам шаљем два огласа о књигама. Ту можете изабрати...“ И ево вам још један савет: „За музику – баш клавир... постоје црквени комади за које су компоноване ноте за овај инструмент. Набавите Турчињинова – и нека пева... или нека свира.“

Светитељ Теофан сматра да је најбоље образовање које пре свега развија срце, а затим ум. Човека који развија само ум светац пореди с неживом и хладном статуом огромне главе која седи на кратком и мршавом телу, с микроскопским, крхким ногама, и овакво биће назива наказним. „Ви се школујете код Дуње, – пише светитељ, – желим вам успех. Али учећи ново немојте заборављати старо. Пажња ка Господу – и притом срдачна топлина – то је опипљива мера.“

    

О духовном развоју девојчице

Светитељ Теофан у својим делима и писмима велику пажњу посвећује духовном развоју деце. Али док кад су у питању дечаци светац пише: „Са сином је... боље да не разговарате на религиозне теме. Само се што усрдније молите... и Господ ће се смиловати на њега пославши му светлост благодати, која просвећује и уразумљује,“ родитеље девојчица позива на следеће: „Читајте-читајте Јеванђеље.“ Такође, о молитви синова пише: „Немојте досађивати молитвом, можете му досадити. Саветујте му да се бар мало помоли ујутру и увече, не читајући никакве молитве, већ онако, узносећи поглед умних очију ка Богу. Увече да заблагодари Богу за дан, ујутру да Га замоли за дан – својим речима, како зна, само делом. И то је доста,“ али мајци за кћерку саветује: „Нека се чешће обраћа Господу у мислима да уреди њен пут, онако како је Њему угодно – и на њену добробит.“

Поучавајући родитеље о причешћивању Светим Тајнама подсећа их да не врше притисак на кћерку: „Како Дуња да се причешћује? Четири пута годишње. За време свих великих постова. У току Великог пред Васкрс може двапут. Касније, када мало порасте, нека сама бира. Сад се за њу ништа не може тврдити, то је потпуно неизвесно.“ Светитељ Теофан каже да родитељи треба својим примером и танкоћутним васпитањем да покажу да ће девојка бити срећна само ако оствари потенцијал и назначење које је Бог у њу уткао.

Занимљиве су речи списатељице Маје Кучерске о улози жене и о женској судбини: „Од девојчице ће временом бити потребно све више стрпљења и љубави и зато је важно да се она одгаји да има срце које види како би успела на време да примети кад своје дечаке, мужа и сина, треба да подржи у њиховом тешком мушком животу – некад да им дода марамицу и обрише оскудне мушке сузе, а некад да ове сузе уопште не примети, да буде тактична. Једном речју, женска судбина је служење, реализација своје ипостаси, испостаси његовог ребра. Ето, за то треба да припремамо своје кћерке.“

И светитељ често пише о женском стрпљењу: „Осврните се и изаберите послове који вам се не свиђају у потпуности, али вам причињавају извесно задовољство – и кад се у томе усталите – чекајте – стрпљиво.“ И на другом месту: „Тужним осећањима настављајте да управљате стрпљиво, а понајпре препуштањем Господу све своје судбине, црпећи утеху у уверености у томе да се све дешава по Божјој вољи и да је све заиста на нашу добробит.“ Светитељ позива да благодаримо Богу за све што шаље: „Код вас туга тугу сустиже! И то су спасоносни Божји лекови и сведочанство Божје пажње према вама. Будите добродушни. Благодарите Господу и лечите се – или немојте ометати исцељујуће дејство ових лекова било каквим роптањем.“

    

О кажњавању кћерке

„Веома ми је жао што с малишанком треба да прибегавате строгости... Избегавајте их колико год је могуће.“

Казна има важан педагошки значај у васпитању. Међутим, да би прекор донео добре плодове, обавезно треба да потиче из љубави и да буде „растворен љубављу“. Кад светитељ размишља о казни он не ставља акценат на облик казне, већ на расположење васпитача које има изузетно важан значај за постизање циља: „Понекад кажњавајте... не дајући јој тог дана оно што воли... Али никад немојте показивати срдитост... да би дете видело да то чините само због љубави.“ Од родитеља се захтевају тактичност и стрпљење који потичу из њиховог срца пуног љубави. Управо из срца које воли, а не из гордог. Дечје срце не прихвата гордост. Родитељ који има гордост у души увек ће бити непријатељ детињства – од тога потичу многе породичне невоље.

Овде је неопходна „златна средина“: с једне стране, казна треба да се обавља кротко, како би се избегао гнев који неће дозволити поштовање неопходне мере, а с друге – потребна је чврстина која меру казне доводи до извесне пуноће.

О томе пише и светитељ Теофан: „Никад немој дозволити слабост да ти се нешто отргне с језика или да покретом покажеш да ти је у души неки немир... То увек понижава... и показује да не умеш да владаш собом. – Болно ми је да то видим у теби. Пошто те волим, желим да будеш савршена у свему... Ово уопште није тешко учинити... Ради овако: кад осетиш покрет у души, укроти га, па тек онда говори и делуј; а док осећаш немир – ћути...“

А какве могу бити казне – ту све зависи од породице, од особености детета, од његовог односа с родитељима. Природно, казна треба да буде сразмерна прекршају. Кад одлучују о кажњавању детета родитељи треба да имају на уму једну врло важну ствар: степен дететове кривице је једна ствар, а степен родитељског гнева, љутње и растројства је сасвим друга, и ове ствари ни на који начин не могу бити повезане. О томе пише и светитељ Теофан: „Заступам се за сиротицу... Не увек казна... Чешће – наговарање. То је блаже и сигурније. Непрестана строгост је сурова и немилосрдна. Наравно, не треба бити попустљив, али и строгост треба растварати топлином љубави... Сигуран сам да се ствари код вас одвијају баш тако.“

Раздражљивост родитеља је најгори непријатељ породичног васпитања! „Љубавна реч никад не изазива раздражљивост, – каже светитељ, – реч у облику команде никад неће донети плод.“ Он својој деци даје конкретне савете: „Веома ми је жао што Черничка бива оштра... Треба ја научити да навикне да господари собом. Радите овако... Кад се испољи ова немоћ, ништа јој не говорите. Зато што сте и ви помало немирни и она је у извесној збуњености или узбуђењу. Неће изаћи на добро ако будете говорили у таквом стању. Али кад се обе смирите... истог дана или другог... мајчински јој се обратите... Хоћеш ли да будеш разумна, паметница?

    

О томе колико је важно хвалити девојчице

У својим писмима светитељ нас учи да хвалимо кћерке. Сам нам даје пример за то: „Малишанка Маша је паметница! Зна да је лоше – лоше! Желим да тачно испуни своје обећање: нећу више...“ „Дуња већ лепо пише. Нека не жури, него нека учи да пише лепо, свако слово пажљиво. И биће добро.“ „Лиза је паметница што чита такве књиге... За њу су „Писма о духовном животу...“ То су само неки примери општења светитеља с духовном децом који су прожети огромном очинском љубављу. Обраћајући се у писмима девојчицама и девојкама он их често назива лепотицама. И то је такође важно питање васпитања. Сумња у своју спољашњу привлачност је тежак крст за девојчицу. Зато каквим год изгледом да је природа обдарила кћерку, важно је да се од најмањег узраста гаји у убеђењу да је лепотица. Треба истицати врлине. Не треба се смејати њеним манама: дебљина, пегице и прћаст нос – све су то непоновљиве црте њеног личног шарма.

О васпитању девојчица у љубави и бризи за људе из околине

    

Светитељ много говори о васпитавању девојчица у љубави према раду: „Више је учите ручним радовима којима би могла да се прехрани. Чини ми се да је израда чипке врло уносна. Изаберите неку једну ствар. А коју ћете – на вама је.“ Хришћански филозоф и писац Иван Александрович Иљин о значају рада у гајењу деце пише: „Дете од раног узраста треба да осети стваралачку радост и моћ рада, његову неопходност, вредност и смисао. Оно треба да искуси да ‘рад’ није ‘бол’ и да рад није ‘ропство’, већ да је рад, напротив, извор здравља и слободе.“

Није тешко навићи девојчицу да пере и чисти, кува и шије. Много је теже научити младо биће да води домаћинство без жалби и роптања. „Главно је да увек нешто радите, – пише светитељ, – после тога читајте. Још: треба да стекнете навику да уживате у природи: свако годишње доба има своје чари. Треба да умете да их осетите. За то је потребна мудрост. Да ли желите да будете мудри? Изволите да се довијате да тако чините. Можете ли још нешто? – Постаните милосрдна сестра за своје село: одлазите на места где владају сиромаштво, болести и туга и помажите колико и како можете. То доноси огромну утеху! – Зар сте само окорела егоисткиња? – Али ако сте такви немојте очекивати срећу, па све да пливате у сребру и злату. Треба убити овог злочинца – егоисткињу. Ако је не убијете сами, Господ ће чекић за чекићем слати (разне неуспехе) како би сломио овај камен.“ Треба да научите девојчицу да примећује туђи бол. Нека се труди да помаже слабима и болеснима колико може. Важно је да се не бојите да дате кћерки пацку ако исмева нечије недостатке. Девојчице могу бити окрутне и то много више него дечаци. Важно је да дозволите детету да се брине о ближњима, нека то буде и незграпно, али искрено, и да не заборавља да показује своју захвалност. Равнотежа милосрђа и разумности је рецепт за истинску женственост. И не ради се само о томе каква ће кћерка жена постати. Може се десити да се уопште не уда, али ће јој дар женствености, доброте и самилости бити у огромној мери потребан.

*

Најважније време у људском животу је време васпитања, јер ово доба често решава човекову судбину, не само у овом животу, већ и у читавој вечности. И „ако начините од (своје кћерке – допуна. аутора) суд за част, – обећава светитељ Теофан Затворник – Господ ће овај труд примити више од других који су на корист“.

Јекатерина Силинска
Са руског Марина Тодић

Московски Сретењски манастир

7/3/2021

Ваш коментар
љубинка7/5/2021 10:43 am
Дивноооо!
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×