Изложба под називом „Дипломата Петра II Великог: Сава Владиславић Рагузински“ аутора Владе Давидовића отворена je 8. јула у Галерији РТС и трајаће до 10. септембра, коаутор изложбе потомак грофа Саве, г. Бранко Вукомановић.
Ова поставка, која се први пут представља српској публици, састоји се од више од 100 докумената, слика, цртежа и фотографија артефакта који сведоче о импозантном животном путу, делу и завештању „најмоћнијег Србина након Цара Душана“. Сава Владиславић Рагузински је био дипломата цара Петра Великог који је формирао руску спољну обавештајну службу, разграничио руско и кинеско царство, активно учествовао у војним операцијама Руског царства и реализовао потписивање мира са Турском. Изложени су документарни записи Руској Федерацији, Кини, Молдавији, Турској, Италији и другим земљама где је гроф Рагзински боравио, службовао и оставио трага за свог земног живота.
Увек носећи отаџбину у срцу, Сава Владиславић је обновио српско школство, шаљући из Русије у Сремске Карловце прве учитеље и уџбенике. Формирао је балканску политику Руске Империје, што је резултовало ослобођењем од османске окупације непун век касније. Својим покровитељством многим уметницима задужио је светску културу, а највећи композитор епохе у којој је живео, Антонио Вивалди, посветио му је једну од своји опера.
Изложба са детаљном презентацијом више од 100 докумената, слика, цртежа и фотографија артефакта који сведоче о импозантном животном путу, делу и завештању „најмоћнијег Србина након Цара Душана" први пут се представља српској публици, пре свега захваљујући Националној библиотеци Републике Бурјатија и Представништву Министарства спољних послова Русије у граду Улан Уде, престоници ове републике Руске Федерације на чијем се крајњем југу налази град Кјахта, древни Тројицкосавск који је основао гроф Сава Владиславић у част Светог Саве.
На отварању изложбе говорили су Илија Церовић, в.д. директора Телевизије Србије, историчар уметности Душан Миловановић који је подсетио: „ Пре овога вечерашњег догађаја, да споменемо да је 2009. године а у част 350 година од рођења Савиног, у Санкт Петерсбургу, у председничкој библиотеци Бориса Николајевича Јељцина – уприличена момнументална изложба о Сави Владисављевићу, „великом дипломати, оснивачу Руске Обавештајне службе и човеку који је у великој мери уредио доносе између сила – Русије и Кине, и на крају добио задатак да дефинише границу између њих“...
Подигао град у спомен Светог Саве
У знак успешног споразума са Кинезима Сава је псотавио камен темељац будућој тврђави на граници, у граду на Топли, Тројицкосавској (данас Кјахта), названом по небеском заштитнику – Светом Сави Српском Немањићу. Ту је саграђена Саборна црква која до данас слави Свету Тројицу и Светог Саву Српског...“
Коаутор изложбе и потомак грофа Владиславића Бранко Вукомановић је између осталог рекао: „ Саву Владиславића одликује велика побожност, његовим срцем управља Бог. Прочитао сам хиљаде страница о њему, прегледао хиљаду докумената, али ништа лепше о свом претку нисам могао да прочитам ни да чујем до ових речи.“ „
Изложбу је отворила сестра блажнеуспомене Владимира Давидовића. Татјана Олујић извела је нумеру Игра Душана Радића и део арије Антонија Вивалдија.
У Галерији РТС-а били су представници Владе Републике Србије, представник амбасаде Руске Федерације г. Зелењин, Епископ топлички г. Јеротеј, викар Његове Светости Патријарха српског, представници Општине Гацко господа Милинковић и Паповић, представник Општине Сремски Карловци г. Александар Стојкечић, представници културних институција , колеге новинари, представници породица Давидовић и Вукомановић, г. Аврамов, г. Ранко Гојковић преводилац, и бројни поштоваоци живота и дела грофа Саве Владисављевића.
Захваљујући РТС-у и г. Николи Миркову, објављен је репринт издања књиге Саве Владиславића „Тајна информаицја о снази и стању кинеске државе“, из 1731. године, књигу је превео и приредио Владимир Давидовић.
Сава Владиславић данас има споменик у Гацку, по њему се зове и главни трг у том месту. Има споменик и у Сремским Kарловцима, и у Херцег Новом покрај цркве Светог Ђорђа.
Сава Владисављевић јсе упокојио 17. јуна 1738. године на свом имању матокса у Санктпетербуршкој губернији. Сахрањен је у царској Благовештенској цркви (Националном Пантеону Русије) лавре Светог Александра Невског у Санкт Петербургу где почивају и чланови његове породице, а од 2010. налази се плоча која подсећа да је ту сахрањен.