У манастиру Свети Врачи у селу Зочишту у Метохији после више од годину дана забрана окупљања на славама условљених короном, народ се окупио да са својим владиком и свештенослужитељима из Епархија рашко-призренске и косовско-метохијске и нишке као и Митрополије црногорско-приморске прослави своје заштитнике, бесплатне лекаре Козму и Дамјана. Велика врућина није омела близу хиљаду верника да стоји на сунцу док траје литургија, и да чекајући у реду приђе на поклоњење моштима Светих Врача у манастирској цркви.
Владика Теодосије је под тремом у порти служио литургију уз саслужење 15 свештенослужитеља међу којима су били домаћин игуман Стефан, игуман Михајло, игуман Ромило, игуман Данило, заменик ректора Призренске богословије отац Исидор и други.
У беседи по прочитаном јеванђељском зачалу, владика је подсетио окупљене на велику љубав Светих Врача, чији је доказ ова светиња која је страдала 1999.године до темеља, али је иако су непријатељи мислили да је то крај, васкрсла и данас је лепша од пређашње, а присуство монаштва и литургије чини је живом светињом отвореном за све добронамернике и потребите:
- Силом божјом и дејством Светих Врача и нашом љубављу према овом светом месту светиња је васкрсла. Ова светиња светли свима нама и даје поруку да оно што је од Бога не могу људи да убију, да покваре, да обесвете. Оно што је Бог дао то траје. Ово место је било стециште Светих Врача и док је ова црква била у рушевинама. Нисмо престајали да долазимо овде и служимо литургију, јер смо веровали у Господа који је васкрсао, веровали смо у Њега, јер је сам страдао да би после тог страдања пројавио највећу силу васкрсења. Том силом и том Божјом моћи ми живимо, опстајемо и деламо на овим просторима. И не само да смо обновили ову светињу, да је она само споља физички лепша него што је била, већ је Господ дао да ова светиња поново живи, да се се врате монаси, да се служи света литургија и да се читају молитве поред кивота и моштију Светих бесребреника и чудотвораца. Сви овде долазимо са вером у Бога и са надом да ће Господ на нас погледати, и са љубављу према Светим Бесребреницима, а на ту нашу љубав они узвраћају њиховом љубављу, дају нам оно што нам је потребно. Нико одавде није отишао без оних духовних дарова, без утехе, без исцељења, никога Свети Врачи нису вратили. Сведоци смо много случајева где су се болесни исцелили, где су бездетни постали родитељи и све то Бесребреници чине из љубави и милости према нама људима, према нама који смо грешни, али који гледамо у светињу и тражимо помоћ од ње.
Владика је, подсетивши на ону реченицу у којој Господ каже ,,где је двоје и троје у име моје и ја сам присутан,,, рекао да се данас у Зочишту види да је Господ присутан са својом Мајком и са Светим бесребреницима и да са њима служе и славослове безброј хорова анђела:
- То је наше богатство. Није богатство сребро и злато и новац, као што људи обично мисле, богатство је имати Бога, бити у заједници са Богом, примати Бога у себе и волети и бити милостив онако како је наш Господ био. То је непролазно богатство које не вене и које не могу ни мољци да покваре, ни рђа, не могу ни лупежи да дођу да украду. То богатство ми сабирамо у себе и то је све не само за привремени живот него за живот у Царству Божјем. Нека би Свети Врачи и у ово наше време учинили да имамо све што је потребно за живот, за опстанак, како би могли да више и боље служимо Богу на земљи, јер сва лепота живота нашег јесте управо у служењу, у несебичности, да не тражимо за себе, већ да целога себе и све своје дајемо Богу и ближњима. У томе је смисао Јеванђеља Христовог и то је кључ спасења и живота овде на земљи- рекао је у беседи владика Теодосије који је на крају литургије, са свештеницима, освештао славске колаче које су уз манастир ове године принели Миљан Божовић из Зубиног Потока и Небојша Николић из Лапљег села. За следећу годину су се пријавили Стефан Гуџић из Добротина, Мирко Арсић из Лапљег Села и Ђорђе Ђорђевић из Црквених Водица у општини Обилић.
На Литургији су се са више стотина верника са разних страна сабрале и монахиње из манастира у Ђаковици, манастира Св. Димитрија у Сушици и 50-ак расељених мештана Зочишта.