Фото: officiel-online.com
Законодавне иницијативе које се данас активно пропагирају и уводе у држави могу имати разорне последице по украјинско друштво. Државни програми усмерени на заштиту гендерне идеологије и ЛГБТ-заједнице могу да униште не само традиционалне породичне вредности, већ и самоидентитет Украјинаца.
Свој коментар о Националној стратегији за људска права за 2021-2023. годину за портал „Православни живот“ дао је заменик шефа Мисије Синодског одељења Украјинске Православне Цркве за питања породице јереј Јован Ружицки.
– Оче Јоване, као што знамо, крајем јуна Кабинет министара Украјине је усвојио План активности у области људских права за период до 2023. године који треба да обезбеди поштовање људских права у Украјини. У овај План су унете прилично агресивне санкције против противника ЛГБТ-заједница. Како се Црква односи према оваквим законодавним новинама?
– Црква увек инсистира на ненасилним методама сарадње с друштвом, али се она увек залаже против пропаганде греха, а тим пре против његове заштите. Црква не осуђује саме људе, Црква осуђује грех који они чине. Овде је важно да ове ствари не противрече традиционалном праву наших грађана, да не претендују на васпитање традиционалних породица, на то да имају своје вредности, да их чувају, умножавају и бране, и наравно да не пропагирају грех.
Ово су већ крајности које се дешавају у нашем друштву, потпуно супротне Божјем учењу о човеку, о породици. У свим вековима је било момената с неким индивидуалним стварима, с индивидуалним доживљајем, али се то није пропагирало као што се данас чини: вештачки се снижава схватање и вредност традиционалне породице која представља основу државе, основу Цркве, основу напретка државе, јер ако породица буде чврста, ако буду чврсте традиционалне вредности, држава ће бити стабилна. Породица чини основу државе, умножава њен дух. Ми примамо сваког човека који иде ка Богу, спремни смо да га подржимо, да му помогнемо да се оријентише у овом свету, да пронађе вољу Божју, да му помогнемо да спозна вредност свог живота. Али Црква никад неће одобравати грех, а још мање његову пропаганду.
Данас, кад неки покушавају да на законодавном нивоу укину глас Цркве, да забране сваку јавну анализу ових ствари, супротстављање овим стварима и одбрану породичних вредности, нема сумње у то да је реакција и клира и верника наше Цркве врло негативна. Али ми ћемо чинити све што је могуће како бисмо сачували своја уставна права и права наших људи како би држава обављала своју функцију и штитила права сваког на вероисповест, на породичне вредности, на то да има оца и мајку.
– Због чега је данас државна политика усмерена на заштиту ЛГБТ, а не на заштиту традиционалних породичних вредности?
– Наша држава је прилично зависна од спољашњих фактора, који нам диктирају услове које она испуњава. Државни систем зависи од финансијских и других обавеза европског усмерења. Оно што је страшно јесте да се уништава наш самоидентитет, наш украјински менталитет, губимо сами себе. Дивно је учити туђе, као што је говорио Тарас Шевченко, али је он такође говорио: „Своје не избегавајте.“ Ми треба да сачувамо свој идентитет, своје традиционалне вредности и вредности Божје. Наравно, можемо да преузмемо неко корисно инострано искуство, али оно које омогућава развој наше државе, наше економије и других ствари, које ће подизати ниво живота грађана и породица, а неће уништавати оно што имамо, што смо вековима стицали у патњи знојем и крвљу. Ова потпуна потчињеност туђој култури уништава нашу, наноси штету самоидентитету и сопственој државности, и то уопште није оно чему наш народ тежи.
– Шта мислите, да ли ће нацртима закона који су унети у Скупштину и у Врховну Раду и који могу бити усвојени касније, бити озакоњени истополни бракови?
– Нажалост, све иде ка томе прилично сигурним корацима, ове ствари се полако интегришу у наше друштво. Прво је то парало уши друштву и прилично се негативно доживљавало. Сад се у друштву већ створила толерантност на коју нас навикавају. Навикавамо се на такве ствари и више не обраћамо нарочиту пажњу. А толерантност (од лат. tolerans, tolerantis – подношљив) у чисто природном, односно медицинском аспекту јесте неспособност организма да на одговарајући начин реагује на одређену спољашњу опасност. У нама се такође васпитавају ове особине да се не боримо с овим грехом, васпитава се толеранција на њега.
Буквално ових дана сам разговарао с колегама из других конфесија и они кажу да сад пишу писма премијеру, сакупљају потписе да овај нацрт закона не би био усвојен на свим нивоима. Овакве иницијативе су усвојене у Канади и сад тамо почиње терор против протестантских пастора који дозвољавају себи да се прилично критички изражавају о ономе што противречи вољи Божјој. Зато видимо како све ово полако продире у наше друштво и много ми је жао што се одобрава на законодавном нивоу. Никад нисам могао ни помислити да ће се у Украјини овакве ствари толико озбиљно развијати.
О. Јован Ружицки
– Због чега данас, по Вашем мишљењу, заједнице и представници ЛГБТ уживају толику популарност и подршку код обичних грађана?
– Можда сте видели колико лидера Европске уније нису породични људи и немају децу. Постоје истраживања која су показала да људи с нетрадиционалном оријентацијом много чешће обнављају своја возила скупљим моделима, као и дигиталне уређаје, компјутере и друге прилично скупе ствари. Ово је повезано с тим што немају породицу, немају децу и бирају лакши начин живота. Ништа их не везује, они се посвећују послу, посвећују се себи и дивљењу себи, могу себи да дозволе да поклањају скупе ствари људима за које су заинтересовани. Тако су резултати истраживања показали да људи нетрадиционалне оријентације имају много већу куповну моћ.
У породици има више одговорности, више трошкова, она захтева пожртвованост, служење између осталог, и финансијску потпору. А кад човек није везан ниједном од ових ствари он живи на своје задовољство.
– А зар не мислите да овакви односи могу бити на известан начин привлачни младој генерацији? Односно, омладина гледа овакве економске факторе и мисли: „И ја хоћу да будем богат и неожењен и да трошим паре само на себе.“
– Нажалост, има и тога. Живимо у доба потрошње. Реклама и многе друге ствари су усмерени на то да у младој генерацији која је изложена овом утицају створе овај потрошачки дух. С телевизијских екрана, билборда, флајера и слика гледају нас симпатичне девојке с идеалном фигуром рекламирајући скупе ствари, момци спортског торзоа са скупим аутомобилима и дигиталним уређајима позивају нас да се угледамо на њих. Видео сам како су са сваким изласком новог ајфона људи покушавали да штеде и на најнужнијим стварима како би добили најновију верзију и мени је то помало чудно, али разумем да су људи томе подложни. Ове ствари веома утичу на човека.
Човек данас само у храму може да се отргне заробљеништву јавног мњења, рекламе и информационе зависности. Он је овде посвећен општењу с Богом и самоспознаји, као и спознаји свог места у овом животу и у вечности. И мислим да је можда борба против Цркве такође повезана с тим да максимално одвуче људе од осмишљавања себе, од осмишљавања свог постојања. То је програм самоуништења. Породице које нису традиционалне немају свој наставак, оне постоје само ради сопственог задовољства. И то је мрско Богу.
– Поменули сте да се у другим конфесијама припремају писма с потписима против усвајања горе поменутих нацрта закона. Како Православна Црква планира да брани традиционалне породичне вредности?
– На овом питању смо радили још негде 2015-2016. године и износили смо га на разматрање, зато што је тада такође постојала анализа стратегије „Украјина-2020“ и тада су се такође помаљале ове ствари. Чак нисмо позивали политичаре на нашу конференцију и неки су нам тврдили да „не-не, нешто сте погрешно прочитали, ништа неће бити, све је у реду“. Али видимо да се све ово остварује, да је све ово стварно, да има своје последице.
Због тога, како тад, тако и сад, циљно радимо на превентивним мерама. Радимо на томе да стално повећавамо ниво компетентности клира и верника у овим питањима. У оквиру овогодишње IX Свеукрајинске конференције руководилаца епархијских одељења за питања породице која је одржана у Кијеву од 15. до 17. јуна разматрали смо и дискутовали са свештеницима, између осталог, теме које се тичу садржаја Истамбулске конвенције и евентуалних последица њеног усвајања по украјинске породице. Покушавамо да будемо у току сами и да ове информације преносимо клиру, да помажемо развој активног рада с породицама на лицу места како бисмо помагали људима да сачувају традиционалне породичне вредности, да сачувају свој идентитет. Јер где ако не у Цркви код надлежних свештеника и у надлежној средини људи могу да виде лепе традиционалне породице и да се асоцирају с овом средином?
Због тога сад много радимо. У току последњих година у 24 епархије смо на лицу места одржали семинаре Мисије за породице свештеника „Методологија рада с породицама у парохији“, где смо говорили о питањима припреме за брак, рада с омладином, с породицом, о гајењу деце. Двапут годишње одржавамо школске и научно-методске конференције, окупљамо и руководиоце одељења и активан клир, држимо обуке и водимо дискусије. Одлазимо у епархије, организујемо епархијске форуме за породице, одржавамо седнице породичних клубова. Ове ствари се преносе и на епархије: свештеници виде овај рад, узимају од нас одређене материјале и реализују ове пројекте у својим епархијама и парохијама.
Две хиљаде деветнаесте године сам као представник Православне Цркве био позван на Свеукрајински конгрес породица који је организовала Римокатоличка Црква у Виници. Тамо су говорници из Пољске делили с другима искуство живота своје породице и истицали су да код њих, у Католичкој Цркви постоје породична и омладинска друштва. Говорили су да свака породица пролази кроз иста искушења, али на различите начине и да свако за себе проналази овај или онај излаз. Ово породично искуство њихових заједница им помаже да схвате да нису сами, да су потребни, да имају на кога да се ослоне. И ова заједничка молитва и заједничко општење су им помогли да савладају известан део ових тешкоћа.
Говорили су прилично занимљиве ствари о својим синовима. И код њих, у пољским школама се дешавају разни случајеви пошто су традиционални верници оријентисани на породичне вредности. Момци кажу да им је свеједно шта се прича у школи и у друштву кад се разматрају ствари о породици, зато што код себе, у Цркви, у овом омладинском породичном друштву имају подршку истомишљеника – истих таквих младића, истог узраста, истих интересовања, с којима проводе прилично много времена. И ово им помаже да сачувају свој традиционални породични дух. А све што се дешава у школи или на другим јавним местима их се не дотиче, зато што знају да имају средину истомишљеника, људи блиских по духу, по вери и по другим аспектима.
Ово је за мене представљало одлучујући моменат. И ми сад много радимо на стварању породичних клубова како би људи имали ову алтернативну средину. Одлично схватамо да се може десити да цела наша земља прикупи потписе против овог нацрта закона, али да политичари све то игноришу.
Црква увек свима онима који то желе нуди хришћанску средину традиционалне породице и морално здраве омладине у којој ће се људи осећати као пуновредни чланови друштва, где ће сви имати духовну подршку
– Знамо да нацрти закона чије се усвајање планира предвиђају прилично строге санкције против противника ЛГБТ-заједница, од великих новчаних до затворских казни. Да ли можете дати неки савет о томе како треба да се понашају православни становници земље који не подржавају ове нацрте закона и нову етику?
– Као што Господ каже: „Будите мудри као змије и кротки као голубови.“ Овде човек треба да уме мудро и племенито да одбрани своје вредности, али да истовремено сачува себе и своју породицу. Не смемо заборавити на то да нас је Господ довео у овај свет, Његову замисао о нама као о Његовој деци, о породици, и треба да живимо у складу с овим вредностима и да ове вредности гајимо у својој деци.
Пре свега треба да проповедамо хришћанске породичне вредности у свом животу, у животу своје породице и гајењу сопствене деце. То ће бити први и најделотворнији пример и сведочанство за очување породичних вредности.