На жабљачком гробљу поред храма Преображења Господњег, данас, 25. септембра 2021, на оданије празника Рођења Пресвете Богородице, сахрањени су земни остаци слуге Божјег Славка Крстајића, који је јуче уснио у Господу у 65-ој години живота.
Опијело је служио Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило са бројним свештенством Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз моливено учешће великог броја чланова породице, пријатеља, поштовалаца Славка Крстајића,
Опраштајући се од Славка, владика Кирило казао је да данас испраћамо на вјечни починак драгога Славка, истакнутог члана црквене заједнице, директора Агенције за поклоничка путовања Митрополије црногорско-приморске „Одигитрија“, члана Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске.. добитника многих ордена и црквених признања и предсједника Друштва јединства православних народа за Балкан, словенофила и русофила, човјекофила.
“Волио је све људе. Поред своје уже породице, супруге, дјеце, браће и сестара, имао је много браће у Христу. Његова појава је код свих нас уносила радост и благослов Божији. Желим да кажем да су учествујући у жалости породице Крстајић, нарочито његове мајке, Митрополит Јоаникије и Епископ Методије хтјели да данас буду овдје, али нијесу могли јер у Беранама данас дочекују Његову светост Патријарха српског Порфирија, поводом устоличења изабраног Епископа будимљанско-никшићког”, казао је владика Кирило који је јутрос служио заупокојену Литургију у цркви Преображења Господњег и након тога бесједио.
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић је нагласио да смо навикли “са Славком да путујемо без престанка. Нема пута с њим који се завршио, а да Славко већ није имао три припремљена пута нова”. Био је вјешт и храбар, спретан, имао је, како је казао, мушку храброст, која није увијек врлина него некад може да донесе и додатне проблеме, али он није марио ни за то.
“Сви овдје сабрани знате да је Славко највећи дио времена, последње своје дане, предао и поклонио Цркви Божијој, Цркви Христовој. И добро рече владика, он је један од оних домаћина који је више времена дијелио другима и пажње, временски гледано, него можда својој породици. Стално је гледао како да помогне другима, и честа ситуација је да је недостајао својима укућанима, али он није ишао странпутицама него је ишао да помаже другима”, казао је о. Гојко.
Осврнуо се и на обнову Цркве у Црној Гори, која је услиједило током последњих 30 година на челу са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем, који је изгледао као човјек који има има стотину рука, а једна од њих, која је стизала свуда, био је Славко Крстајић:
“Кад је Црква обнављала свој живот, свој рад, ту је било доста свештеника, доста теолога, доста ђакона, доста хорова, доста људи који су изучили црквене школе да би то радили. Али требало је Цркви и оних људи из цивилства, из грађанства, без којих свештеници, владике, ђакони, попови, не би могли прићи народу, не би могли схватити народ. Један од тих људи из грађанства, који су народ привукли Цркви, који је спојио народ са Црквом, био је Славко Крстајић”, казао је отац.
Подсјетио је да се Славко јуначки држао гледајући смрти у очи.
“Стварно је Славко био јунак и херој и ових последњих дана. Тако мирно је говорио о својој смрти, тако је мирно говори о томе да иде Господу и да зна гдје иде, и да зна што га чека. Да се сваки свештеник те вјере постиди”, рекао је прота Гојко, који је са пуно емоција говорио о Славковим последњим овоземаљаским данима и мукама током његове болести.
“С те стране, Богу хвала што се са оваквом његовом вјером и та мука и то распеће, и њега и његове породице, окончало. Он је ту вјеру улио у све нас и знамо да га испраћамо на прави пут јер Славкова вјера је била права. То је православље. То је Божији пут како је он живио и како је ходио, и хвала Богу од њега има шта да се прелије и на ову лијепу породицу, и на све нас који смо га познавали. Њему нека је вјечни покој, породици нека Бог да снаге, вјере и љубави, а свима вама нека Бог да благослова који сте дошли да заједно са породицом подијелимо овај моменат туге и вјере у вјекове вјекова. Амин”, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић у опроштајном слову.
У име Црквене општине Жабљак од Славка Крстајића се опростио Мираш Вуковић који је нагласио да иако је у раној младости отишао са ових простора, Славко је свим својим бићем и животним прегнућем носио у себи све врлине дурмиторскога човјека.
“Поред бројних породичних и професионалних обавеза, користио је сваки слободан моменат и тренутак да посјети свој родни крај, браћу, родбину, кумове и пријатеље, а посебно је настајао да да допринос утемељењу и развоју духовног живота у Дурмитору. Као члан црквеног одбора, прегнантним и подвижничким радом давао је немјерљив допринос обнови и изградњи сакралне баштине нашега краја”, рекао је и додао да је он био идејни зачетник и учесник готово свих подухвата који су задње три деценије успјешно спроведени.
Подсјетио је да је Славко за вријеме овоземаљског трајања изразио жељу да свој животни пут оконча у мјесту свога рођења и рођења његових предака, на Дурмитору:
“Господ је услишио молитве да почива поред цркве Светог Преображења, гдје је заједно са својим братством Крстајића учествовао у обнови звоника цркве, прилажући звоно,чиме су посвједочили традицију својих породица које су прије 120 година приложили звоно на Комарској цркви у Дробњаку. Човјек је биће које је створено за вјечност и непролазност, свевременост, безвременост, саздан по Божијем лику. И наш Славко је примјер таквог Божијег здања, који живот на земљи живи са једним циљем: да се он не заврши данас на овом мјесту већ напротив истински настави у Царство небеско.”
Испред породице од Славка се опростио Петар Крстајић који је истакао да је Славко био човјек посебних врлина и знања:
“Он је био одважан и пожртвован човјек. Одан породици, братству и нашој вјери. Са правом могу рећи поносимо се његовим ликом и дјелом. Најтеже је његовим најближима Љиљи, Сандри, Тодору који су годинама радили све што је било у њиховој моћи, па и више од тога, како би Славко оздравио. Незамислива је туга данас његове мајке, сестре и брата, које је болест спријечала да испрате свог вољеног Слава на вјечни починак.”
Иако је животни вијек провео у Будви, Славко си увијек враћао Дурмитору, свом огњишту и његов однос према завичају је непроцењив, оцијенио је и додао: “Ту је налазио мир, уточиште, инспирацију, снагу и Бога самога. Он је то понио са собом, а о томе свједочи чињеница да је задње дане свога живота провео у својој кући, молећи се за своје, и у молитвама своју душу Господу предао.”
Посебно признање и захвалност, господин Петар је исказао у име братства Крстајића за Славков допринос у стварању, обликовању, публиковање и организовању братсвеничких скупова који су их учинили ближима и сложнијима, на узор другима.
“Братство Крстајића, посебно наша покољења, му то неће и не смију заборавити, већ на његовом примеру ће се учити надахњивати”, казао је између осталог Петар Крстајић.
+++
Славко Крстајић се упокојио у Господу јуче, 25. септембра, у 65-ој години живота.
Био је оснивач и директор Агенције за поклоничка путовања Митрополије црногорско-приморске „Одигитрија“, координатор Економског савјета и дугогодишњи члан Епархијског савјета и Епархијског Управног одбора наше Митрополије.
Дуги низ година је био предсједник одјељења за западни Балкан Међународног фонда јединства православних народа, који је од свога оснивања 1995. године под покровитељством Московске патријаршије.
Био је и предсједник Императорско православно-палестинског друштва.
Један је од аутора књиге Трговци душама; дукљанско-монтенегрински вјерски трафикинг у свјетлости докумената.
Учествовао је великом броју научних скупова.
Заједно са својом породицом био је приложник Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици и Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.
Последњих година свога живота много се трудио око подизања будућег саборног храма на Жабљаку, гдје је био и предсједник одбора за градњу.
Био је поносни отац Сандре и Теодора и вољени супруг др Љиљане, педијатра у будванском Дому здравља.
Вјечан спомен и Царство небеско!