У параклису Светог Трифуна у Великој Хочи Светом литургијом је започело обележавање Трифундана, заштитника винограда и виноградара. Литургију је служио отац Стефан, игуман манастира Зочиште, уз саслужење пароха великохочанског Милана Стојковића и пароха пензионисаног великохочанског Миленка Драгићевића. За певницом су појали свештеници Милан Станојевић и Драгиша Јеренић са оцем Кирилом Дечанцем који брине о Дечанском метоху у Великој Хочи. Домаћин славе је у име општине Ораховац био председник Привременог органа Александар Мицић, а за наредну годину се јавио Марко Сташић.
У беседи је отац Стефан говорио о значају празника, али и о опстанку на овој земљи на којој нас је Бог поставио да сведочимо веру Христову као и наши преци у петовековном ропству под Турцима:
-Ево стојимо на месту светом, на месту страшном, да сведочимо веру Христову као и наши свети преци који су у петовековном ропству опстали, сачували ове светиње које су нама предали и ми треба да их предамо својој деци. Стојимо и постојимо и прослављамо ове празнике у месту у коме има још увек 12 храмова, а било их је још више. Један од њих је Свети Трифун где и прослављамо његов празник јер је он заштитник винограда и виноградара. Ми се окупљамо на данашњи дан да би се он заузео за наша поља и наше винограде да и они опстану и да донесу род богат од којег ћемо и правити вино са којим се и бескрвна жртва Свете литургије врши и коју смо управо и завршили овде. Кроз ту свету тајну себе освећујемо и овде остајемо и опстајемо али и у немоћи се сила Божја пројављује и ми када смо слаби и онда смо јаки.
Осврћући се на чињеницу да је у Великој Хочи и околини сада много мање Срба него пре рата, отац Стефан је рекао да Господ није са онима који су моћни и многобројни него са онима који држе заповести Господње.
-Господ је рекао ,,Не бој се мало стадо јер би воља Оца вашега да вам остави царство,, . Зато не треба да се бојимо ничега него да опстајемо славећи свога Бога и своје светитеље, наравно и Мајку Божју која се заузима за нас и у овом метоху манастира Дечани где је и Свети Краљ Дечански који је једини прави владар са другим владарима светим који се за нас заступају пред Богом и они држе своју земљу и свој народ . Ми се морамо држати њих да би смо били уз победиоце јер они су победили овај свет, победили су грех значи смрт и сад су у бесмртном Царству небеском. И то нас крепи и укрепљује и из ближе и даље околине долазимо да овде славимо светитеље било да је Михољдан на јесен, било да је овде Свети Трифун или било који празник од ових храмова. Јеванђеље је овде на делу спроведено јер смо заиста ту своји међу својима када држимо речи Божје, јеванђељске, које нас и окрепљују, које нас освећују и одвајају од овога света. Ми иако живимо у овоме свету не припадамо овоме свету нити било којој политици овога света. Ми смо Христови и то је над било чиме, чак и над нашом нацијом која јесте православна- рекао је отац Стефан честитавши славу игуману Сави, оцу Кирилу и братији Дечанској, али и оцу Миленку који је дошао у Велику Хочу да буде са својим пређашњим парохијанима на овај свечани дан.
По завршетку Литургије обављено је освећење крста на споменику киднапованим и убијеним Србима у ораховачкој општини од 1998-2000. Крст је у новембру поломљен по други пут, када је поломљен и јарбол и однета застава са споменика.
По освећењу крста председник удружења киднапованих и убијених у општини Ораховац Негован Маврић је рекао:
-Знамо добро коју поруку нам шаљу они који руше крст и ми им одавде поручујемо да нам то не раде јер ми ћемо увек да га враћамо на место. Можемо да разумемо да им сметају застава и грб, али ако им смета крст значи да њима смета православље. Крст је душа наша, душа православља. Нека знају да ћемо ми увек на овом месту да се састајемо. Ми смо данас, постављајући нови крст, вратили овим људима овде главу, душу, срце и све што им треба. Чекали смо три месеца после рушења, да крст поставимо на дан празника јер знамо да би и сви они чија су имена овде исписана, били са нама данас у својим виноградима и у виноградима манастира Дечани.
У Дечанском винограду где су се сви заједно потом упутили је отац Стефан уз саслужење осталих свештеника, обавио и чин освећења и орезавши прве чокоте и заливши их вином, благословио почетак резидбе и осталих радова у винограду.
Прве чокоте су орезали и остали виноградари у Великој Хочи. Један од њих, Станоје Бркић, нам је рекао да је у његовој породици виноградарство традиција и да је још као дечак ишао за Трифундан са оцем у виноград и да тако наставља и данас да одлази са својим синовима:
-Као што ме и отац учио одмалена на Трифундан ујутру, пре сунца, идем са синовима у виноград. Мајка раније, сада жена, спреми погачу, врућу ракију, кобасице, месо. У виноград изнесемо и сламу коју смо за Бадње вече унели у кућу, а украј винограда заложимо ватру. Црним вином на крст покропим чокоте, орежем на крст пет чокота и после седнемо са друштвом украј винограда и помолимо се Светом Трифуну и Господу Богу да година буде родна, да нам грожђе буде сачувано од града и других непогода. Замезимо по мало од свега што смо понели.
Станоје каже да је важно да се са резидбом крене на време, док је лоза у фази мировања тј. док не крене вегетација. Кад крене вегетација резидбом се оштећују пупољци и падају и смањује се род. Он додаје да ће судећи по зими која је ове године била блага година пред нама бити родна:
-Ова зима је блага и ако се суди по зими и година би требало да буде добра што се тиче винограда. Није било измрзавања лозе, није било ни близу минус десет, а лоза може да издржи ту температуру тако да је то једна брига мање за виноградаре.
Породица Бркић има у свом поседу три винограда, али од 1999.године обрађује само један.
-Мој отац је овај виноград међу првима у селу подигао 1975. године. Раније смо имали три винограда, али 1999. два су била у небезбедној зони и пропала су па обрађујемо само овај један на домаку села. Као што сам некад радио са оцем данас радим са синовима. Ево јутрос сам са сином орезао прве чокоте. Знам да у овим условима то не може да им буде главно занимање, али може свакако да им буде споредна преокупација јер показују интересовање.
Међутим и за Станоја као и за остале винаре највећи проблем је пласман производа:
-Највећи проблем је пласман. Лакше је да се произведе него да се прода. С обзиром на ситуацију каква је овде тржиште је сужено и морамо да се довијамо на разне начине да дођемо до купаца.
Упркос свему Бркићи(Виница Бркић) су своје производе излагали на многим сајмовима у Новом Саду, Београду, Вршцу и другим градовима. Освојили су преко 30 медаља златних, сребрних, бронзаних... Имају и пехаре Новосадског сајма, а прошле године им је ракија ушла у најужи избор, освојила прво место у Србији. Добили су и Златну плакету и то је како каже Станоје Бркић за аматерско бављење виноградарством велики успех и показатељ.
Трифундан - слава општине Ораховац
Трифундан је и слава општине Ораховац, а домаћин славе је у име општине био председник Привременог органа ове Општине Александар Мицић из Велике Хоче.
-Најважније је да смо се на литургији сви заједно окупили и помолили Богу за добар род и квалитетан плод и надамо се да ће од тога испасти и квалитетно вино-рекао нам је Александар и додао:
-Ми само настављамо традицију која је још из времена Стефана Немање. Он је, како пише у Хиландарској повељи, Велику Хочу са још осам села 1198. поклонио манастиру Хиландару, да буде метох манастирски и по предању је лично ту засадио два винограда. Данас, се малтене свако у Великој Хочи бави производњом вина и ракије, а има и пет, шест озбиљнијих винарија. Ако додамо и Виницу манастира Дечани можемо да се похвалимо да смо успели да и неке производе винарија које имају своје етикете пласирамо на тржиште у централној Србији у маркетима као што су: Универ експорт, Темпо и ДИС.
Александар је рекао да Република Србија преко Канцеларије за Косово и Метохију и Привременог органа општине Ораховац помаже виноградарима субвенцијама у подизању нових засада винограда:
-Ми данас помажемо виноградарима у Ораховцу и Великој Хочи у подизању винограда субвенцијама . У протеклој години смо имали седам озбиљних пројеката, а свакако су ту и набавке лозних калемова, стубова, жица и тд. Планирамо да и у будуће помажемо и осталима који желе да се баве производњом вина и ракије јер увек има и младих који желе да наставе традицију својих родитеља у виноградарству.
У Ораховцу сви виноградари на једном месту
У Ораховцу су се виноградари после орезивања првих чокота винове лозе, окупили у једној викендици у винограду и заједно уз ломљење погаче и ловачки пасуљ обележили Трифундан. Са њима већ неколико година за редом долазе да прославе Светог Трифуна и пријатељи из Косовске Митровице и симболично на овај дан спајају север са југом Косова и Метохије. И ове године је са старијима било и деце која ће, надају се наследити традицију виноградарства.
