Дана 6. марта 2022. године у сиропусну недељу, спомен на Адамово изгнање (недеља праштања), Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви. По завршетку богослужења поглавар Руске Цркве је одржао проповед.
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Свима вама, драге моје владике, оци, браћо и сестре, срдачно честитам данашњу недељу, недељу праштања, последњи недељни дан пред почетак попришта Свете четрдесетнице – Великог поста!
Многи подвижници побожности Велики пост називају духовним пролећем. Он се подудара с физичким пролећем и истовремено се у свести Цркве доживљава као духовно пролеће. А шта је пролеће? Пролеће је препород живота, то је обнова, то су нове снаге. Знамо да се управо у пролеће моћни сок пробија на висину од десет, двадесет и сто метара доносећи дрвету живот. То је заиста дивно Божје чудо, чудо живота. Пролеће је обнова живота, оно је на известан начин велики симбол живота. И зато није нимало случајно то што је главни пролећни празник Васкрсење Господње – такође показатељ, знак и симбол вечног живота. И ми верујемо да је тако, а то значи да је сва хришћанска вера коју делимо – вера која потврђује живот, против смрти, против разарања, вера која потврђује потребу за тим да поштујемо Божје законе како бисмо живели, како не бисмо погинули ни у овом свету, ни у будућем. Али знамо да је ово пролеће помрачено тешким догађајима везаним за погоршање политичке ситуације у Донбасу, с практичним почетком ратних дејстава. Желео бих да кажем нешто на ову тему.
Осам година су у току покушаји да се уништи оно што постоји у Донбасу. А у Донбасу постоји неприхватање, принципијелно неприхватање такозваних вредности које данас нуде они који претендују на светску власт. Данас постоји известан тест лојалности овој власти, извесна пропусница у тај „срећни“ свет, свет прекомерне потрошње, свет привидне „слободе“. А знате ли какав је то тест? Тест је врло једноставан и истовремено страшан – то је геј-парада. Захтев који је упућен многима да одрже геј-параду представља тест лојалности најмоћнијем свету; и ми знамо да ако људи или земље одбију овај захтев, не улазе у овај свет и постају му туђи.
Али ми знамо шта је овај грех који се пропагира посредством такозваних маршева достојанства. То је грех који је осудила Реч Божја – и Стари, и Нови Завет. Притом Господ осуђујући грех не осуђује грешника. Он га само позива на покајање, али никако не на то да кроз грешног човека и његово понашање грех постане животни стандард, варијација људског понашања – уважена и дозвољена.
Ако човечанство прогласи да грех није кршење Божјег закона, ако се човечанство сложи с тим да је грех једна од варијанти људског понашања, нестаће људска цивилизација. А геј-параде су позване да покажу да је грех једна од варијација људског понашања. Ето зашто се, да би се ушло у клуб ових земаља обавезно мора одржати геј-парада. Не да се да политичка изјава „ми смо с вама“, не да се потпишу неки споразуми, већ да се одржи геј-парада. И ми знамо како се људи супротстављају овим захтевима и како се ово супротстављање гуши на силу. Значи, ради се о томе да се на силу наметне грех који Божји закон осуђује, а то значи да се људима на силу наметне негирање Бога и Његове истине.
Зато оно што се данас дешава у сфери међународних односа нема само политички значај. Ради се и о нечем другом и то много важнијем од политике. Ради се о спасењу човечанства, о томе где ће се наћи човечанство, с које стране Бога Спаситеља Који у свет долази као Судија и Онај Који даје уздарје – с десне или с леве стране. Данас многи због слабости, због глупости, због незнања, а најчешће због одсуства жеље да се супротставе иду тамо, на леву страну. И све оно што је повезано с оправдањем греха које Библија осуђује данас и јесте тест наше верности Господу, наше способности да исповедамо веру у свог Спаситеља.
Све оно што говорим нема само теоријски значај и само духовни смисао. Око ове теме се данас стварно води рат. Ко данас напада Украјину где се осам година врши притисак и истребљење људи у Донбасу; осам година страдања и цео свет ћути – шта то значи? Али ми знамо да наши браћа и сестре заиста страдају; не само то, могу да пострадају због своје верности Цркви. И зато данас, у недељу праштања, ја с једне стране, као ваш пастир, све вас позивам да опростите грехове и увреде, између осталог и тамо где је то веома тешко да се учини, тамо где људи међусобно ратују. Међутим, опраштање без правде је капитулација и слабост. Зато опроштај обавезно мора пратити задржавање права за остајање на страни светлости, на страни Божје истине, на страни Божјих заповести, на страни онога што нам открива Христова светлост, Његова Реч, Његово Јеванђеље, Његови највећи завети који су дати људском роду.
Све речено сведочи о томе да смо ступили у борбу која нема физички, већ метафизички значај. Нажалост, знам како православци, верници, бирајући у овом рату пут најмањег отпора, не размишљајући о свему ономе о чему данас размишљамо, покорно иду путем који им показују властодршци овога света. Ми никога не осуђујемо, никога не позивамо да се успне на крст, само самима себи говоримо: бићемо верни речи Божјој, бићемо верни Његовом закону, бићемо верни закону љубави и правде, и ако будемо видели да се овај закон крши, никад се нећемо помирити с онима који овај закон разарају, бришући границу између светости и греха, тим пре с онима који пропагирају грех као образац или као један од модела људског понашања.
Данас наша браћа у Донбасу, православни људи, несумњиво страдају и ми морамо бити с њима – пре свега у молитви. Треба да се молимо да им Господ помогне да сачувају православну веру, да не попусте пред искушењима и саблазнима. Истовремено, треба да се молимо за то да што пре наступи мир, да престане да се лије крв наше браће и сестара, да Господ покаже Своју милост према многострадалној донбаској земљи која осам година носи на себи овај тужни печат који изазивају људски грех и мржња.
Ступајући на поприште Великог поста потрудимо се да опростимо свима. Шта је опроштај? Ако опростите човеку који је прекршио закон или вам је учинио нешто зло и неправедно, самим тим ви не оправдавате његово понашање, већ једноставно престајете да мрзите тог човека. Он престаје да буде ваш непријатељ, дакле, својим опроштајем га препуштате суду Божјем. То је истински смисао опроштаја наших међусобних грехова и грешака. Опраштамо, одричемо се мржње и злопамћења, али не можемо тамо, не небу да избришемо људску неправду; зато својим опроштајем оне који су нас увредили предајемо у руке Божје, да се над њима остваре и суд и милосрђе Божје. Да наш хришћански однос према људским гресима, заблудама и увредама не би био узрок њихове погибељи, већ да се праведни суд Божји оствари над свима, између осталог, над онима који преузимају на себе најтежу одговорност ширећи јаз између браће, испуњавајући га мржњом, злобом и смрћу.
Нека милосрдни Господ учини Свој праведни суд над свима нама. А да на овом суду не бисмо стали с леве стране Спаситеља Који је дошао у свет, треба да се кајемо за сопствене грехове. Треба веома дубоко и непристрасно да анализирамо свој живот, да саме себе упитамо шта је добро, а шта лоше, и да нипошто не правдамо себе, ето, посвађао сам се с неким или с неком, зато што нису били у праву. То је лажни аргумент, то је погрешан приступ. Увек треба упитати Бога: Господе, шта сам погрешно учинио? И ако нам Господ помогне да постанемо свесни сопствене неправде, да се покајемо за њу.
Управо данас, у недељу праштања, треба да учинимо овај подвиг самоодрицања од сопствених грехова и своје неправде, подвиг предавања себе у руке Божје и главни подвиг – праштања онима који су нас увредили.
Нека би Господ свима нама помогао да тако проведемо дане Свете четрдесетнице, да достојно уђемо у радост Светлог Христовог Васкрсења. И молимо се да сви они који данас ратују, који проливају крв, који страдају, такође уђу у ову радост Васкрсења у миру и спокоју. Јер, каква ће бити радост ако једни буду у миру, а други у власти зла и у жалости међусобне борбе?
Нека би нам Господ свима помогао да управо тако, а не другачије, ступимо на поприште светог Великог поста како бисмо спасили своју душу и помогли у умножавању добра у нашем грешном и често страшно заблуделом свету, како би истина Божја царевала и владала и водила за собом људски род. Амин.
