Језик

Суше, урагани, ратови и друго зло, укључујући разводе у породици и болести дешавају се због „злог језика“.

У то тешко могу да поверују људи који неодговорно и некритички емитују речи у ваздух. Епоха „слободе говора“ је одавно обезвредила саму реч.

    

Али ову духовну истину су одавно формулисали најбољи људи Старог Завета. И она делује. Од својих речи ћеш се оправдати и од својих речи ћеш бити осуђен – каже Свето Јеванђеље, само потврђујући већ речено. Закон је делотворан и кад су у питању поједини људи, и читави народи.

Ево, на пример, Украјина:

– Ритуални и дугогодишњи повици о Гладомору у прошлости, а сада – цинични извоз резерви житарица од стране западних земаља у ситуацији кад је сетва тешко изводљива и кад је економија уништена. Односно, постоји перспектива правог Гладомора.

– Сталне песме о Независности преко 20 година, а на крају, претварање западних области у провинцију Пољске, и уопште губитак реалног суверенитета.

– Незахвално и некритично блаћење совјетске прошлости, а на крају специјални одреди који пуцају у леђа војсци која покушава да се повуче у духу Стаљиновог времена и губитак огромног материјалног и територијалног совјетског наслеђа.

Јер смиреном ће се дати и умножиће се, а од дрског и незахвалног биће одузето све што је мислио да поседује.

Свуда је зли језик донео злокобне ствари. Свуда је растеривао измишљене невоље и изродио је много опипљивије. Људи су гађали небо камењем заборавивши зкон гравитације.

Политичар је почео, новинар је надувао, народ је прихватио, радосно је поновио и тако је научио децу. Укључујући и „Кољи Русадију!“ која се отима са дечјих усана.

Готово је! Будућности нема. Колективни језик је уништио лепу будућност, а мучну је претворио у стварност.

Наравно, трули језик сам по себи не постоји. Потребна су му два компањона – празна глава и зло срце. Тога сад има напретек. Али језик ипак заузима средишњи и владајући положај. Као што се у телу налази испод мозга (ако га има) и изнад срца, тако и у духовној стварности он – језик – повезује делатност злог срца и празне главе.

Ово се односи на све. Зато је и Исаија угледавши Бога преузнесеног на престолу рекао: „Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана“ (Ис. 6: 5). Између свих грехова пророк је пре свега издвојио грех уста. Притом није себе искључио из народа.

Господ је разговетним и осмишљеним говором издвојио човека из свега живог на земљи. Реч треба да се рађа у тишини и да води ка Богу. Главно је то да демон не сме да овлада човековом говорном делатношћу. Хигијена говора је фактор друштвене и личне безбедности.

„Ко хоће да живи? Ко воли дуг живот и да види добро?! – то је питање из 34. псалма. У њему је и одговор: „Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи.“

Поновићу да се ово тиче свих људи (посебно новинара и политичара). И то се сад нарочито јасно види у Украјини која иде путем самоуништења.

Протојереј Андреј Ткачов

Са руског Марина Тодић

5/27/2022

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×