Москва, 22. јун 2022. год.
Двадесет другог јуна 2022. године, на Дан спомена и туге – 81. годишњицу почетка Великог отаџбинског рата, Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил је заједно с групом архијереја и клира у име Руске Православне Цркве положио венац на гроб Незнаног јунака у Александровском врту покрај зидина Московског Кремља преноси Патријархија.ru.
У церемонији су такође учествовали војни командант града Москве, генерал-поручник Ј. А. Селезњов, официри и војници чете почасне карауле 154. засебног командантског Преображењског пука.
После полагања венаца, минуте ћутања и након што је војни оркестар одсвирао химну Русије Његова светост патријарх Кирил, јерарси, клир и монаси Руске Православне Цркве су отпевали „Вјечнаја памјат“ „војсковођама и војницима који су пали на бојном пољу и положили своје животе за веру и отаџбину“.
Свјатејши владика се официрима и војницима чете почасне карауле обратио беседом:
„Све вас, драги војници, срдачно поздрављам у овај дан!
Ово је дан туге – сећамо се почетка рата против наше домовине кад је страшни непријатељ, покоривши целу Европу, прешао наше свете границе потпуно сигуран у то да ће брзо и у потпуности победити. Али знамо шта се десило на крају. Најмоћнија армија која је покорила целу Европу и која је умногоме била надмоћна у односу на нашу војску, и по наоружању, и по другим карактеристикама, суочила се с несавладивом тврђавом. Ова тврђава је била и армија наше земље, и цео наш народ: сви су устали у заштиту домовине, и никаква непријатељска сила није била довољна за то да се ова тврђава сломи и уништи.
А покретачка сила наших људи је била љубав према отаџбини. Ми волимо своје родитеље, ближње и родбину – таква је људска природа; али наша љубав никад не треба да се завршава само на онима који су с нама повезани крвним сродством. Бог нас је позвао на већу љубав, и у речи Божјој су изречене задивљујуће речи: нема веће љубави до ако неко положи своју душу, односно свој живот, за своје другове, односно за ближње (в. Јн. 15: 13). Ова заповест се пре свега остварује у Оружаним снагама које су призване да бране отаџбину; и свако ко полаже заклетву и ко свесно иде путем службе у Оружаним снагама, повезујући већи део живота с овим служењем, свестан је да стаје у редове оних који обећавају да ће до краја свог живота, чак без обзира на опасност по живот, бранити домовину.
Ова снага духа људи, као и велике организације Оружаних снага и, наравно, висок ниво наоружања, осигуравају безбедност, независност и слободу наше отаџбине. И преко вас ја поздрављам све Оружане снаге Русије, све оне који бране домовину, све оне који обећавају да ће је бранити до последње капи крви. Нека би дао Бог да нико од вас и од свих оних којима се данас у мислима обраћам, не положи свој живот на бојном пољу. Али свако од оних људи који ступају у редове Оружаних снага, обавезује се да ће бранити домовину, између осталог, по цену свог живота и то је једнина струка једини рад који се у народу назива служењем, које захтева жртву од људи који тим путем крећу. Отуда проистиче поштовање које Оружане снаге уживају вероватно више од било које друге професије; и данас се ово посебно поштовање у потпуности обновило. Било је периода заборава којих не желимо ни да се сећамо, али данас се ниједан официр не стиди своје униформе. Ниједан војник се не стиди своје униформе, зато што Оружане снаге уживају поштовање и поверење народа и нека би дао Бог да буде тако.
Свима вама, посебно онима који ће бити демобилисани – знам да ће многи од вас ускоро напустити редове Оружаних снага – желим успеха, и на све вас призивам Божји благослов – да вас у личном и породичном животу прати срећа. А онима који остају у редовима Оружаних снага желим Божју помоћ у овој одговорној служби на добробит целог нашег народа. Нека вас Господ чува!“
Поглавар Руске Православне Цркве се такође обратио јерарсима, клиру и монасима. Најветији Владика је, између осталог, рекао:
„Много од онога што сам рекао младим момцима у војничкој униформи, односи се и на нас, духовну војску. Исто као што професионални војник у редовима Оружаних снага остаје практично све док је физички у могућности да обавља свој посао, тако смо и ми доживотно у својим редовима. И ми водимо бригу о духовној безбедности народа и земље, а духовна безбедност је повезана с јачањем православне вере.
Знамо да управо православна вера надахњује људе на одбрану наше отаџбине. Не само на одбрану помоћу војне силе, јер је човеково главно оружје – унутрашња, духовна снага. То је снага моралног осећања, снага љубави, и ми радимо на том пољу. Наша дужност је да јачамо међусобну љубав, љубав према отаџбини и да гајимо жељу људи да стално достижу нове висине, да расту у моралном, духовном и интелектуалном смислу, зато што је то тесно повезано. И нека би нам Господ свима помогао да достојно обављамо ову велику службу до краја наших живота.
Свима вама честитам овај дан који је, као што сам рекао, повезан с великом тугом, али је предодредио велику радост – победу нашег народа над најстрашнијим непријатељем у историји који је дошао у нашу земљу и покушао да је пороби.
Нека Господ чува нашу отаџбину, нашег председника, главног врховног команданта, Владимира Владимировича Путина, власт, Оружане снаге, и наравно, нашу духовну војску, све православне људе који с вером и љубављу узносећи молитве Господу пребивају у љубави према својој земаљској отаџбини.
Нека вас Господ чува, браћо.“