Запад може да „укине“ само себе, али не и Руску Цркву и културу

Митрополит клински Леонид

    

  

Први пут у историји Патријаршије егзарх Африке, клински митрополит, служио је Литургију на афричком континенту – то се десило 25. јуна 2022. године у Каиру. После свог путовања у Египат 24-28. јуна поглвар Патријаршијског егзархата Африке говорио је за ТАСС о неким резултатима посете, поделио је с нама своје мишљење о суровим прогонима хришћана у Африци, о строгим санкцијама Запада против Русије, покушајима да се „укине“ руска култура и о одлукама Сабора Украјинске Православне Цркве о њеној „потпуној независности“.

Владико Леониде, какви су резултати вашег путовања у Египат – колико је посета била плодна и да ли сте успели да постигнете неке договоре? И да ли је можда нешто остало ван кадра, нешто што новинари нису сазнали и пренели?

— Ван кадра увек остају многа питања која су сакривена од очију читалаца и гледалца, због једног једноставног разлога – постоји низ договора које треба дорадити и додатно усагласити и избрусити, и за које је, напослетку, потребно да их одобри свештеноначалије. Посао егзарха се састоји у томе да максимално заврши све у свим правцима на основу чињеничног стања и да о томе реферише патријарху који ће донети одлуку.

Што се тиче резултата путовања – чини ми се да је много постигнуто. Између осталог, Коптска Црква је Руској Православној Цркви дала метох за потребе Афричког егзархата, и постигнут је договор око даљих корака за регистрацију Северноафричке епархије Афричког егзархата. То су и договори о даљим корацима у изградњи административно-духовног центра Руске Православне Цркве у Новом Каиру и много тога другог.

Служио сам прву Литургију на територији афричког континента као егзарх – у прелепом храму који је освештан у част великог подвижника побожности великомученика Мине. И док сам своје административно-политичке посете на дужности егзарха започео од Републике Уганде, духовно и литургијско присуство почињем управо од Каира, одслуживши овде прву Свету литургију. То је историјски тренутак за Руску Православну Цркву.

Подсећам да је по први пут у историји Русије и Руске Православне Цркве 29. децембра 2021. године основан Патријаршијскеи егзархат Африке који данас својим омофором покрива све 54 земље афричког континента.

За време вашег сусрета с поглаваром Централне управе за Највиши савет за исламска питања шејком Нуредином Канавијем он је вама и делегацији Руској Цркви уручио неколико исламских брошура преведених на руски језик. Између осталог, књиге о актуелним темама – „Заблуде терориста и њихово оповргавање“, „Неки појмови морају бити исправљени у борби против екстремизма“, „Заштита цркава у исламу“. Колико сам схватио, египатска страна је молила за извесну помоћ у бесплатном ширењу ове литературе међу муслиманима у Русији?

— Понудили су своју помоћ. Предлог Министарства вакуфа (верске имовине – прим. ТАСС) Египта састојало се у томе да ако имамо потребу за ширењем неке литературе која је канонска с тачке гледишта традиционалног ислама и која је прошла кроз одређену проверу и не представља никакву опасност, они могу д је доставе.

Мислим да би било боље да се у овај рад укључи наша црквена комисија која се бави сарадњом са исламом, и која ће ова питања усагласити с руским муфтијама.

Какав утисак сте у целини стекли о Египту? Колико је озбиљан притисак који на ову земљу врши Запад, имајући у виду то како је ваша посета планирана и каква је била на крају?

— Неки посебан притисак не осећамо. Међутим, „у позадини“, наравно, овај дух промиче, он постоји. Између осталог, то се одразило на то да је спектар сусрета могао бити већи, иако смо у принципу своје циљеве и постављене задатке остварили стопостотно. Мислим да је за први такав „улазак“ у северноафричком правцу то довољно. Добили смо много информација које смо сад спремни да обрадимо и да реферишемо Светом синоду и патријарху како бисмо наставили даље да се крећемо.

Познато је да терористичке групе у низу афричких земаља спроводе сурове прогоне против хришћана, што се посебно осећа у Нигерији, Конгу Малију, Буркини-Фасо... Да ли ће Руска Православна Црква н неки начин покушати да утиче на ову ситуацију, да ли ће се у најугроженијим земљама на неки начин развијати мисија и присуство егзархата?

— Стално пратимо ситуацију у вези с ограничавањем и кршењем права и слобода хришћанског становништва на афричком континенту на територији егзархата који ми је поверен, и редовно о томе информишемо јавност. Сад намерно нећу наводити статистику, али ћу рећи за људе који чине злочине: пратио сва питања, све држимо под контролом и убудуће ћемо на међународној сцени у оквиру правног поља, покретати ове изузетно сложене теме.

Тамо где гину наша браћа-хришћани, где људи остају без крова над главом, где се чине непочинства према верницима на основу верске припадности, не можемо остати равнодушни.

Да ли увођење строгих санкција против Русије на било који начин утиче на делатност Патријаршијског егзархата Африке?

— Да, наравно, суочавамо се с одређеним санкцијама. Нећу наводити какви се проблеми појављују како не бих терао воду на воденицу људи и недобронамерника који у томе учествују. Рећи ћу само да санкције долазе и пролазе. У сваком случају, са сигурношћу их заобилазимо – опет, у оквиру правног поља, и решавамо задатке које нам свештеноначалије даје.

А у којој мери посао егзархата омета Александријска патријаршија која се налази на истом континенту? Чак су се појављивале информације о кривичном гоњењу неких афричких свештеника који су одлучили да пређу у егзархат Руске Цркве због чега је у Александријској патријаршији постојало велико незадовољство. Да ли је то тачно?

— Нажалост, јесте. Такве моменте бележимо на неколико места – у Кенији, Танзанији и на Мадагаскару, тамо је дошло до кривичног гоњења. О томе обавештавамо јавност, између осталог, преко наших медија. На Мадагаскару је дошло дотле да су свештеници неколико дана провели у притвору. Разуме се, чинимо све како бисмо решили ова питања, ангажујемо и адвокате.

Међутим, подсећам да имамо само шест месеци! Дана 29. јуна навршило се тачно пола године од оснивања егзархата. Наравно, неће све одмах глатко тећи, биће проблема. Али, ко иде – прећи ће пут, што се каже.

Што се тиче Александријске патријаршије која је признала расколничку псеудоцркву у Украјини, у њеним ставовима, нажалост нема промена. Веома нам је жао због тога, али нисмо ми иницирали ове одлуке – рекао бих безумне одлуке – које су изазвале раскол у васељенском православљу. Руска Црква неће подносити никакво кршење канонских правила и норми.

Јасно нам је да су ситуацију са оснивањем такозване ПЦУ (расколничке Православне цркве Украјине – прим. ТАСС) директно изазвали западни политичари, представници специјалних служби који и не крију да читава одељења у њима раде на „демонтажи“ руског православља. Схватамо ситуацију и предузимамо кораке које сматрамо потребнима.

Кад помињемо тему Украјине: сасвим недавно, крајем маја одржан је Сабор Украјинске Православне Цркве на којем је донета одлука о „потпуној самосталности и независности УПЦ“. Хтели бисмо да знамо ваше мишљење о томе шта се десило. Као и то да ли на афричком континенту постоји занимање за ову тему и шта о томе мисле локални клир и верници?

— То питање ми је директно постављено после сусрета с коптским патријархом Тавадросом и до сам дугачак интервју за „Коптску православну телевизију“ и водитељку су такође занимала слична питања...

Потпуни извештај о овој теми вам може дати Одељење за спољне црквене односе Московске патријаршије, а ја могу рећи само своје субјективно мишљење у вези с овим питањем – не мишљење све пуноће Руске Православне Цркве, већ своје лично.

Схватам колики притисак националистички елементи, СБУ и друге структуре врше на украјинске јерархе и могу да замислим колико је све то тешко. Али с друге стране, понекад је ћутање злато, зато што се неким изјавама издаје Христос.

По мом мишљењу, Свети синод Руске Православне Цркве је јасно и гласно рекао да су изјаве о „потпуној независности“ неприхватљиве. Уколико Украјинска Православна Црква мисли да нешто треба променити сматрајући недовољном добијање одговарајуће Грамоте (о независности и самосталности у управљању – прим. ТАСС) коју је добила од патријарха Алексија II, одговарајућу молбу треба да упуте на име његове светости патријарха Кирила и Светог синода Руске Православне Цркве.

Не покушава само држава Украјина, већ и сав „колективни Запад“ како се данас каже, да „укине“ руску културу. Колико је то оствариво и да ли се може „укинути“ Руска Православна Црква?

— Могу да „укину“ само себе. Ни руску културу, ни Руску Православну Цркву ни Русију никад неће моћи да „укину“. Као прво, уопште се не налазе у истој тежинској категорији с нама.

Осим тога, мислим да људи који дају овакве изјаве и уводе дискриминативне мере, уопште нису ишли у школу или не схватају са чим се суочавају, зато што данас све ове санкције против нас не само да с другог краја батине ударају њихове земље и заједнице – они просто сами уништавају своју будућност.

Ради Бога, то је њихов избор, свет је, као што кажемо, довољно слободан и толерантан, само не треба да нам намећу своје наводне вредности – ми за њих нисмо спремни и никад нећемо бити спремни. Ми смо својеврсни конзервативци и наставићемо да идемо истим путем. А они нека се брину за себе.

Митрополит клински Леонид
Разговор је водио Сергеј Стефанов
Са руског Марина Тодић

ТАСС

7/4/2022

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×