Први пут у историји Патријаршије егзарх Африке, клински митрополит, служио је Литургију на афричком континенту – то се десило 25. јуна 2022. године у Каиру. После свог путовања у Египат 24-28. јуна поглвар Патријаршијског егзархата Африке говорио је за ТАСС о неким резултатима посете, поделио је с нама своје мишљење о суровим прогонима хришћана у Африци, о строгим санкцијама Запада против Русије, покушајима да се „укине“ руска култура и о одлукама Сабора Украјинске Православне Цркве о њеној „потпуној независности“.
— Владико Леониде, какви су резултати вашег путовања у Египат – колико је посета била плодна и да ли сте успели да постигнете неке договоре? И да ли је можда нешто остало ван кадра, нешто што новинари нису сазнали и пренели?
— Ван кадра увек остају многа питања која су сакривена од очију читалаца и гледалца, због једног једноставног разлога – постоји низ договора које треба дорадити и додатно усагласити и избрусити, и за које је, напослетку, потребно да их одобри свештеноначалије. Посао егзарха се састоји у томе да максимално заврши све у свим правцима на основу чињеничног стања и да о томе реферише патријарху који ће донети одлуку.
Што се тиче резултата путовања – чини ми се да је много постигнуто. Између осталог, Коптска Црква је Руској Православној Цркви дала метох за потребе Афричког егзархата, и постигнут је договор око даљих корака за регистрацију Северноафричке епархије Афричког егзархата. То су и договори о даљим корацима у изградњи административно-духовног центра Руске Православне Цркве у Новом Каиру и много тога другог.
Служио сам прву Литургију на територији афричког континента као егзарх – у прелепом храму који је освештан у част великог подвижника побожности великомученика Мине. И док сам своје административно-политичке посете на дужности егзарха започео од Републике Уганде, духовно и литургијско присуство почињем управо од Каира, одслуживши овде прву Свету литургију. То је историјски тренутак за Руску Православну Цркву.
Подсећам да је по први пут у историји Русије и Руске Православне Цркве 29. децембра 2021. године основан Патријаршијскеи егзархат Африке који данас својим омофором покрива све 54 земље афричког континента.
— За време вашег сусрета с поглаваром Централне управе за Највиши савет за исламска питања шејком Нуредином Канавијем он је вама и делегацији Руској Цркви уручио неколико исламских брошура преведених на руски језик. Између осталог, књиге о актуелним темама – „Заблуде терориста и њихово оповргавање“, „Неки појмови морају бити исправљени у борби против екстремизма“, „Заштита цркава у исламу“. Колико сам схватио, египатска страна је молила за извесну помоћ у бесплатном ширењу ове литературе међу муслиманима у Русији?
— Понудили су своју помоћ. Предлог Министарства вакуфа (верске имовине – прим. ТАСС) Египта састојало се у томе да ако имамо потребу за ширењем неке литературе која је канонска с тачке гледишта традиционалног ислама и која је прошла кроз одређену проверу и не представља никакву опасност, они могу д је доставе.
Мислим да би било боље да се у овај рад укључи наша црквена комисија која се бави сарадњом са исламом, и која ће ова питања усагласити с руским муфтијама.
— Какав утисак сте у целини стекли о Египту? Колико је озбиљан притисак који на ову земљу врши Запад, имајући у виду то како је ваша посета планирана и каква је била на крају?
— Неки посебан притисак не осећамо. Међутим, „у позадини“, наравно, овај дух промиче, он постоји. Између осталог, то се одразило на то да је спектар сусрета могао бити већи, иако смо у принципу своје циљеве и постављене задатке остварили стопостотно. Мислим да је за први такав „улазак“ у северноафричком правцу то довољно. Добили смо много информација које смо сад спремни да обрадимо и да реферишемо Светом синоду и патријарху како бисмо наставили даље да се крећемо.
— Познато је да терористичке групе у низу афричких земаља спроводе сурове прогоне против хришћана, што се посебно осећа у Нигерији, Конгу Малију, Буркини-Фасо... Да ли ће Руска Православна Црква н неки начин покушати да утиче на ову ситуацију, да ли ће се у најугроженијим земљама на неки начин развијати мисија и присуство егзархата?
— Стално пратимо ситуацију у вези с ограничавањем и кршењем права и слобода хришћанског становништва на афричком континенту на територији егзархата који ми је поверен, и редовно о томе информишемо јавност. Сад намерно нећу наводити статистику, али ћу рећи за људе који чине злочине: пратио сва питања, све држимо под контролом и убудуће ћемо на међународној сцени у оквиру правног поља, покретати ове изузетно сложене теме.
Тамо где гину наша браћа-хришћани, где људи остају без крова над главом, где се чине непочинства према верницима на основу верске припадности, не можемо остати равнодушни.
— Да ли увођење строгих санкција против Русије на било који начин утиче на делатност Патријаршијског егзархата Африке?
— Да, наравно, суочавамо се с одређеним санкцијама. Нећу наводити какви се проблеми појављују како не бих терао воду на воденицу људи и недобронамерника који у томе учествују. Рећи ћу само да санкције долазе и пролазе. У сваком случају, са сигурношћу их заобилазимо – опет, у оквиру правног поља, и решавамо задатке које нам свештеноначалије даје.
— А у којој мери посао егзархата омета Александријска патријаршија која се налази на истом континенту? Чак су се појављивале информације о кривичном гоњењу неких афричких свештеника који су одлучили да пређу у егзархат Руске Цркве због чега је у Александријској патријаршији постојало велико незадовољство. Да ли је то тачно?
— Нажалост, јесте. Такве моменте бележимо на неколико места – у Кенији, Танзанији и на Мадагаскару, тамо је дошло до кривичног гоњења. О томе обавештавамо јавност, између осталог, преко наших медија. На Мадагаскару је дошло дотле да су свештеници неколико дана провели у притвору. Разуме се, чинимо све како бисмо решили ова питања, ангажујемо и адвокате.
Међутим, подсећам да имамо само шест месеци! Дана 29. јуна навршило се тачно пола године од оснивања егзархата. Наравно, неће све одмах глатко тећи, биће проблема. Али, ко иде – прећи ће пут, што се каже.
Што се тиче Александријске патријаршије која је признала расколничку псеудоцркву у Украјини, у њеним ставовима, нажалост нема промена. Веома нам је жао због тога, али нисмо ми иницирали ове одлуке – рекао бих безумне одлуке – које су изазвале раскол у васељенском православљу. Руска Црква неће подносити никакво кршење канонских правила и норми.
Јасно нам је да су ситуацију са оснивањем такозване ПЦУ (расколничке Православне цркве Украјине – прим. ТАСС) директно изазвали западни политичари, представници специјалних служби који и не крију да читава одељења у њима раде на „демонтажи“ руског православља. Схватамо ситуацију и предузимамо кораке које сматрамо потребнима.
— Кад помињемо тему Украјине: сасвим недавно, крајем маја одржан је Сабор Украјинске Православне Цркве на којем је донета одлука о „потпуној самосталности и независности УПЦ“. Хтели бисмо да знамо ваше мишљење о томе шта се десило. Као и то да ли на афричком континенту постоји занимање за ову тему и шта о томе мисле локални клир и верници?
— То питање ми је директно постављено после сусрета с коптским патријархом Тавадросом и до сам дугачак интервју за „Коптску православну телевизију“ и водитељку су такође занимала слична питања...
Потпуни извештај о овој теми вам може дати Одељење за спољне црквене односе Московске патријаршије, а ја могу рећи само своје субјективно мишљење у вези с овим питањем – не мишљење све пуноће Руске Православне Цркве, већ своје лично.
Схватам колики притисак националистички елементи, СБУ и друге структуре врше на украјинске јерархе и могу да замислим колико је све то тешко. Али с друге стране, понекад је ћутање злато, зато што се неким изјавама издаје Христос.
По мом мишљењу, Свети синод Руске Православне Цркве је јасно и гласно рекао да су изјаве о „потпуној независности“ неприхватљиве. Уколико Украјинска Православна Црква мисли да нешто треба променити сматрајући недовољном добијање одговарајуће Грамоте (о независности и самосталности у управљању – прим. ТАСС) коју је добила од патријарха Алексија II, одговарајућу молбу треба да упуте на име његове светости патријарха Кирила и Светог синода Руске Православне Цркве.
— Не покушава само држава Украјина, већ и сав „колективни Запад“ како се данас каже, да „укине“ руску културу. Колико је то оствариво и да ли се може „укинути“ Руска Православна Црква?
— Могу да „укину“ само себе. Ни руску културу, ни Руску Православну Цркву ни Русију никад неће моћи да „укину“. Као прво, уопште се не налазе у истој тежинској категорији с нама.
Осим тога, мислим да људи који дају овакве изјаве и уводе дискриминативне мере, уопште нису ишли у школу или не схватају са чим се суочавају, зато што данас све ове санкције против нас не само да с другог краја батине ударају њихове земље и заједнице – они просто сами уништавају своју будућност.
Ради Бога, то је њихов избор, свет је, као што кажемо, довољно слободан и толерантан, само не треба да нам намећу своје наводне вредности – ми за њих нисмо спремни и никад нећемо бити спремни. Ми смо својеврсни конзервативци и наставићемо да идемо истим путем. А они нека се брину за себе.