Добротоворни концерт са слоганом „На дар смо добили, на дар и дајмо“ намењен за опремање два нова иситурена одељења музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Сиринићкој Жупи (Штрпце) као и у Метохији (Ораховцу и Великој Хочи), одржан је у петак 16. децембра 2022. године у позоришној сали Општине Сурчин. У поменутим крајевима до сада не постоји музичка школа, а најближа је на сат и по времена удаљена. Пре две недеље у Штрпцу је одржан пробни пријемни за музичку школу на који се пријавило 40 учесника. Отварањем нових истурених одељења музичке школе „Стеван Мокрањац“, пружиће се шанса да велики број стекне музичко образовање и своје слободно време испуни квалитетним музичким садржајем.
Организатори добротворног концерта су Црквена општина Сурчин и „Фенечки бисери“ који делују под окриљем манастира Фенека. Вече је благословио у име Епархије сремске, архијерејски намесник земунски протојереј Страхиња Голијан.
Вече је почело нумером „Ми волимо те Свети Никола“ у извођењу Фенечких бисерчића, а затим су деца другог разреда сурчинске Основне школе „Вук Караџић“ започела игроказ „Свети Николај међу Србима“ по тексту вероучитељице Невенке Пјевач, уз пуну асистенцију учитељице Јелене Ћосо.
Како је Свети Никола оберучке прихватао све људе као чеда Божја испричали су Чеданци, предшколци земунског вртића „Моје чедо“, песмом „Жубор вода жуборила“.
Давид и Димитрије Божић су отпевали песму уз које се то Четири чаробне речи, ружно понашање лечи и Сви би да на мене личе.
Дечји хор храма Светог Георгија у Старој Бежанији негује другарство, љубав према вери и српским обичајима и традицији, делује у две групе – млађа до 8 година, од којих најмлађи члан има 3 године, и старија група – до 14 година. Певали су песму о значају дељења међу људима, песму о славској вечери и дечјем погледу на Светог Николу Чудотворца; руководилац је Ана Ивановић.
У програму је учествовало и КУД Шумадија 05, основано 2005. године; за 17 година постојања побрало је 12 награда на такмичењима у земљи и иностранству. Друштво броји 300 чланова и путовало је на 40 интернационалних фестивала. Шумадијско коло се играло по свим деловима Европе а стигло је чак и до Кине.
Најлепши цветови из Метохије
Деца из Ораховца, Основне школе „Доситеј Обрадовић“ и Велике Хоче, Основне школе „Светозар Марковић“
Да би стигли до Сурчина на концерт који је почињао у 18 часова, деца са Косова и Метохије су пошла на пут већ у шест часова ујутро. Они који одрастају на земљи наших Светих предака, који одрастају у своејврсном гету, где их чува Распети и Васкрсли Бог док се играју на неограђеном и незаштићеном платоу испред цркве у Ораховцу, или на неком од игралишта у Великој Хочи, не неописив начин сведоче веру и страха ни у чему немају. Ко је једном посетио Ораховац и Велику Хочу могао се уверити у то.
И њихова вера, њихова љубав за Бога и људе требала би да нам свима буде путоказ и образац. Сва деца света желе да буду слободна, то желе и наша деца. Наш народ каже да се слобода и песмом призива, те су деца певала песму „Ораховац башто рајска“ и „Видовдан“.
Све што радим, радим Бога ради,
Да бих једног дана када будем отишла код Бога,
Имала шта да кажем шта сам радила у животу
Павлина Радовановић (13), Ораховац
Овим речима руководи се Павлина, али и саопштава свима нама како нам је живети, радити, волети, песмом нам казује како то волети свето Косово и Метохију. Ученица је седмог разреда Основне школе у Ораховцу. До музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Лапљем селу путује 150 км у оба правца. Певала је за многе светиње широм Србије, Републике Српске и Црне Горе а ове године била је српски представник на Дану победе, 9. маја у Русији и том приликом је добила благодарницу Патријарха руског Господина Кирила. Павлина се бави хуманитарним радом и прикупила је 30000 евра за осликавање своје цркве у Ораховцу. Када Павлина запева песму о Кошарама, или Ђенерале, ђенерале, или било коју другу, све занеми а камен би сузу пустио. Како то да исти свет емоцију за децу Косова и Метохије нема? Шта је то у душама људи који живе поред Срба, на истом распетом Косову и Метохији? Какви су то људи бројних народа који себе убрајају у велике народе, а разумевања па ни мрвицу љубави за децу српску немају?
Реч о Фенечким бисерима
Вокално-инструментални музички ансамбл који већ шест година негује љубав према родољубивој музици, нашим светињама и народу на Косову и Метохији, има бројне наступе у свим српским крајевима Балкана. Издали су три ауторске песме и свој први албум „Под зидином манастира Фенек“. Баве се хуманитарним радом помажући наш народ на Косову и Метохији. До сада су успели да помогну рад две музичке школе на Косову и Метохији, Стеван Христић и Стеван Мокрањац; захваљујући њиховим акцијама, 102 ученика је уписало музичку школу, а вредност инструмената који су до сада донирали је око 20000 евра. Завет Косова певала су сва срца као једно, Лазарицу – као једно.
Фенечки бисерчићи су музички су ансамбл основан пре три године, броји 35 деце узраста од 4 до 14 година. Руководиоци састава су Никола и Зорица Анастасијевић. За вечерашњи концерт специјални гост са њима била је Тијана Рајковић која је написала песму и посветила је набољем тенисеру света, Новаку Ђоковићу.
Само да рата не буде
Ој Косово Косово
Заједничким песмама завршен је величанствен концерт који је све натерао и на размишљање: ко смо, где смо, шта радимо, како чинимо, да ли се Богу довољно захваљујемо… и, шта то заиста чинимо за Косово и Метохију.
Нека би молитвама Светог Николе сви прослављали на многаја љета његово име и нека би и његовим молитвама деца Косова и Метохије имала слободу и добила нову будућност.