Владика Теодосије у Ораховцу: Када смо са Богом ми смо најсрећнији и најбогатији
Свету архијерејску литургију у Недељу о митару и фарисеју, 5. Фебруара, у цркви Успења Пресвете Богородице у Ораховцу, је служио владика рашко- призренски и косовско-метохијски г. Теодосије. Владици су саслуживали игуман манастира Зочиште архимандрит Стефан, игуман манастира Св. Архангели код Призрена архимандрит Михаило, јеромонах Кирило Дечанац, парох великохочански јереј Милан Стојковић, парох ораховачки јереј Милан Станојевић и ђакон Братислав Богдановић. У литургијском сабрању је учествовао верни народ Ораховца и Велике Хоче, али и из других делова Косова и Метохије.
Владика је у беседи изговореној по прочитаном одељку из Јеванђеља говорио о митару и фарисеју, и недељи која је припремна за Велики или Васкршњи пост (цела беседа у наставку):
-Данас је прва, припремна недеља пред Велики Часни пост, браћо и сестре. Ово је Недеља о митру и фарисеју, где смо чули Свето јеванђеље, која нас учи смирењу као темељу нашег духовног живота, смирењу које је почетак свих наших добродетељи и живота нашега у Христу. Каже се данас у Светом јеванђељу да у храм јерусалимски уђоше два човека, један беше фарисеј а један беше цариник. ( фарисеји су били најпознатија секта код Јудеја. Они су били најбогатији и најсилнији, међу свим Јудејцима. Било их је доста. Они су се учили закону Мојсијевом да га испуњавају, трудили су се да закон Мојсијев који је био основа живота код свих Јудеја буде нешто чему су они посвећени). И тако, фарисеј будући који је сматрао себе праведним и бољим од осталих, стао је испред свих у храму, молећи се Богу безумним речима ,,Боже, хвала ти што нисам као други људи, што нисам грабљивац, што нисам грешник, већ постим два пута у недељи, дајем десетак и испуњавам оно што је прописано,,. Овде фарисеј себе оправдава, себе уздиже пред Богом, а све друге људе осуђује као да ће они сами да се спасу у Господу и хвали Бога за тога.
А други је митар, цариник ( Цариници су били, како су тада њих звали царина-митница, митар). Он је стао из далека, тек што је ушао у храм, спустио свој поглед земљи, будући да је био свестан своје грешности и стално понављао речи ,,Господе, буди милостив мени грешноме ударајући себе рукама у груди,,.
Цариници су били презрени од Јудеја зато што су служили Римљанима, убирали су порез и највише су тлачили и узимали новац од сиромашних, богате су заобилазили, као што се и данас често дешава, да највише плаћају сиромашни, док они богати буду често поштеђени. И тако овај митар, цариник, знајући да је презрен од својих сународника, ушао је у храм да се помоли Богу знајући да му само Бог може помоћи, Бог милостиви и зато је понављао речи,, Боже, милостив буди мени грешноме,,. Није он ни у чему завидео фарисеју и у својој молитви није помињао ни фарисеја ни остале, само је видео себе и молио се да му Господ опрости за грехе његове. Међу тим цариницима био је и Закхеј, који се помиње у Светом јеванђељу на другом месту, који, да би видео Господа, будући мали растом, попео се на дивљу смокву, а Господ га је предухитрио и рекао му ,,Сиђи Закхеју, данас ми има обитавати у дому твоме!,,. И сви фарисеји и књижевници, садукеји, тада су се били саблазнили и корили су Господа ,,како може он да обитава, борави у дому грешника,, а Господ је говорио да је он дошао у свет ради грешника да би спасао оно што је изгубљено. Он је дошао ради болесних, лекар је потребан болеснима, а не здравима. Они који су свесни своје болести и који траже помоћ од лекара, њима ће лекар помоћи, и они који су грешни и смирено траже помоћ од Господа, њима ће Господ помоћи. Али они који су болесни од гордости и сујете и који имају високо мишљење о себи су као они људи, будући болесни, сматрају да су здрави и неће лекара и њима не треба помоћ лекара. Тако и овде, фарисеј је дошао да се хвали ,,хвала ти, Господе, што нисам као други људи,,. Тако да видимо и код Јудеја су били и они који су богати и сматрали себе праведнима јер су постили, давали десетак, чинили милостињу да их други људи виде, а било је и оних који су били презрени као што су цариници, блуднице и остали које је Господ позвао и који су пре чули Господњи глас него они умишљени праведници. Зато Господ на крају каже да ,,онај који се понизи узвисиће се,, који се сам понизи пред Богом и пред људима, а да они који хоће сами себе да узвисе, они ће се понизити. На другом месту Господ каже да се смиренима дарује, а гордима се противи. Ето, чему нас учи данашње Свето Јеванђеље, браћо и сестре, учи нас светом смирењу, да понизно и смирено ходимо земљом, а да наше срце буде уздигнуто небу. Није потребно речима ми да изговарамо молитву да сви чују и да речима исповедамо Господа и да говоримо ,,Господе, Господе, чинили смо ово у име твоје...,, и да се хвалимо, колико је потребно да наше срце буде отворено за Господа, и да будемо понизни и смирени да не тражимо хвале од људи, и да не тражимо награду у овом пролазном и привременом животу. Наше је да чинимо, да деламо, да верујемо и имамо наду, а Господ зна шта је нама потребно, и он ће нам дати у право време оно што сами себи не можемо дати оно шта људи овога света не могу дати.
Ето, браћо и сестре, Света Црква прву припремну недељу за Велики Часни пост посветила је овој причи Господњој о митру и фарисеју и учи нас светом смирењу, касније ћемо имати другу недељу која нас учи Светом покајању, па страху Божјем и тако нас Господ уводи у Велики Часни пост када треба да запловимо пучином поста, да би трудећи се у врлини и добродетељи ,будући смирени, у покајању приносили Господу Њему најугоднију жртву, молитву, уздржање, милосрђе и праштање. То је најважније јер Господ је рекао да ко хоће њему да приђе да принесе дар, да прво се измири са осталима, да опросте једни другима, јер не можемо да волимо Господа, ако ближњега не волимо и Господ на нас гледа како се ми односимо према ближњима. Не можемо ми Господа волети, а ближњега мрзети или не говорити са ближњима зато што Господ нам даје снаге, Господ нам даје силе, Господ нам даје љубав, да можемо њиме волети и оне који нас не воле, и непријатеље своје. Такав је Господ и он хоће да ми будемо такви, браћо и сестре.
Благословен Господ који нас је сабрао, у овом дивном, древном храму, у овом граду у којем живите, поред свога храма, славећи Бога, исповедајући име Божје, чувајући своју веру, а Господ зна шта нам је чинити, шта нам је потребно, сву бригу своју да препустимо Њему, јер је рекао да је ,,бреме Његово лако и јарам Његов благ,,. Не треба да мислимо да све сами треба да учинимо у овом животу. Ако имамо Господа он је наш сапутник, он је наш помоћник и Господ чини и дела за нас.
Нека је срећно данашње састање овде, у овом храму, на Светој литургији и дечици и осталима који су се спремали за Свето причешће. Треба увек да се трудите да се што чешће причешћујете, јер причешће је на опроштај, на отпуштење наших грехова, ако ми са страхом Божјим приступамо Господу и Господ нам се даје и хоће да ми Њега славимо и прослављамо у овом земаљском животу. Да нам Господ да и у Вечном Небеском прослављамо Њега Оца и Сина и Светога Духа и сву вечност. Амин.
Велики број деце и одраслих је пришао владици да их причести Телом и Крвљу Христовом.
По завршетку литургије девојчице обучене у народну ношњу овога краја су послужиле владику погачом и сољу у знак добродошлице, а у црквеној сали су заједно са девојчицом Павлином Радовановић која нешто више од годину дана проноси песмом истину о Ораховцу широм Србије и Русије,деца су отпевали неколико песама .
За све присутне је припремљена трпеза љубави, а окупљени су могли да разговарају са владиком и многобројним проблемима који их муче у последње време.
Владика је за трпезом уз здравицу окупљенима произнео беседу у којој је рекао:
-Сабрали смо се у храму на Светој служби како то приличи нама свима да заблагодаримо Богу на свим даровима које примамо од Бога, а нама је својствено да Богу захваљујемо, благодаримо, и ево смо се сабрали за овом дивном трпезом, агапом, као у првим вековима Христовим.
Много значи што ова мала заједница опстаје у овоме граду , поред овог храма, у овој улици, значи не само за Косово и Метохију, за нашу Епархију, за нашу Србију, за цео наш народ где год да живи по свету. Видите колико значи што сте храбри, што сте истрајни, што остајете на свом огњишту. Нама хришћанима је својствено да пролазимо пут крста, пут Голготе, али знамо да се тај пут завршава славним васкрсењем, обновом, спасењем. Када смо са Богом ми смо најсрећнији и најбогатији. Благодаримо Богу што је нама доделио тај пут и ту улогу нашем народу, у нашој Цркви.. Верујте где год сам ишао где год сам се сусретао са нашим народом, људи гледају на наше Косово и Метохију, на наш народ који више од двадесет година после тих сукоба наоружаних и питају се како то живе, и могу даље да живе да опстану. Ја често кажем да смо привилеговани јер живети на оваквим местима не можемо без помоћи Божје.
Владика је рекао да је ово сабрање пред пост, да би се помолили Богу, да би се учврстили, охрабрили, истрајали у вери, нагласивши да је важно што је у цркви било пуно деце, а међу њима и Павлина која на најлепши и најбољи начин презентује не само Ораховац и Косово и Метохију већ и српски народ уопште .
-Павлина на најлепши и најбољи начин презентује не само Ораховац и Косово и Метохију већ и српски народ уопште. Али Павлина не би била то што јесте да није вас овде, да није друге деце, да није њених сестара, брата, њених родитеља. А и Ораховац не би био у свету оно што јесте да Павлина попут најбољег амбасадора тако не представља свој град и своју Цркву и све што постоји. Благодаримо Богу и да нас Господ сачува, да нас укрепи, подржи, да не будемо малодушни. Онај ко има вере, има наде, неће бити малодушан, неће напуштати своје огњиште, свој дом, већ ће гледати да истраје у ономе у чему јесте, а Господ је рекао имаћете много невоља у свету али се не бојте јер ја сам са вама. И заиста ако се негде може осетити и сагледати да је Господ са својима то је овде у Ораховцу и Великој Хочи, у свим нашим селима, крајевима где ми живимо на Косову и Метохији. Нека вас Господ благослови и чува на многаја и благаја љета- казао је владика Теодосије.
Он је на крају рекао да ће се трудити колико може да учини да живот деце у Ораховцу буде бољи, да имају место где ће се окупљати, дружити, играти.
У своје име и у име својих парохијана владици се на посети и молитвама захвалио парох ораховачки јереј Милан Станојевић и рекао да је тешко живети у Ораховцу, али да је уз заједничке молитве и молитве које владика узноси за сав народ на Косову и Метохији, где год служи, опстајање лакше.
Посета владике Теодосија и других свештенослужитеља са њим је охрабрила мештане Ораховца у данима неизвесноти и свакодневних напада на Србе широм Косова и Метохије и улила наду у опстанак на овим просторима.