Осамдесет година од страдања свештеника Луке и Уроша Поповића и црквењака Јаблана Раковића

    

На празник Светог Теодора Стратилата и Светог Саве Другог, 21/8. фебруара 2023. године, свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Тутину служио је Преосвечени Епископ рашко-призренски г. Теодосије.

Уследио је парастос свештеницима Урошу и Луки Поповић и седамнаестогодишњем младићу Јаблану Ракoвићу пострадалих у јесен 1942. године од стране муслиманских фанатика. Сасслуживало је свештенство намесништава новопазарског, митровичког, приштевског и призренског, у молитвеном присуству великог броја верних.

Након читања Јеванђеља, епископ Теодосије ј беседио верном народу о дивним угодницима Божјим Урошу, Луки и Јаблану, са молитвом Господу да и малобројни Срби на простору Тутин сачувају веру, своје име и постојање, руководећи се жртвеном љубављу пострадалих свештеномученика.

Свештеник Урош Поповић, парох добрињски у Тутину, рођен је 1897. године у Азанима (Беране) у свештеничкој породици која је дала преко четрдесет свештеника Српској Православној Цркви. Завршио је Богословско-учитељску школу у Призрену, оженио се Олгом, а Господ им је подари петоро деце: Душана, Милорада, Јелицу, Милицу и Лепосаву. Свештеник Лука Поповић парох суводолски, рођен је 1890. године у Сувом Долу (Пештер) од оца свештеника Милутина и мајке Марије. Његови корени су од азанске свештенишке породице Поповића одакле је и свештеник Урош. Завршио је Богословско-учитељску школу у Призрену, а за свештенишки чин припремао се још и у Пећкој Патријаршији. Као регрут учествовао је у Првом светском рату, био је рањен у првим ратним окршајима, да би потом отишао на лечење у Француску. Оженио се Марицом, рођ.Чукановић, а имали су шесторо деце: Жарка, Добрилу, Олгу, Градимира, Горицу и Владету. Постављен је за пароха суводолског 1926. године.

У току јесени 1942. године муслимански фанатици под командом Салка Ганевића спремали су ликвидацију свештеника Луке и његове породице. Ликвидацију су покушали да изврше на празник Светог Луке 1942 године. Опколили су кућу свештеника и уз претњу споља бацили су бомбу у спаваћу собу где је спавала породица, тешко је рањена у главу и руке попадија Марица. Чим је јутро свануло отац Лука је са породицом напустио свој многовољени Суви До и своју парохију. Гостопримство је нашао код оца Уроша, пароха добрињског у Тутину. Када је отац Лука избегао у нешто безбеднији Тутин, који је у то време био под албанском цивилном влашћу и италијанском војном влашћу, у његову кућу се уселила команда Салка Ганевића, која није одустајала од ликвидације свештеника. Тешко рањену попадију Марицу и јако обневиделог оца Уроша лечио је италијански војни лекар др Ривера. Oн је планирао са италијанском командом и породицама свештеника да их војним санитетом пребаци до Рашке. На изненађење италијанске војске и мештана осванула је крвава недеља у Тутину 21 феруара 1943. године. У цркви Светих апостола Петра и Павла између 8 и 9 часова хицима бандита Салка Ганевића у току свете Литургије убијени су свештеници Урош и Лука, а са њима и седамнаестогдишњи црквењак Јаблан. Поред многих удараца кундацима подносили су и бол живог угљевља које је вађено из кадионице и стављано им у уста. Када је народ чуо пуцњаву позвао је италијанске војнике који су дошли у цркву са народом и затекли беживотна и унакажена тела свештеника у одеждама и црквењака, а убице су после тог гнусног злочина побегле. Мученици су сахрањени испред олтара тутинске цркве из 14 века. Док је трајао обред опела са брда над клисуром Видрењакa чули су се слављенички плотуни убица и њихових присталица. После страдања свештеника и црквењака уследило је и велико страдање српског народа штавичког среза. Сав народ је протеран са огњишта, а више стотина Срба је убијено.

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×