Дана 26. фебруара 2023. године Његова светост патријарх московски и целе Русије срео се с младим спортистима из Донбаса, који су учествовали у трећој фази хуманитарне мисије „Деца из Донбаса у гостима код патријарха“. Свјатејши владика се обратио окупљенима одржавши беседу.
Сва вас срдачно поздрављам, веома ми је драго да вас видим!
Патријарх је на посебан начин повезан с Донбасом. Донбас је данас предстража руског света, предстража Русије. Ви знате да руски свет има много непријатеља и да их је увек било, у току целе историје Русије. За то има неколико разлога. Као прво, Русија је веома јака и они који претендују на то владавину над другима увек схватају да док год постоји Русија неће моћи нарочито да господаре у свету. Увек ће се наћи сила коју представља Русија и која ће рећи: „Станите, немојте да вређате слабије, немојте чинити ружне ствари, немојте кршити законе.“ Ова миротворна мисија Русије није повезана само с тим што Русија има своју политику и своје захтеве према свету око себе, већ и с тим што је Русија увек осећала потребу да брани оне који бивају неправедно вређани и експлоатисани, посебно ако је реч о људима који сами историјски припадају руском свету.
То се десило у време кад су антируске снаге дошле на власт у Украјини. Дошле су с јединим циљем – да одвоје Украјину од Русије. Зато што је историјска веза која потиче још од Кијевске Русија, и која је пратила целу историју нашег народа, представљала опасност по све оне који нису желели јачање и учвршћивање руске државе. Посебно драматична борба против руског света, против јединства Свете Русије је почела да се испољава после распада Совјетског Савеза кад су западне земље осетиле да је наступио тренутак кад могу да приморају Русију на понашање које би, не одговарајући интересима суверенитета Русије служило интересима других земаља.
Међутим, не може се тако поступати с Русијом. Русија има своју самосвест која проистиче из наших историјских дубина. Русија схвата каква је њена мисија и ова мисија је увек, колико год то чудно било, повезана са заштитом оних који су били вређани. Обично државе и земље своју политику граде прагматички – труде се да се друже с јакима, да обезбеде себи њихову подршку, а ако им се укаже прилика да појачају и повећају своје богатство за рачун других, зашто то не би учиниле? Међутим, Русија никад није ишла тим путем. Задивљујуће је то што је ова земља увек тежила ка томе да штити оне које јаки покушавају да потлаче. Управо због тога је Русија почела да окупља око себе племена и народе и тако је постала велика држава.
Оно о чему говорим је наизглед далека-предалека прошлост. Међутим, ова далека прошлост је постала врло актуелна у наше време и злокобна актуализација је постала посебно очигледна у крају из којег сте ви допутовали – у Донбасу. Донбас је руска земља, то свако зна. Због неразумности државних власти, због глупости или издаје, ова земља се нашла ван граница Русије – поред тога што апсолутна већина људи говори руски језик и што се апсолутна већина поистовећује с руским народом. Врло је много оних који су у току историје бранили Русију, између осталог, с оружјем у рукама – довољно је сетити се изванредних, премда и трагичних страница Великог отаџбинског рата кад је Донбас устао у заштиту целе земље. И одједном је неко решио да све то избрише из нашег историјског сећања и да промени нашу националну свест, да докаже људима из Донбаса да уопште нису Руси и да немају никакве везе с Русијом.
Све је то изазвало догађаје које познајете боље него ја. Изванредно је то што је Русија устала у заштиту интереса Донбаса и што није дозволила да се остваре планови наших противника. А сад смо сви заједно и то нам, наравно, даје основу да са сигурношћу гледамо у будућност. Русија не оставља своје. Русија је у стању да заштити и да помогне, али и Донбас треба да настави своју херојску традицију одбране домовине – наше заједничке и јединствене домовине. А да би је штитио треба да буде апсолутно сигуран у исправност својих поступака. И ја бих веома желео да пре свега деца и омладина Донбаса схвате да је борба која се сад одвија – праведна борба, зато што је повезана са одбраном историјског наслеђа. Имам у виду органску припадност Донбаса руској држави. Донбас није нека туђа територија која је припојена Русији, то је историјски руска земља.
И чини ми се да доласци деце и омладине из Донбаса у Москву треба да учврсте уверење омладине у исправност дела које сада сви заједно остварујемо. Зато што од тога заиста зависи, у дословном смислу речи, наша самосвојност, наш идентитет и наша могућност да знамо да смо Руси и да бранимо свету стварност јединства Донбаса и Русије.
Веома се уздамо у децу и омладину Донбаса. Ми смо Русија. Веома верујемо у вас. Знамо да су људи који живе у Донбасу храбри и снажни. Многи од вас су из рударских породица, а рударско занимање је једно од најтежих и најопаснијих. У рударе не иду слаби људи. Много пута сам имао прилике да силазим у дубоке копове, и то толико дубоко где је већ вруће због природних услова.
Гледајући како рудари раде сваки пут сам се питао: а да ли у таквим условима може да ради слаб човек? Одговор је једноставан: не, слаб човек не може да ради ни за који новац. Слаб човек ће се уплашити опасности и евентуалних несрећа. А снажни људи ваде угаљ и друге руде, јер је то главно занимање становника Донбаса.
Због тога још једном желим да истакнем важност Донбаса за Русију, а Русије за Донбас. Ми смо једна земља, ми смо Русија, Донбас је органски и нераскидиви део Русије. И да нико не би посумњао да је то тако, важно је да ви, млади људи, будете носиоци овог погледа на свет и самосвести. Никад не треба говорити „Донбас и Русија“. Увек треба говорити: Донбас је Русија.
Желим да се захвалим онима који су организовали ваше путовање у Мокву и надам се да ће овај боравак бити и користан и пријатан. И још једном бих желео да истакнем да је за мене изузетна радост да се сретнем с вама. Молим вас да не заборавите да су врата дома патријарха увек отворена за децу и омладину Донбаса.