-Смрт праведника пред Господом није губитак већ добитак-рекао је између осталог епископ Теодосије на опелу схиигуманије Теодоре у Грачници.
Мноштво народа, монаха, монахиња и свештеника је у суботу(11.марта) у рану зору похрлило у Грачаницу како би уз литургију и опело на вечни починак испратили грачаничку игуманију, схимонахињу Теодору.
Одавно се у овом манастиру није окупило оволико људи на некој сахрани. Тискали су се међу стубове грачаничке светиње како би још мало били уз старицу која је готово седам деценија молила Богородицу да чува ово село, њене људе, Косово и Метохију. Сваки кутак цркве, био је испуњен и као у Небеској Литургији владике Николаја, чинило ми се да су измешани свеци и анђели са фресака са владиком Теодосијем, свештенослужитељима и народом појали литургију и опраштали се са дивном старицом, смиреном и љупком монахињом Теодором. Како рече стари грачанички учитељ Љуба ,,не верујем да је смирење мати Теодоре имала нека монахиња од Словеније до Косова. Па видите овај народ сви су дошли да је испрате, то је доказ да је она заиста била права мати,,.
Смењивали су се људи, и одрасли и деца целивали крст на одру монахиње, смештеном између два грачаничка стуба са којих су је посматрали краљ Милутин и краљица Симонида, а одозго са свода обема рукама ју је благосиљао њен женик, Христос.
Букети белог цвећа красили су њен одар, а низ лице жена које су стајале крај њега сливале су се сузе.
-Радујте се праведни у Господу, праведнима приличи похвала...-појали су призренски богослови.
,,Мати наша,, шапутала је девојчица која је са мајком и братом дошла да се опрости од мати Теодоре, док је друга старица питала ,,
Хоће ли да је открију? Волела бих да још једном видим њен благи лик,,
Владика Теодосије, који је пре само неколико дана ишао да обиђе мати Теодору у болници, је по прочитаном јеванђељу, произнео беседу у којој је говорио о животу мати Теодоре, њеним врлинама и животу посвећеном Христу и за Христа(беседу преносимо у целини):
-Преподобни оци игумани и браћо монаси, преподобне мати игуманије и сестре монахиње, пречасни оци свештеници, професори и ученици Призренске богословије, драга браћо и сестре,
Данас смо се сабрали у овој древној свештеној обитељи да молитвено испратимо нашу игуманију, мати Теодору, из овог пролазног земаљског и привременог живота у онај нама од Бога обећани непролазни, вечни живот на небу.
Живећи овде на земљи и благодарећи Богу на Његовом дару, својом вером, трудом и подвигом и надом у безмерну Божју милост и доброту, непрестано тежимо оном лепшем од Бога нама припремљеном животу у Царству Небеском. Чак шта више, све што чинимо и живимо на земљи, свој пуни смисао и значај може добити једино у заједници свих светих и спашених на небу. Господње су речи његовим ученицима да ,,оно што око не виде и ухо не чу и у срце човека не дође, то уготови Бог онима који га љубе,,. Ове Господње речи и обећања многи су, живећи овај земаљски живот у подвигу и труду имали као водиљу кроз живот, да би у датом тренутку ушли у радост Господа свога. Стојећи данас у нашем храму пред одром наше мати Теодоре, сведоци смо ових Христових речи , јер пред нама је наша мати која је свим својим срцем и бићем љубила Господа и ближње своје тако да су се над њом у правом смислу испуниле ове речи.
Од раног детињства свога, научена од својих честитих и побожних родитеља, дванаестогодишња девојчица Милана, име које је добила на светом крштењу, напушта топли родитељски дом и на Христов позив, попут некада светих апостола и жена мироносица, креће за њим да му служи целим својим бићем и животом. У тим њеним девојачким данима за њу није постојала препрека у идењу за Христом, као што ће се то показати и касније током њеног целог живота. Као искушеница трудила се да угоди Господу и сестрама најпре у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Мрзеници, затим у манастиру Рудници, да би благословом патријарха Германа, тадашњег администратора Епархијом рашко-призренском 1955. године дошла у ову свету обитељ - манастир Пресвете Богородице, манастир Грачаница, заједно са својом сестром, сада овде присутном Тавитом. Након четри године од стране тада рашко-призренског епископа Павла, бива монашена и добија име по мученици Теодори, која ће јој бити пример кроз цео њен живот како се воли Господ и како да Му цео свој живот верно служи.
Кроз цео свој живот мати Теодора је прошла кроз бројна послушања. Никада јој ништа није било тешко и са радошћу и песмом радила је најтеже послове у манастиру. Сва њена радост и утеха били су манастир, мати игуманија и сестре монахиње. Скоро седам деценије свога монашког живота мати Теодора је подарила овом манастиру, житељима Грачанице и нашој заветној земљи- Косову и Метохији. За то време она је многе задужила својом несебичном љубављу. Ширином своје душе, она је све грлила и Христом љубила старе и младе, сиромашне, болесне и све потребите. Њена милостива рука била је стално испружена ка онима којима је помоћ била потребна. Са својим послушањима, попут најсветијих, ревновала је за дом Божји, за овај храм, за манастирску економију, за све посетиоце и ходочаснике, а као игуманија трудила се да свим сестрама буде права мајка, а некад и више од тога. Зато су је сви волели и ценили као особу која је увек била свима све, како би Божанска љубав кроз њу могла да дође до свакога. Та Божанска, несебична љубав била је главна одлика њеног живота. Захваљујући тој свакодневној жртви свога духа и живота и несебичној љубави којом је стално зрачила, наша мати Теодора се храбро и трпељиво суочавала са многим болестима и тегобама. Била је и остаће нама свима пример како се радосно и трпељиво носи свој крст кроз овај живот. Остаће нам у памћењу како се молитвом Господу побеђују и болест и сва искушења. Сестре монахиње су је затицале како је посвеноћно, седећи на свом одру, окретала бројаницу и понаособ се молила многим светитељима призивајући њихову помоћ за себе и друге којима је Божанска помоћ и милост била потребна. Стога је она свој неизоставни крај, у овом земаљском животу, у тешкој болести лежећи на свом болесничком одру, окружена љубављу многих, дочекала насмејаног и ведрог лица мирно и спокојно, имајући чврсту веру и наду да је дошао тренутак да се она сретне са многожељеним Жеником своје душе.
Само пре неколико дана Господ ме је удостојио да је посетим у болници. Иако без свести, прикључена на апарате, наша мати је била спокојног лица, изгледало је као да је утонула у дубоку молитву и да жељно очекује час када ће њена душа напустити много напаћено тело и узлетети Господу у наручје. То се ево и догодило, њена чиста душа је сада са светима и са анђелима, а ми се овог тренутка спремамо да њено тело буде погребено и сахрањено на ово свето место, у ову свету косовскуметохијску земљу где почивају кости многих мученика, преподобних и подвижника.
О нашој мати можемо са сигурношћу данас рећи да је блажен пут којим данас иде њена душа јер јој је Господ припремио место спокоја. Блажен је данас пут њене душе јер је посве био блажен и њен живот овде на земљи.
Вољеном Господу и мајци Божјој предала је сву себе и цео свој живот и зато се она неизмерно радује са свима нама заједно. Смрт праведника није губитак већ добитак за све нас у Царству Божјем. Зато данас сви овде заједно у глас кличемо Господу : Вечан јој спомен у Царству Небеском , вечан јој спомен од Господа и свих нас, амин!
Игумани и свештеници су понели ковчег са телом мати Теодоре до монашког гробља у манастирској порти где ће почивати крај раније упокојених монахиња и игуманија грачаничких.
Грачаничком портом је још дуго из стотину грла одзвањало ,, Вечнаја памјат!,,
Вечан ти спомен, мати Теодора! Имамо те по чему памтити.