Москва, 10. април 2023. године
Дана 9. априла 2023. године, на празник Уласка Господњег у Јерусалим, по завршетку Свете литургије у Храму Христа Спаситеља у Москви одржана је трпеза чијим учесницима се обратио Његова светост патријарх московски и целе Русије господин Кирил, преноси Патријархија.ru. Његова светост је, између осталог, рекао:
„Наступа тренутак истине и вероватно је већ наступио, зато што је све стало на своје место – маске су скинуте и лажна дипломатија епохе ублажавања напетости је нестала. Зато што је постојао задатак да будемо освојени голим рукама, без икаквог рата, да будемо изграни и увучени у туђи свет, да нам се усаде туђе вредности. Међутим, наш народ и наше руководство су схватили да те вредности противрече нашима, јер Света Русија, хвала Богу, чува хришћанске вредности које су укључене у систем националних вредности.
И кад је постало јасно да нема више ничег заједничког, све то је довело до ратног сукоба. И ми треба да имамо на уму да се наша борба не води против крви и тела, већ против властодржаца таме овога света и против духова злобе у поднебесју (в. Еф. 6: 12). Говорим о томе смело и са потпуном сигурношћу у то да се Русија налази на страни светлости. И то се лако може доказати, зато што Русија не тежи ка томе да постане богатија, не тежи ка томе да освоји друге земље и да некога потчини. Русија једноставно тежи ка томе да сачува своју самовосвојност, своју веру и свој систем врдности. А зар то није оно за шта се борио свети благоверни кнез Александар Невски? Зар то није оно за шта су се борили наши велики преци на Куликовом пољу?
Ово није први пут да је Русија ступила у такав сукоб и врло је важно то што нас не покреће ни жеља за влашћу, тим пре за световном влашћу, ни жеља за лаким пленом. Ми с овим сукобом не повезујемо ништа материјално и у томе се састоји сведочанство исправности нашег става. Ми бранимо своју веру и свој морални систем вредности. Не желимо да постоје родитељ број 1 и родитељ број 2. Не желимо да нестану разлике између полова. Не желимо да разврат постане животна норма. Русија је нашла у себи снаге да се супростави злу, а то значи да наши свети преци не престају да се моле за руску земљу. Иначе би било немогуће објаснити како је савремена генерација политичара који су рођени у совјетско, па чак и постсовјетско време стала у одбрану православне Русије. Наравно, она то чини по милости Божијој. И Господ не оставља нашу земљу, и нека би дао Бог да се у нашем народу сачува православна вера.
А да би то било тако служење наше Цркве треба да буде заиста пожртвовано. И то није реторика, већ су то речи стечене у патњи. Због тога што ћемо само кроз пожртвовано служење све издржати и победити. И данас се посебно обраћам нашем свештенству. Наступило је ново време кад Црква има огромну одговорност за судбину земље. Наша генерација се сећа како су наши оци издржали искушења која су их задесила и како нису поклекли – захваљујући томе смо сачували и своју веру, и своју Цркву. А шта нас очекује? Нико не зна – све је у рукама Божијим. Међутим, међу нама не сме бити оних који су спремни да се одрекну пожртвованог служења ради личног благостања. Санас не треба да мобилишемо све своје снаге само како бисмо се показали, већ зато што од нашег труда и молитава зависи будућност наше земље. Опет, то нису само лепе речи, зато што је Црква квасац и со целог друштва, целог народа. А ако со обљутави, ко ће други дати ову силу?
Још једном ћу рећи: ми се не боримо против крви и плоти, већ против светодржаца таме овога света, против духова злобе у поднебесју. А ови духови се не повлаче, не предају се – они се боре. Зато ми треба, свако на свом месту, да служимо несебично, да проповедамо реч Божију смело, да васпитавамо нашу омладину и сав наш народ, да се не бојимо да идемо у световне колективе који још увек ни на који начин нису повезани с Црквом, али којима је толико потребна реч Божија. Ово се односи и на наше Оружане снаге и на све безбедносне структуре, које се данас више од многих других сегмента нашег друштва окрећу ка Цркви.
У садашње тешко време сви ми морамо учинити много тога како бисмо помогли отаџбини да сачува своју независност, истинску независност за то да би се наш народ учврстио у православној вери и како би сам кроз подвиг искреног и оданог служења Господу обновио своје призвање. И нака би нам Господ свима помогао да управо тако, а не другачије, служимо Господу и Спаситељу нашем, нашој Цркви и нашој отаџбини.“