У порти манастира Свети Архангели у Призрену после Свете литургије на Лазареву суботу, празник прославе Лазаревог васкрсења, отворена је изложба “Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама”. Изложбу су организовали Архив Косова и Метохије, Друштво пријатеља манастира Св. Архангела код Призрена и Дом културе„Грачаница“ са благословом владике рашко-призренског и косовско-метохијског г. Теодосија који је и био присутан на отварању.
Поставка се састоји од 56 различитих, већином необјављених разгледница и фотографија, које представљају јединствено фотографско путовање од 1878. до 1989. године. Поменути илустровани материјал прикупљен је у : Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском музеју Србије, Народном и Етнографском музеју у Београду, као и Народној библиотеци Србије. Своје колекције уступили су и колекционари са простора Косова и Метохије.
О изложбеној поставци која представља увертиру за будућу фотомонографију манастира Грачанице, говорио је јеромонах Исидор (Јагодић), заменик ректора Богословије Св. Кирила и Методија у Призрену. Он је између осталог казао:
-Посебно место међу тим деловима неба на земљи заузима чудесна лепотица и ризница скривене лепоте – достојанствена Грачaница. Саткана да буде простор – нити само од земље, нити само од неба, већ од једног и другог, постала је фасцинација многима. Искрено верујем да нема човека, ма које вере или нације био, да му пред Грачаницом није заиграло срце и да није дубоко уздахнуо задивљен њеном лепотом.
На фотографијама се виде, како је рекао, разни велики људи који су посећивали манастир, али највећи утисак, улогу има ,,обичан српски сељак који походи ову велику светињу и који се око ње окупља,,. На једној фотографији се види и како се вије оро крај Грачанице, рекао је отац Исидор и наставио:
-Њена права вредност се огледа у оном што се не да голим оком видети, и она представља делић или одсјај оне будуће славе, будуће лепоте и будућега царства. Мислим да је то главна идеја водиља оних који су Грачаницу стварали, оних који су је нама предали. Грачаница је нама данас потребна нарочито када се релативизује оно што је лепо, релативизује се оно што представља идеал. А како видимо овде на овим фотографијама људи су Божић честитали управо Грачаницом, позиве на разне догађаје и поздраве су слали Грачаницом, слали су управо оно што су имали најлепше, најдивније, као најлепши узор.
Отац Исидор је на крају рекао да је Грачаница нама потребна да се ми у лику светих Божјих угодника, али и оних који су из нашега рода, огледамо:
-Да се и ми огледамо у њиховим лицима, да станемо испред њих, па ако смо достојни њих, достојни и Грачанице, достојни и ове земље, Господ ће нас задржати и увести у ту непролазну лепоту, а опет ако нисмо, да задобијемо покајање, да можемо и ми, подићи своје очи ка Исусу Пантократору и видети да је у центру Божје пажње и да нас одозго са главне куполе Грачанице гледа Христос. Да имамо то на уму, да имамо на уму да своје ововремене идеале преиспитујемо идеалима који су непролазни, да ону лепоту коју видимо да нас води ка оној лепоти која нема краја и лепоти која се не да голим оком испитати. На такав начин, мислим да ћемо моћи, Грачаницу са собом у срцу носити ма где били, а највише носити, ако овде останемо, у њој се окупљамо и у њој и око ње будемо песме певали захвалне Богу и оро вили, на многе године.
На отварању изложбе је говорила и архивски саветник, историчар Соња Јерковић. Она је истакла велики значај ове изложбе иако је на њој представљен само део историје Грачанице на визуелан начин:
-Најстарија разгледница на овој изложби је из 1878. а најмлађи документ је фотографија настала 1989. године на којој је Грачаница и народ који се спремао да крене на Газиместан.
Изложба је конципирана хронолошки, па је по речима госпође Јерковић увек главни предмет и центар збивања Грачаница, али се мењају личности које се фотографишу испред ње:
- Ту имамо Милана Ракића, познатог песника, конзула, великог посленика на решавању српског националног питања, имамо фотографију коју је лично снимио Бранислав Нушић и имамо фотографију Грачанице на којој се налази регент Александар Карађорђевић. Забележена је посета Франше Депереа, француског генерала и великог пријатеља српског народа када је у присуству краља Александра посетио Грачаницу, а чак је и самодржац какав је био Јосип Броз Тито осетио потребу да посети Грачаницу и тај моменат је забележен на фотографији.
-У том временском интервалу од 200 година, казала је Соња Јерковић, имали смо прилику да видимо на фотографијама, како се и Грачаница сама мењала и како овај велики ктиторски подухват краља Милутина Немањића мењао кроз историју. Изложбом која је представљена у манастиру Св. Архангелима, на манастирску славу, је на неки начин направљена и симбиоза двојице Немањића: деде Милутина Немањића који је ктитор Грачанице и његовог унука цара Душана који је подигао Архангеле.
Соња Јерковић је напоменула да је за визуелни идентитет изложбе задужен Миша Николовски, и овом приликом је позвала обичне људе који су стварали на Косову и Метохији да документа и фотографије које имају, уступе Архиву Косова и Метохије за истраживање јер ,,историја се није догодила ако није записана. Што имамо више докумената и архивске грађе, то ћемо моћи више да пишемо и истражујемо,,.
Покровитељи изложбе су: Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију уз несебичну подршку Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске.
Изложба је пре Светих Архангела била постављена у Дому културе у Грачаници.
Архив Косова и Метохије у циљу очувања историјске и културне баштине на Косову и Метохији покренуо је низ активности које подразумевају прикупљање, чување и систематизацију грађе на простору свог деловања. Крајем прошле године Архив је покренуо своју издавачку делатност и објавио књигу Стојана Зафировића, „Моје службовање у Старој Србији у време последњих година турске владавине“, коју су приредили Славиша Недељковић и Александра Новаков.