Москва, 1 мај 2023. године
Дана 30. априла 2023. године, у Трећу недељу по Васкрсу, на дан светих жена-мироносица, по завршетку Свете литургије у Храму Христа Спаситеља у Москви уприличена је трпеза за којом се учесницима обратио Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил, преноси Патријархија.ru.
Свјатејши владика је, између осталог, рекао:
„Шта је учињено у ‘слободној’ Европи? Сви су упрегнути у иста кола и покушавају да све подведу под исте стандарде; и све убеђују да ће их примена ових стандарда довести до срећног живота и благостања. Али ми видимо да се у ове стандарде не уклапа главно – хришћанска вера! И премда неки људи још увек такозвани западни свет доживљавају као идеал – то није идеал, већ је крај и пропаст цивилизације! Истополни бракови, педофилија, ‘слобода’ која потпуно уништава личност – све то заиста уништава човека, његову самосвојност и његову природу. И сваки политичар који размишља, сваки мислећи човек, треба да схвати: на тој страни не постоји перспектива за живот, зато што је све оно што се данас тамо приказује као идеал – од антихриста, од демона и против Христа.
Говорим по савести архипастира, усклађујући своје речи са Светим Писмом, с вољом Божијиом: треба да радимо на томе да духовни идеали који су се налазили у основи европске цивилизације и који у потпуности одговарају вредностима наше руске цивилизације, наставе да постоје. А за то треба да се боримо – да се боримо за нашу омладину, да се боримо за нашу интелигенцију.
Још једном ћу подсетити на речи апостола Павла: наша борба није против крви и тела, односно, није простив институција државне власти, већ против началстава, против светодржаца таме овога века и против духова злобе у поднебесју (в. Ефес. 6: 12). Ове речи сада треба да се налазе у свести, у срцу сваког свештеника и сваког верника. Међутим, оно што данас чујете од патријарха нећете чути од многих западних црквених лидера. Зашто? Па зато што се боје! А зашто се ми у Совјетском Савезу нисмо плашили да се супротстављамо општем правцу? Зашто се мој отац није плашио прогона и затвора? Зашто се није плашио мој деда који је прошао кроз 47 затвора и седам прогонстава, а имао је деветоро деце? Зашто се генерација пре нас ничега није бојала? Зато што је имала чврсту веру, увереност у исправност онога чему нас Господ учи. И људи нису издавали своју веру и нису издавали своју Цркву.
Ево зашто је толико важно да данас наш народ – немам у виду само Руску Федерацију, већ и целу огромну историјску територију прожету духом православља за коју пастирску одговорност сноси Руска Православна Црква – чува своју унутрашњу слободу. А за то треба да се ослободи саблазни, и нека би нам недао Бог да своје првородство, своју слободу, своју независност, своју љубав према рођеној земљи и своју љубав према Богу и Његовој Цркви продамо за дрангулије.
Сад је наступио судбински тренутак, али верујемо да ће Руска Црква, а преко нас и руска држава, и све земље које су нам пријатељске и блиске по духу, и православне, и муслиманске, изабрати прави пут – пут живота. И позивам оне који сумњају да се одрекну пута који води ка губитку сопственог идентитета, самосвојности, сопствене слободе и независности. Нека би дао Бог да сви будемо заједно – да се не мешамо у унутрашње послове једни других, да не ограничавамо ничију слободу, али да објављујемо и потврђујемо велике духовне вредности и смисао које смо добили од хришћанске вере.“