Данас смо чули јеванђељску причу о раслабљеном којег је Христос исцелио. Може се рећи да је исцељење одузетог човека слика тога како Господ по Свом милосрђу и љубави исцељује цело човечанство.
Цар Николај II разговара с рањеницима. Први светски рат.
Ми заиста све време тежимо раслабљености и цело човечанство жуди за тим. Руководећи се тежњом ка стицању грешног искуства на крају се испоставља да се налази у страшној раслабљености и да ни за шта није способно.
Данас се посебно добро види како људи у целом свету, па и код нас, у нашем граду, у нашој земљи, имају врло много свега, између осталог, постало је приступачно све што је повезано са разним врстама грехова. То је тако привлачно и тако је лепо упаковано, рекламира се. Занимљиво је то што се скоро све рекламе граде на смртним греховима. Ако обратимо пажњу, најчешће се неприметно рекламирају неки смртни грехови: блуд, среброљубље и властољубље – и овим ђавољим духом је прожет цео наш живот. Људи имају много тога, али постају све тупљи и неспособнији да виде Бога.
Зашто се у толико много европских земаља продају храмови? Зато што једноставно нису потребни. На пример, свештеници из Руске Заграничне Цркве у Аустралији причају да имају много храмова које су заправо купили од различитих протестаната и католика, зато што овима више нису потребни. Ова ситуација је повезана са крајњим степеном комфора и задовољства, а истовремено се у близини налазе страшни и апсолутно мрачни грехови, посебно различити блудни грехови. Ови грехови никад нису били тако масовни и тако приступачни.
И човечанство пада у ову раслабљеност и само Господ Исус Христос Којег оно на све начине покушава да ућутка и протера из свог живота Једини може да оживи људе, да их обнови и ослободи ове раслабљености. Његов лик увек треба да држимо у срцу и пред очима, зато што Господ не исцељује само неког раслабљеног појединца у којем, наравно, свако од нас види себе, већ и цело човечанство, све народе. Он има снагу, Он има живот, у Њему је смисао постојања и Он све то раслабљеном даје у изобиљу.
Апостол данас предивно излаже морална правила за све хришћане. Он буквално свим слојевима друштва даје јасне смернице како да живе. Јасно је да је он ово писао за тадашње хришћане који можда још увек нису схватали неке једноставне ствари. И апостол каже: „Ако си учитељ – учи. Ако управљаш, буди ревностан“ (в.: Рим. 12: 7-9).“ Немој користити своју власт за себе, ради свог богаћења, како би малтретирао друге људе, како би се узносио, већ усрдно управљај.
Ми се сад налазимо на прагу једног тужног и величанственог датума у историји наше земље – дана спомена на царске страстотрпце: цара Николаја и чланове његове породице. За њих су ове речи: „Ревносно управљај,“ – биле смисао и циљ, и садржај целог живота. Они су се трудили да народ на буде ралсабљен и сами му нису пружали пример за раслабљеност, колико год да је касније, читаво столеће, царска породица била предмет лажи и клевете.
Као прво, то су били врло побожни људи. То је био последњи толико побожан владар наше земље. После њега није било сличног. Чак и сад, кад смо се вратили Христу, врло мали број данашњих руководилаца може да се похвали таквом побожношћу и таквом верношћу, а што је главно, таквом дубином погружавања у Свету литургију. Неки од њих учествују у тајнама, али кад човек почне да разговара с њима види да врло мало схватају шта се заправо дешава.
Један светац из ХХ века, светитељ Мардарије (Ускоковић), српски светац који је недавно прослављен, његове мошти су обретене у Америци где је био епископ, био је сведок догађаја уочи револуције у Русији. Он је овде провео скоро 10 година, од 1907. године до револуције и између осталог, био је удостојен да више пута служи у Фјодоровској цркви у Царском Селу у коју је долазила царска породица. И сећао се да такву побожности и такав свештени страх према Литургији никад није видео и није очекивао да ће видети. Посебно не од цара Николаја.
Кад је почео Први светски рат сви чланови царске породице су отишли да служе свом напаћеном народу. Велике кнегиње и царица су радиле као медицинске сестре и помагале су људима у најстрашнијој патњи. Бавиле су се оним што ми сад често једноставно не желимо да видимо. Знамо шта се дешава, да много људи данас лежи без руку, без ногу, да су рањени и осакаћени, али не налазимо времена за то да им на неки начин помогнемо.
Радује нас што и сад још увек у нашем народу има дивних људи који пружају супротне примере. У току лета сви размишљају о томе где да оду на одмор и шта да раде, а има људи који узимају одмор како би искористили једину прилику да послуже у војним и другим болницама. Често ови људи сами оскудно живе, обављају разне послове, неки су већ зарадили пензију, други још нису, али слободно време које могу да нађу користе како би се тако потрудили, у врло тешким и незахвалним условима, а сви ми врло мало знамо о њима. Исто као што дуги низ година ништа нисмо знали о царској породици и о подвигу великих кнегиња, цара и царице. И ми царској породици дугујемо да је вратимо у наш друштвени живот, зато што је то за нашу омладину, а посебно за децу, један од најдивнијих и најизванреднијих примера. И не треба да се бојимо и да се стидимо, не треба да слушамо људе који клевећу и лажу и који нам се смеју кад почнемо да говоримо о царској породици, јер то за њих значи да смо некакви „мрачњаци-црностотинаши“, да носимо само грубе чизме и ни о чему немамо појма. Наравно да није тако.
Кад се деца, а посебно омладина, данас упознају са царском породицом, запажа се њихов диван преображај. Човек гледа децу и омладинце и прво мисли да им то сигурно неће бити занимљиво и да им је непотребно. Нажалост, запустили смо нашу омладину, она често постаје неосетљива на добро и лепоту. Али кад види царску породицу, кад дође у додир с њом, она се изненада мења, дешава се нешто чудесно и царска породица почиње да делује у њиховом животу и да преображава њихове душе.
Не смемо бити равнодушни према свеопштој раслабљености која је завладала и нама и нашим ближњима. Не смемо бити малодушни и плашити се да се супротставио злу, разврату, безумљу и лењости. Пре свега у свом животу, али и у животима наших ближњих. Наравно, посебно је за људе који имају власт важно да памте речи апостола: „Ако управљаш, буди ревностан.“ Да имају срцу пример царске породице, мученика и страстотрпаца: цара Николаја, царице Александре, великих кнегиња Олге, Татјане, Марије, Анастасије и царевића Алексеја. И тада ћемо сви осетити посебан благослов, осетићемо посебну снагу за борбу против греха и осетићемо у добром смислу понос због тога што смо хришћани, због тога што Господ Исус Христос има моћ да обнови сваког раслабљеног и да га доведе у вечни живот и Небеско Царство. Амин.