Налог XXV Светског руског народног сабора
„Садашњост и будућност руског света“

У току саборног скупа који је одржан 27. марта 2024. године у Сали за црквене саборе Храма Христа Спаситеља у Москви под председавањем челника СРНС Његове светости патријарха московског и целе Русије Кирила одобрен је Налог XXV Светског народног сабора „Садашњост и будућност руског света“ (Москва, 27-28. новембар 2023. године).

Овај документ уопштавајући најважније предлоге који су дати у оквиру рада стручних платформи и у току пленарне седнице представља програмски документ XXV Светског руског народног сабора, као и налог који је упућен органима законодавне и извршне власти Русије.

1. Специјална војна операција

Специјална војна операција представља нову фазу у национално-ослободилачкој борби руског народа против злочиначког кијевског режима и колективног Запада који стоји иза њега, а која се од 2014. године одвија на триторији југозападне Русије. У току СВО руски народ с оружјем у рукама брани свој живот, слободу, државност, цивилизацијски, верски, национални и културни идентитет, као и право да живи на сопственој земљи у границама јединствене Руске државе. С духовно-моралне тачке гледишта СВО је свети рат у којем Русија и њен народ бранећи јединствени духовни простор Свете Русије испуњавају мисију „Онога који задржава“ и штите свет од надирања глобализма и победе Запада који је пао у сатанизам.

После завршетка СВО целокупна територија данашње Украјине треба да уђе у зону искључивог утицаја Русије. Могућност постојања русофобског и према Русији и руском народу непријатељског политичког режима на овој територији, као и режима којим се управља из спољашњег центра непријатељског према Русији треба да буде потпуно искључена.

2. Руски свет

Русија је творац, ослонац и заштитник руског света. Границе руског света као духовног и културно-цивилизацијског света у знатној мери превазилазе, како државне границе данашње Руске Федерације, тако и већи део граница историјске Русије. Поред представника руске eкумене који су расејани по целом свету, руски свет обухвата све оне људе за које су руска традиција, светиње руске цивилизације и велика руска култура највиша вредност и смисао живота.

Највиши смисао постојања Русије и руског света који је створила представља њихова духовна мисија састоји се у томе да у целом свету буду „Онај који задржава“, који штити свет од зла. Историјска мисија се састоји у томе да се сваки пут осујете покушаји успостављања универзалне хегемоније у свету – покушаји да се човечанство потчини јединственом злом принципу.

Изградња хиљадугодишње руске државности представља највиши облик политичког стваралаштва Руса као нације. Подела и слабљење руског народа, лишавање његових духовних и животних снага увек су доводили до слабљења и кризе Руске државе. Због тога обнова јединства руског народа, као његовог духовног и животног потенцијала представља кључни услов за опстанак и успешан развој Русије и руског света у XXI веку.

Породица је основа руског националног живота и унутрашњи бедем традиције руског света. То је најстабилнија и најконзервативнија институција друштва која одговара за преношење из нараштаја у нараштај основних представа о свету и о човеку, за усађивање најважнијих друштвених навика и улога (мушкарца и жене, оца и мајке, грађанина итд.), за очување и преношење цивилизацијског погледа на свет, националне идеје, као и традиционалних духовно-моралних вредности. Пошто је главна школа за васпитање личности, породица не само да помаже човеку да спозна свет око себе, већ га учи љубави, доброти и самилости и даје му најважније моралне представе и оријентире.

3. Спољна политика

Русија треба да постане један од водећих центара мултиполарног света који ће бити на челу интеграционих процеса и осигуравати безбедност и стабилан развој на целом постсовјетском простору. Пошто је геополитички центар Евроазије који се налази на пресеку глобалних оса Запад-Исток и Север-Југ, Русија треба да регулише равнотежу стратешких интереса и да делује као бедем безбедности и праведног светског поретка у новом мултиполарном свету. Поновно уједињење руског народа треба да постане један од приоритетних задатака спољне политике Русије. Русија треба да се врати доктрини која је постојала више од три века о триједнству руског народа по којој се руски народ састоји од Великоруса, Малоруса и Белоруса који представљају гране (субетносе) једног народа, а појам „Рус“ обухвата све источне Словене – потомке историјске Русије. Поред признања и развоја у домаћој науци доктрина тријединства треба да буде забележена у закону поставши саставни део руског правног система. Тријединство треба да буде укључено у нормативни списак руских духовно-моралних вредности и треба да добије одговарајућу правну заштиту.

Русија треба да постане држава-уточиште за све сународнике у свету који страдају од надирања западног глобализма, ратова и дискриминације. Осим за сународнике, наша земља може постати уточиште за милионе странаца који се залажу за традиционалне вредности, који су лојални Русији и спремни на језичку и културну интеграцију у нашој земљи.

4. Породична и демографска политика

Главну опасност по постојање и развој Русије представља демографска катастрофа која је захватила нашу земљу. За опстанак у XXI веку, очување суверенитета и сопственог цивилизацијског идентитета Русији је потребан стабилан, а што је главно, интензиван природни прираштај становника. Решавање овог задатка није могуће без обнове у Русији традиционалне породице са више деце, као и традиционалних природних вредности.

Снажна породица са више деце и обезбеђење благостања, пораст наталитета и борба против абортуса треба да се налазе и у средишту свеукупне државне политике. Породица и осигурање њеног благостања треба да буду проглашени за главни национални циљ развоја, као и за стратешки национални приоритет Руске Федерације. Одговарајући амандмани треба да буду унети у кључне документе за стратешко планирање Руске Федерације.

Треба да буде створен и усвојен комплекс мера којима се брачни парови стимулишу на рађање троје и више деце. Једну од таквих мера може представљати увођење делимичног или потпуног отписивања дуга за хипотеку, у зависности од рођења следећег детета у продици (на пример, после рођења трећег детета отписује се 50% дуга, четвртог – 75%, а после рођења петог – дуг за хипотеку се у потпуности гаси).

Треба усвојити комплекс мера које подстичу послодавце за пријем на посао родитеља са више деце, пре свега очева који имају више деце. Једна од таквих мера може постати увођење олакшица за плаћање од стране послодаваца износа за осигурање који се убиру од исплата и других надокнада у корист запослених који су родитељи са више деце.

Треба створити и усвојити нову Концепцију демографске политике Руске Федерације у којој кључни демократски показатељи треба да буду поново размотрени из темеља. Наоружавши се тезом великог руског научника Д. И. Мендељејева о томе да се „највиши циљ политике најјасније огледа у стварању услова за размножавање људског рода“, држава треба да постави себи дугорочан стратешки циљ – за сто година стабилног демографског развоја број становника у Русији треба да достигне „Мендељејевих“ 600 милиона људи.

Држава треба да предузме свеобухватне мере за заштиту породица и продичних вредности од пропаганде абортуса, полне разузданости и разврата, као и од содомије и различитих сексуалних изопачености. У руско друштво треба да се врате чедност и врлине које су традицоналне за руски народ. Сва домаћа култура, пре свега масовна, треба да буде усмерена на стварање у друштву култа породице, већег броја деце, супружничке верности, одговорног родитељства, као и привлачности породичног живота. Припрема за заснивање породице и породични живот треба да постане циљ школског васпитања. Моралне основе породичног живота (познавање породице) треба да буду укључене у списак обавезних школских предмета.

Однос руског друштва према абортусима треба да се промени из темеља. Од најстаријих времена Црква намерни прекид трудноће (абортус) сматра тешким грехом. Канонска правила абортус изједначавају са убиством. Оправдање намерног прекида трудноће које доводи до праве епидемије абортуса се мора зауставити. Треба да буду створени и унети амандмани у федералне законе којима се забрањује пропаганда, а такође наговарање на абортус у одсуству медицинских или социјалних индикација. За чињење оваквих дела треба да буде уведена административна и кривична одговорност. Осим тога, законодавно треба забранити вршење абортуса у недржавним медицинским организацијама уношењем амандмана у Федрални закон „О издавању лиценци за поједине делатности“ од 04.05.2011. године бр. 99-ФЗ, у Федерални закон „О основама здравствене заштите грађана у Руској Федерацији“ од 21.11.2011. бр. 323-ФЗ, као и друга нормативна правна акта која предвиђају увођење забране за вештачки прекид трудноће у медицинским организацијама које не спадају у државни и општински здравствени систем.

У циљу систематизације, као и усмеравања у практични колосек многобројних предлога у области демографије, треба донети комплекс научно основаних мера демографске и пронаталистичке политике, чије ће спровођење у пракси доводити до стварног повећања броја породица са више деце, као и до пораста наталитета – повећања укупног коефицијента наталитета (УКН). У циљу провере ефикасности предложених мера, као и стварања њихових оптималних комбинација, треба да буде извршено тестирање донетих демографских и пронаталистичких мера на територији појединих субјеката РФ у формату пилот-пројеката. После тога треба да буде извршено ширење пракси које су доказале своју ефикасност на територији целе Руске Федрације, са уношењем амандмана у одговарајућа документа за стратешко планирање, као и нормативна правна акта на федералном и регионалном нивоу.

5. Миграциона политика

Ефикасна демографска политика није могућа без нове миграционе политике.

Неконтролисана масовна бујица стране радне снаге доводи до смањивања плаћања рада аутохтоног становништва и до његовог каснијег замењивања мигрантима у читавим гранама домаће економије. Масовни долазак миграната који не знају руски језик и који немају потребна сазнања о руској историји и култури, те нису у стању да се интегришу у руско друштво, мења изглед руских градова, што доводи до деформације јединственог правног, културног и језичког простора земље. У великим градовима настају и активно се развијају затворене етничке енклаве које представљају расадник корупције, организованог етничког криминала и незаконите миграције. Живећи по сопственим правилима, они служе као плодно тле за екстремизам и тероризам, а такође представљају извор колосалне напетости у друштву.

У овим условима Русији је потребно следеће:

• уношење амандмана у важећу Концепцију миграционе политике Руске Федерације за 2019-2025. годину, као и спровођење наведених амандмана у руске законе о мигрантима;

• разрада и усвајање нове редакције „миграционог законика“ (нацрта Федералног закона „О условима уласка (изласка) и боравка (пребивања) страних лица и лица без држављанства у РФ“);

• усвајање амандмана којима се предвиђа знатно строжа кривична и административна одговорност за злочине и прекршаје у области спољашње миграције;

• усавршавање закона којима се регулишу питања држављанства РФ, као и заштите права и законитих интереса сународника.

Горе наведена документа за стратешко планирање, као и федерални закони треба да буду донети на основу нових концептуалних приступа који одговарају новим условима, као и изазовима и опасностима с којима ће се Русија суочити у наредним годинама због војнополитичке и геоекономске ситуације у свету која се мења огромном брзином.

Главни приоритети нове миграционе политике Руске Федерације треба да постану:

1. Заштита руских породица, њихових друштвено-економских права и интереса. Стварање услова којима се гарантује запосленост држављана РФ, као и високи ниво прихода руских породица;

2. Заштита руског цивилизацијског идентитета, јединства правног, културног и језичког простора земље. Заштита права и законитих интереса руског и других аутохтоних народа Русије;

3. Заштита домаћег тржишта рада, обезбеђење научнотехнолошког развоја руске економије и пораст продуктивности рада;

4. Спровођење ефикасне државне контроле, као и планирања и управљања спољашњим миграционим токовима;

5. Стварање услова који ће поспешити масовну репатријацију у Русију сународника, као и долазак страних висококвалификованих стручњака, научника, инвеститора и чланова њихових породица који су лојални Русији и спремни на језичку и културну интеграцију;

6. Битно ограничавање доласка у Руску Федерацију стране нискоквалификоване радне снаге која припада другим културама. Увођење принципа максималне правне и економске одговорности послодаваца за стране раднике припаднике других култура које запошљавају;

7. Осигурање антитерористичке безбедности, борба против незаконите миграције, као и етничког криминала.

6. Образовање и васпитање

Усвајање погледа на свет, идеја и духовно-моралних вредности руске цивилизације јесте најважнији аспекат националног васпитања данашње руске елите, као и одгајање будућих нараштаја руских држављана. Решавање наведеног задатка захтева сувернизацију националног система образовања.

Домаћи образовни програми, као и васпитни програми треба да буду очишћени од руском народу туђих и по руско друштво деструктивних идеолошких концепција и поставки, пре свега западних. Треба да буде створена и у домаћој настави спроведена нова социјално-хуманитарна парадигма која се ослања на руски цивилизацијски идентитет и традиционалне руске духовно-моралне вредности.

Решавање задатка изградње нове социјално-друштвене парадигме претпоставља:

• критичко поновно разматрање западних научних теорија и школа (пре свега у области социјалних и друштвених наука) у погледу њихове усклађености са сувереним руским погледом на свет и да ли су корисне или су разорне за јачање народне самосвести;

• спровођење ревизије масива знања друштвених наука, општеприхваћених теорија и концепција на основу њихове корелације са системом идеја везаних за поглед на свет и моралних вредности руске цивилизације;

• преуређење методолошких система, стандарда и оцена без освртања на међународне критеријуме и обрасце (које је у суштини наметнуо Запад);

• реформисање образовног система у земљи како би се он ускладио са основним параметрима сувереног руског погледа на свет.

У циљу реализације Основа државне политике за очување и јачање традиционалних руских духовно-моралних вредности, које су одобрене Декретом председника РФ од 09.11.2022. године бр. 809 у области образовања и методичких материјала којима се конкретизују и објашњавају кључне одредбе Декрета бр. 809 у примени на средње и више школе у земљи.

7. Просторни и урбанистички развој

Обезбеђење значајног пораста наталитета захтева просторни преображај Русије – принципијелну промену политике просторног и урбанистичког развоја.

То би у пракси требало да значи:

• одрицање од приоритетног развоја великих и највећих градских агломрација, масовне изградње стамбених зграда са више станова, као и превелике концентрације радних ресурса и производних снага у мегалополисима;

• прелазак на равномерну расподелу становништва на тритории земље која је традиционална за Русију путем масовног пресељења градског становништва у лепо уређена приградска насеља, у индивдуалне стамбене куће;

• промену приоритета развоја домаће грађевинске гране у корист масовне индивидуалне изградње која се врши на индустријски начин и која за 10-15 година треба да обухвати најмање 70-80% укупног обима стамбених јединица које се граде у земљи.

Решавање наведених задатака захтева хитну разраду и усвајање нових редакција Основа државне политике регионалног развоја, Стратегије просторног развоја, као и уношење амандмана у постојећу редакцију Стратегије развоја грађевинске гране и стамбено-комуналне привреде.

Као главни циљ нове државне политике регионалног развоја, политике просторног и урбанистичког развоја, као и развоја грађевинарства треба да буде осигуран стабилни природни прираштај становништва Русије, што се постиже високим показатељима наталитета (демографски принцип). Као главни критеријум оцене ефикасности у горе наведеним областима државне управе треба да послужи промена показатеља укупног коефицијента наталитета (УКН)

Владавина демографског принципа претпоставља да ће у новој редакцији Основа државне политике регионалног развоја, као и Стратегији просторног развоја бити предвиђен приоритет државних интереса усмерених на обезбеђење благостања породице и пораста наталитета, у односу на интересе руских природних монопола приликом решавања питања расподеле производних снага на територији земље. Од територије шеснаест мегалополиса и огромних ненасељених простора Русија до 2050. године треба да се претвори у равномерну насељену земљу са кућама са мањим бројем спратова и 1.000 обновљених средњих и малих градова – у Гардарику XXI века. Приградска насеља треба да постану главни тип насеља у земљи, 80% становништва Русије (или преко 30 милиона руских породица) треба да живи у сопственим индивидуалним кућама на сопственој земљи. Приликом насељавања и култивације територије пажњу пре свега треба посветити питањима безбедности, запослености, нивоу стварних прихода, повољној природној средини, здравој исхрани, удобном животу, приступачности високих технологија, као и информационој, друштвеној и саобраћајној структури. Живот на сопственој земљи, у еколошки повољним и комфорним условима, у сопственој лепо уређено кући, у којој се може засновати породица и изродити и одгајити троје и више деце, треба да представља видљиво оваплоћење идеја руског света.

8. Економски развој

Русији је потребна суверена и ефикасна економија, која се заснива на потпуној контроли сопственог девизно-новчаног и финасијског система, као и на напредном развоју грана, технологија и производњи нове (шесте) технолошке генерације.

Главни циљеви домаће економије треба да буду пораст стварног благостања руских породица, повећање броја радних места, обезбеђење пораста наталитета, засејавање и култивација огромних руских простора, обезбеђивање суверенитета и одбрамбене способности земље, као и конкурентности руских технологија, робе и услуга на домаћем и спољном тржишту.

За формулисање предлога који су усмерени на постизање горе наведених циљева Социјално-економски комитет СРНС је направио програм за напредан социјално-економски развој Русије „Социјална правда и економски раст“.