„Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјек тајинства јавленије, Син Божиј Син Дјеви бивајет, и Гаврил благодат благовјествујет, тјем же и ми с њим Богородице возопијим: Радујсја, Благодатнаја, Господ с Тобоју.“
Данас прослављамо догађај који Црква назива „почетком нашег спасења“. У књизи нашег спасења, у спасењу људског рода од ђавола открива се прва глава – Арханђео Гаврило је дошао код Дјеве Марије и саопштио Јој је радосну вест да ће у утроби зачети од Светог Духа и да ће родити Сина и наденуће Му име Исус, и Он ће бити Син Свевишњег и Спаситељ света. Ово је најрадоснија од свих радосних вести коју је тада могао да чује људски род, и ове вести се удостојила тада скоро непозната скромна девојка. Међутим, поред чистоте и чедности одликовала се крајњом вером у Бога и покорношћу вољи Божијој.
Свети оци и кажу да домострој Божији не би могао да се оствари да човек није дао пристанак, да није било покорности вољи Божијој и толиког изражавања личне слободе и човекове воље као што су постојали у Мајци Божијој. То су крајње смирење пред Богом и спремност да се прихвати воља Божија чак и кад по људском разуму чујемо нешто немогуће.
Дијалог који се одиграо између Дјеве Марије и Арханђела Гаврила говори управо о томе. Она се збунила и рекла је: „Како то може да се деси ако не познајем мушкарца? Како уопште могу да родим?“ Али Ју је Арханђео умирио рекавши: Дух Свети ће Те осенити – таква је воља Божија. Овај одломак се код јеванђелисте Луке завршава тиме што Дјева каже: „Нека Ми буде по речи твојој,“ односно, нека буде воља Божија.
Данас бих желео да погледамо наш живот, наше поступке, нашу слободну вољу, то како њом располажемо, како располажемо својим животом, и да то упоредимо са скромношћу и спремношћу да прихватимо вољу Божију коју је поседовала Мајка Божија.
Наравно, то се не може упоредити с оним што се дешава у нашем животу. Посебно сад кад су људи постали врло самовољни и тврдоглави и свештеници то одлично знају. Људи долазе и причају све и свашта, кају се за грехове, наводе неке своје поступке, често не нарочито озбиљне, а кад наступи време да се донесе нека важна и судбоносна одлука у животу, већина људи једноставно поступа по својој вољи.
Људи говоре о неким својим свакодневним греховима и лошим поступцима, а затим свештеник сазнаје да је дати човек учинио неки озбиљан корак који кардинално мења његов живот, али чак није ни помислио да затражи благослов од свештеника, а на тај начин и од Цркве, и чак није ни помислио да се на неки начин посаветује и да поразговара о томе. И, нажалост, ова појава заиста поприма масовни карактер.
Људи годинама иду код неког свештеника и он касније с недоумицом сазнаје да се с њим разговара о некаквој ситници и глупости, а после се испоставља да човек предузима нешто озбиљно, али ни на који начин не усклађује своју вољу и своје жеље с тим да се с неким посаветује. Наравно, то је врло жалосно, али је главно то што ово представља препреку за то да се у нашем животу остварује воља Господња и да живимо по љубави.
Права љубав, на пример у браку, повезана је са жртвом, односно, човек треба у потпуности да се жртвује ради другог човека и онда ће таква љубав заиста бити дуга и проћи ће кроз сва искушења. То знају и многи људи који долазе у цркву.
А љубав Мајке Божије према Свом Саздатељу и Творцу се огледала управо у томе што Се у потпуности препустила Његовој вољи, Његовом благослову, с људске тачке гледишта чак ни не схватајући како тако нешто може да се деси. Пресвета Дјева је и за нас постала извор ове љубави, и зато се ми, грешни, чешће обраћамо Мајци Божијој него Христу, јер верујемо да је Она добра, да је пуна љубави, да ће замолити Свог Сина и Спаситеља, без обзира на то што због строгости божанског закона завређујемо казну и да нас Бог одбаци.
Хајде да данас размислимо о свом животу и да покушамо да учинимо макар мали корак ка правом смирењу и послушању пред Богом и пред Црквом. То ће за нас бити велики благослов, зато што човек почиње да рађа плодове и заиста бива испуњен пуноћом бића управо онда кад не поступа по својој вољи.
То не значи да људи треба да буду безвољни и неспособни да доносе одговорне одлуке, али ипак треба да имамо на уму да сви наши поступци пре свега треба да постану акт смирења и послушања Богу. И тада ће наш живот заиста постати испуњен, значајан и занимљив. Престаћемо толико да очајавамо и да патимо због ове празнине у свом животу, због чамотиње. За то су потребни смирење које је поседовала Мајка Божија и нека би љубав коју је Она имала према Творцу данас испунила наша срца.
Амин.