Белгород, 14. мај 2024. године
Дан 5. фебруар 1942. године у историји Белгорода представља једну од трагичних страница. Фашисти који су окупирали град тада су стрељали и живе спалили 1.700 људи. Жене, старци и деца погинули су у ватри у фабрици за производе од трске. Сад је у знак сећања на њих подигнут амбијентални споменик.
Скулптура са зидом од брвана у позадини представља јарку илустрацију тих страшних догађаја. Жена привија уз себе мршавог малишана. Поред ње су двојица мушкараца чији су прототип партизани и ратни заробљеници.
Белгородски митроплит Јован је скренуо пажњу и на другу историјску паралелу. Подсетио је на то да је фашистичка армија у годинама Другог светског рата Украјинцима поверавала да убијају и живе спаљују незаштићене цивиле.
„Захвалан сам архитекти Дмитрију Сергијенку који је направио споменик који одише напетошћу и одлучношћу да се смртна опасност не дочека у клонулом, већ у усправном положају,“ – истакао је митрополит. – И ми смо несаломиви.“
Он је предложио да се постави одређени датум у спомен на све живе спаљене жртве нациста: не само у годинама Другог светског рата, већ и на оне жртве које су сасвим недавно погинуле у нападима неонациста.
Митрополит Јован је служио литију за покој душа свих жртава фашистичких зверстава.
Меморијал представља плод великог и темељног рада. Историчари и етнолози су дуго времена проучавали сведочанства из тог времена и оригиналне доказе о фашистичким злочинима. Председник региона, Вјачеслав Глатков је истакавши да је споменик настао на иницијативу самих Белгорођана, говорио о симболизму овог сакралног места и времена отварања. Меморијал и епоред њега отворени су уочи Велике победе.
Притом је свечана церемонија отварања споменика прекинута звуком сирене за узбуну због опасности од ракетног напада. Сви учесници су замољени да оду у склониште. Поред сквера су подигнута два бетонска објекта: део публике је ушао у њих, а део у пословни центар који се налази у близини. Церемонија је настављена кад су сирене утихнуле.