О томе шта у Русији траже и проналазе свештенослужитељи из Африке за новине „Совјетска Чувашија“ говорио је јеромонах Клеоник из Конга, а у споразумевању је помогао свештеник-Француз – архимандрит Василије (Паскје) код којег је гост из иностранства био на обуци.
Јеромонах Клеоник, у свету Родриго Мадуду, родом је из градића Матади у Демократској Републици Конго. Он је пето дете у породици чиновника и предузетнице који имају много деце. Отац је сањао о томе да његов син постане свештеник и зато је Родриго кад му је било 12 година отишао у католичку школу светог Августина. За афричку дечицу то представља и могућност да стекну добро образовање – на пример, наш гост је постао дипломирани правник завршивши после школе Католички универзитет у Конгу. Међутим, очигледно је да су молитве младићевог оца биле услишене: у паузама између предавања и после наставе Родриго је често свраћао у храм Александријске Православне Цркве у центру Киншасе и чак је тамо певао у црквеном хору. Духовни руководилац у овом животном сегменту потоњег јеромонаха Клеоника (узгред речено, ово име су за њега изабрали управо служитељи грчке Православне Цркве) постао је отац Агапиос, који му је помогао да начини прве кораке на путу ка православљу.
Међутим, није све прошло без мукотрпног духовног трагања. Клеоник се упознао и са присталицама Коптске цркве која је и даље прилично утицајна у Конгу. Као ђакон већ је служио у својој малој парохији, али је у себи и даље осећао неки немир, као да је схватао да без обзира на рукоположење још увек није постао прави свештенослужитељ, као и то да није могао у потпуности да дâ људима оно због чега они долазе у цркву. А да би уопште дошли до храма становнци Конга понекад треба да пешаче више сати, између осталог, и под пљусковима. Без обзира на то што већи део становништва живи више него скромно, људи с љубављу доносе свештнику оно што имају...
Поштујући завет Господа нашег Исуса Христа Клеоник је прво требало да стекне мир у својој души прихвативши са смирењем сва искушења и недаће које живот доноси. Ако човеку то пође за руком, православци кажу да Бог уређује његове послове. Наш афрички брат у Христу је, колико год то чудно било, добио од руских предузетника Виктора и Виталија који су се у Конгу нашли због свог пословног пројекта. Мадуду, који је тада још увек комбиновао црквени и цивилни посао, помогао им је да израде документа. Руси су му рекли за то да у Африци постоји Патријаршијски егзархат. А председник Мисионарског одељења егзархата јереј Георгије Максимов је сазнао за Клеоника, дошао је код њега у парохију Арханђела Рафаила у главном граду Демократске Републике Конго – Киншаси. Руководећи се његовим поукама братија су променила одежде и две године су ишла на катихизацију под руководством јерођакона Клеоника који је сад свом душом желео да дође у Русију како би се боље упознао са богослужбеном и монашком традицијом Руске Православне Цркве.
Од афричких свештеника који су посетили нашу земљу чуо је за старешину мушког манастира Свете Тројице у Чебоксарима — архимандрита Василија. Наш свештеник-Француз одмах је за њих постао значајна личност. Међутим, Клеоник се није усуђивао ни да сања о познанству с легендарним старешином. Иако је добио знак да ће имати среће да се постане ученик архимандрита. У току лета ове године у његовој парохији у Арханђела Рафаила у Киншаси Свету литургију је служио патријарашки егзарх Африке зарајски митрополит Константин. Он му је после службе поклонио икону Свете Троијице. Тек кад се обрео у Чувашији, у мушком манастиру Свете Тројице код оца Василија, приправник је схватио шта је својим поклоном желео да му каже егзарх Африке који је у новембру 2024. године јерођакона Клеоника рукоположио за јеромонаха.
Практично одмах по доласку у Чебоксаре гост из Африке је учествовао у литији у част празника Казанске иконе Мајке Божије – заступнице Русије. И огроман утисак на њега оставило је јединство грађана кад су се верницима који су се окупили у Ваведењској саборној цркви, на путу до храма Рођења Христовог, с молитвом придружили клир и парохијани Светотројичког мушког манастира и храма Васкрсења Господњег.
— Код нас у Конгу тога још увек нема, парохије су прилично разједињене, — истиче новопечени јеромонах. — Али нема сумње да је то оно ка чему треба да тежимо и у чему бих желео да помогнем.
По признању саговорника „духовна пракса“ у Русији га је учврстила у вери и нади у то да ће с руским православљм, с његовом вишевековном традицијом и моралним вредностима, у Демократску Републику Конго и на цео многострадални афрички континент доћи промене набоље. Одлука о припадности Руској Православној Цркви за нашу браћу по вери у Африци представља још и наду у канонску заштиту Московске патријаршије и духовних покровитеља који не само да су сами прошли кроз сва искушења, већ такође могу да укрепе јаке и да утеше слабе. Свештенослужитељи континента „без студени“ таквим несумњиво сматрају и архимандрита Василија (Паскјеа).
— Они су мислили да су први из католицизма прешли у православље, — архимандрит преводи речи свог приправника. — Међутим, испоставило се да је један човек тај пут прешао пре тридесет година...
Свештеник-Француз је још на почетку свог духовног пута осетио снагу руског православља, а у току последњих година Русију назива чак „руским ковчегом“. И сам се чуди промислу Божијем који га је довео у нашу земљу, како се испоставило, не толико да би се сам учврстио у вери колико да би помогао браћи по вери из целог света. Отац Василије је постао прави духовни наставник својих афричких ученика. Он је практично даноноћно на вези с њима помоћу интернета. Увек је спреман да одговори на питања, да размотри ситуацију и да помогне у проналажењу заједничког решења.
Недавно је старешина мушког манастира Свете Тројице добио писмо од оца Николаса Мусоја Мусеба из парохија Патријаршијског егзархата Африке у Киншаси. Колега му се обраћа искључиво са „врло преподобни оче“. Истиче да „унапређење оца Клеоника у чин јеромонаха представља благослов, не само за њега лично, већ и извор надахнућа и поуке за целу заједницу“.
Пракса јеромонаха Клеоника у чебоксарском манастиру се ближи крају. За повратак су га спремали отац Василије и парохијани на челу с руководиоцем регионалног одељења друштва „Царград“, чланом Друштвног савета при МУП-у за Чувашију Олегом Степановом. Снабдели су га свим што је потребно за богослужење, што се у Африци не може лако пронаћи. Али, што је главно, Русија је сад заувек остала у срцу јеромонаха Клеоника. То је земља у којој живе људи с којима има исту веру, спремни да помогну и подрже хришћане у целом свету.
По материјалима сајта „Совјетска Чувашија“