„Ко би могао помислити да ће Курдску икону Мајке Божије насликат Рускиња, а да ће молебан написати Грк и Американка, док ће њени први поштоваоци постати православни хришћани из САД?“ – с чуђењем се пита јеромонах Мадај (Маамди), етнички Курд. Управо захваљујући његовом труду појавила се „Курдиса“ – Богородичина икона с натписима на курдском језику.
Замолили смо оца Мадаја да нам нешто исприча о настанку иконе, националном идентитету крштених Курда и будућности православља у овом народу.
Курдска икона Мајке Божије
„Одрастао сам у језидској породици у којој се поштовала Богородица“
– Оче Мадаје, како се родила идеја о настанку Курдске иконе Мајке Божије?
– Избор је био очигледан: кроз поштовање Мајке Божије приближавамо се Њеном Сину, Спаситељу човчанства.
– Како је дошло до тога да прва икона с националним курдским елементима буде управо икона Богородице, а не Христа?
– Десило се да се „Курдиса“ појавила прва. То није било намерно планирано. Међутим, треба да имамо у виду да нас све што постоји у хришћанству и у хришћанској уметности води ка Христу Богу. Богородица је главна Путеводитељка ка Христу. Црква Је поштује од првих векова хришћанства. Њене иконе се срећу већ у катакомбама првих хришћана, а јављања Богородице и чуда која су с Њом повезана позната су свуда – не само међу хришћанима, већ и међу муслиманима, Језидима и представницима других веровања.
Ја сам одрастао у језидској породици где је без обзира на традиционално неприхватање хришћанства увек било присутно поштовање Дјеве Марије. Чак и у кућама шеика и старешина може се наћи Њена икона.
Мајка Господа нашег Исуса Христа постала је симбол материнства за сва времена и народе. Она је оличење највећег смирења, љубави и оданости
Богородица се међу Јездима често поистовећује с Хатуном Фехром, светом кћерком једног од језидских шеика, само што ју је Пресвета Марија Својом личношћу бацила у засенак (Хатуна је практично заборављена код Језида). Мајка Господа нашег Исуса Христа је постала симбол материнства за сва времена и народе. Она је оличење највећег смирења, љубави и оданости.
– А зашто је одлучено да на овој икони Марија буде приказана сама, без Младенца?
Курдиса. Фрагменат иконе
– За икону сам изабрао лик са Благовести – тренутак кад је младој Дјеви објављено о рођењу Сина Божијег. Она је тада изговорила пророчанске речи: „Јер ће Ме од данас блаженом називати сви нараштаји“ (Лк. 1, 48). И ове речи су се оствариле.
Чак Јој је и у Курану посвећена 19. сура у којој се говори о Њеној праведности и избрању (Она је једина жена чије име се помиње у Курану). Међутим, само се у Јеванђељу открива истинска дубина Њене мисије: да постане Мајка Божија.
– И ова реченица из Јеванђеља по Луки је написана на икони?
– Да. Приликом рада на икони тежили смо ка томе да Њеној икони буду и натписи на курдском језику који говоре срцу сваког Курда и Језида и да Она постане карика која повезује нашу културу и Христову истину.
– Уврежено је мишљење да ће Курди примивши хришћанство изгубити национални идентитет. Шта мислите о томе?
– То је мит који је везан за трагично искуство из прошлости: Курди који су се раније крштавали постајали су чланови националних помесних цркава у којима није било места за њихов језик и културу, на прмер, Јерменске или Сиријске Цркве. Међутим, у источном православљу је све другачије. У Православној Цркви има места за сваки народ и за сваки језик.
„Наш народ никад није имао такву Мајку“
– А да ли је сама личност Богородице туђа историји и култури Курда или није?
– Нажалост, нашим прецима је у прошлости хришћанство било познато по несторијанству, а ово јеретичко учење је умањивало личносг Богородце називајући Је „Христородицом“, а не Богородицом. Зато поштовање према Њој није ухватило корена у нашој историјској домовини. Наше преобраћање у пуноћу православне хришћанске вере отвара Богородици могућност да дејствује у нашем народу и у нашој историји. Међутим, важно је да знамо да се помоћ Богородице не ограничава само на хришћане. Чак и међу муслиманима и Језидима има на стотине примера заступништва Дјеве Марије.
Помоћ Богородице се не ограничава само на хришћане. Чак и међу муслиманима и Језидима има на стотине примера заступништва Дјеве Марије
– Можете ли да наведете неки пример из савременог живота?
– У Дамаску је 1985. године у курдској муслиманској породици рођен дечак чије лице је било покривено густом длаком. Мајка се дуго колебала, али кад јој се јавила загонетна Монахиња, Која јој је заповедила да однесе уље у православни Сајданајски манастир, дететово лице се на чудесан начин очистило. На месту где се пролило уље на манастирским степеницама појавио се блистави отисак Богородице који је постао светиња. У овом манастиру се налази чудотворна „Сајданајска“ икона Мајке Божије. Зато је лик Дјеве Марије у Сирији већ близак нашем народу.
– Једном сте за сликање иконе „Курдиса“ рекли: „Ово је почетак хришћанског пута за курдски народ.“ Шта вас наводи да управо тако и толико узвишено говорите о овом догађају?
– Курдски народ је данас подељен више него икад раније: политичка, верска и национална питања су се претворила у провалију преко које нам је тешко да пружимо руку једни другима. Ниједна политичка снага, ниједна религија и ниједна личност из прошлости нису успели да нас уједине. Икона Дјеве Марије улива свештени страх и мир и срца чини мекшима. Као Мајка пуна љубав Она је у стању да уједини Своју децу, чак и ако су у непријатељским односима.
Наш народ никад није имао Мајку Која би све могла да нас окупи под Својим покровом.
„Био бих спреман да чекам још 7 година“
Иконописац Ана с „Курдском“ иконом Богородице
– Прича се да је икона сликана око 7 година. Да ли је било неких сумњи и тешкоћа?
– Иконописац Ана која је радила на икони „Курдиса“ боље него ико други зна какве су то тешкоће биле. Ове године су биле време њеног духовног и стваралачког раста. И схватам да је вредело чекати. Чак и да је за стварање иконе било потребно још 5 година, био бих спреман да чекам.
– Шта сте осећали кад сте први пут угледали готову икону?
– Чим сам видео прве скице осетио сам да идемо у добром правцу, али је друга ствар видети завршену икону.
Осетио сам трепет пред величином дела које је учињено.
Сваки пут кад се молим пред „Курдисом“ или кад молим за благослов за превођење богослужбених текстова на курдски језик осећам Њено невидљиво покровитељство. Захваљујући Њеним молитвама Господ ће учинити да немогуће за мој народ постане могуће.
– Да ли су вам позната чуда која су везана за „Курдису“?
– Кад сам живео у манастрском конаку у граду Талса у држави Оклахоми код нас је дошао Американац грчког порекла. Искрено се заинтересовао за православну мисију међу Курдима и Језидима и врло пажљиво је слушао оно што сам му говорио о нашој мисији.
Те ноћи смо дуго разговарали и он је до дубине душе био дирнут нашом мисијом и трагичном историјом нашег народа. Сутрадан ујутру су му очи гореле кад ми је пришао. Рекао ми је да му је у току ноћи срце обузео пламен надахућа и жеља да напише молебан „Курдиси“. Имао сам осећај да је у питању нешто више од надахнућа. Посебно ме је дирнула следећа ствар: овај молебан је почео да се рађа у данима Госпојинског поста, као да га је Сама Богородца надахњивала. За две недеље је у потпуности написао текст молебана, па чак и неколико стихова за вечерње и јутрење.
Посебно ме је дирнула следећа ствар: овај молебан је почео да се рађа у данима Госпојинског поста, као да га је Сама Богородца надахњивала
Његов рад је наставила монахиња Сидонија. То је јединствена особа! Слепа Американка која је после дугих трагања пронашла православље. Научила је грузијски језик, превела је молебан светој Нини на енглески језик и прави је професионалац у области црквеног појања.
Послали смо јој молебан и прву варијанту стихова. Сестра Сидонија је без обзира на то што је слепа успела да у текст унесе исправке које су га подигле на потпуно други ниво, што је запањило и мог друга.
Сећам се срцепарајуће сцене кад нас је молила да детаљно опишемо икону како би боље схватила њену суштину... Како би се нешто могло описати особи која од рођења ништа није видела? Међутим, покушаји су превазишли сва наша очекивања: њен рад на текстовима нас је запањио својом проницљивошћу. У томе смо осећали директну Божију интервенцију.
Ко би могао помислити да ће „Курдску“ икону Мајке Божије насликати Рускиња, да ће молебан написати Грк и Американка, а да ће њени први поштоваци постати православни хришћани из САД?
Дочек православних Курда у Тбилисију
– Каква је била реакција православних Курда и Језида кад сте им показали икону? Шта сте запамтили?
– Прво, кад се у мом срцу родила идеја о томе да буду насликане иконе „Курдиса“ и Спаситељ Сведржитељ, мислио сам да ће ове иконе бити прве у нашем храму у којем ћемо служити на курдском језику.
Такође сам веровао да ће их освештати први рукоположени етнички Курд који говори језиком курманџи. Чинило ми се да до испуњења овог сна има много, али се он, по милости Божијој после 15 година оваплотио у живот.
Многи су стајали пред иконом са сузама у очима, пошто су били свесни да је ова светиња повезана с њиховом културом, језиком и тежњом ка Богу
У августу 2024. године у Патријаршијској саборној цркви у Тбилисију уз учешће преко 60 православних Курда и Језида ја сам као Курд који је рукоположен у свештенички чин и који је превео молебан, освештао ову икону и друге иконе и црквене предмете. Многи су пред иконом стајали са сузама у очима, пошто су били свесни да је ова светиња повезана с њиховом културом, језиком и тежњом ка Богу, а раније се то чак није могло и замислити.
Шта ће бити даље?
– Које још иконе планирате да буду насликане?
– Наш иконописац Ана завршава икону Спаситеља Сведржитеља, Који седи на престолу око којег су анђели, херувими и серафими. Ова икона симболизује да је Христос Господ Анђела који су само служитељи Његове славе.
Ана и ја смо замислили велики пројекат о којем засад могу да кажем само да предвиђа сликање велике иконе за православне Курде – Соране, Горане и друге становнике ирачког Курдистана. И ова икона неће бити значајна само у духовном, већ и у културном смислу.
Осим тога, сликари мајстори активно учествују у процесу. Већ су за нас насликали неколико икона с натписима на два дијалекта курдског језика – курманџију и соранију. Међу њима су икона Спаситеља „Милостиви“ (Rehîm) и икона светог Јована Златоустог, која ће се налазити на насловној страници његове Свете литургије коју сам недавно превео на курдски језик.
Такође, заједно с иконописцем сам направио нацрт за јединствену „Араратску“ икону Мајке Божије чији историјат треба посебно испричати.
Румунски мајстори за нас раде на икони светог Георгија која је насликана на стаклу, што је посебно карактеристично за румунску традицију. Грчки сликари су надахнути причом о „Курдиси“ и изразили су жељу да за нас насликају неколико икона у свом стилу. Мој друг-афроамериканац, искушеник Серафим, завршава за нас икону преподобног Мојсија Етиопског (Мурина) на којој ће бити приказан курдски православни крст, а натписи ће бити на два курдска дијалекта.
Грузијски сликари су већ направили до двадесет икона покривених емајлом које се користе за црквене предмете. У Москви једна побожна хришћанка руком везе икону Христовог Рођења. То је велии пројекат: само на припреми шаблона радила је више од две године.
Српски мајстори су за нас направили две величанствене иконе од мозаика – Исуса Христа и Мајке Божије. Израђене су у православној традицији, али су притом оригиналног карактера, што истиче њихову непоновљивост.
Сваки од ових пројеката је део наше тежње да учврстимо православно хришћанство у срцима нашег народа, спајајући духовно наслеђе различитих православних народних култура.
Јеромонах Мадај (Маамди). Рукополагање, 4. фебруар 2023. године
– Како сад видите будућност православних Курда? С каквим тешкоћама и искушењима се суочавате? И, напротив, шта вам даје основе за наду и радост?
– На нашу будућност гледам с надахнућем. Пронашли смо Бога Који не само да нас гледа из даљине, већ се брине о људима, живи с њима и дели њихове радости и патње. То је дивна веза са живим Богом пуним љубави.
Пронашли смо Бога Који не само да нас гледа из даљине, већ се брине о људима, живи с њима и дели њихове радости и патње. То је дивна веза с живим Богом пуним љубави.
Свако преобраћење у хришћанство је посебно чудо и свака прича о крштењу је јединствена и прожета је Божјим замислом.
Ми само сејемо семена, а Бог их одгаја. То нам улива велику наду.
Искушења су везана за питања: шта ће бити даље? Да, хиљаде православних Курда и православних Језида су примиле крштење (то је историјски исти народ, само што се данас различито назива), али пред нас се сад поставља задатак да осмислимо на који начин да градимо живот у будућности.
– Шта бисте рекли људима који подржавају вашу мисију међу Курдима?
– Упућујем своју дубоку захвалност свим нашим саборцима и позивам их да се не заустављају на оствареном. Ваш труд и ваша подршка никад неће бити узалудни. Учествујете у делу Божијем, а то је нешто што нико не може да вам одузме. Свако земаљско дело ће се пре или касније завршити. Међутим, дело Божије је оно што остаје заувек, оно што ће увек ићи испред нас кад нас Господ призове Себи.
Свако земаљско дело ће се пре или касније завршити. Међутим, дело Божије је оно што остаје заувек
Сад смо тек на почетку овог пута и тек припремамо терен за предстојеће подухвате. Међутим, сигуран сам у то да наш народ очекује велика будућност. Господ је рекао: „Ко је веран у малом, биће веран и у великом“ (Лк. 16, 10).
– Какву поруку бисте хтели да упутите Курдима који ће се молити пред овом иконом?
– Сваки Курд и Језид који буде стајао пред иконом „Курдиса“ треба да има на уму две ствари. Као прво, нашу историју која је пуна страдања и губитака у којој нашем народу нису дати ни предах, ни помоћ од оних којима су се клањали наши преци. Они су се обраћали анђелима, духовима и свецима, али су ове молбе остајале без одговора. Да ли треба остати у вери предака која нас је оставила саме?
С друге стране, пред нама се налази икона Богородице, Мајке Бога Живог. Она није апстракција и идеја, већ је стварна Заступница Која је спасавала оне који су Јој се обраћали с вером. Погледајте народе који су примили Христа. Они су искусили ратове, страдања и геноцид, али су увек устајали, зато што су имали веру снагу Бога, имали су Мајку Божију Која се заступала за њих.
Кад се будемо молили пред овом иконом треба да имамо на уму: наша историја од овог тренутка више није историја жртава које само страдају. То је историја народа који је пронашао Христа и кроз Њега је стекао победу.
Наша молитва је за то да се пред овом иконом будућа генерација не само крштава, већ да живи са свешћу о дубокој вери знајући да је Богородица увек с нама и да Њен Син увек чека свакога ко тражи истину. Важно је да не изгубимо овај пут који нас вод ка Триједином Богу Чије име је Љубав.